8. mart i 20 evra – 4 sage

 Saga 1

Sedim ja tako sam u stanu, prebacujem kanale na TV-u, pušim pretposlednju cigaretu iz kutije, imam 20 evra u džepu i nemam ženu. Zašto je to tako, zašto je život sranje? Da li je to zato što se ceo svet urotio protiv mene ili sam ja malo nesposobno govno koje nije sposobno ni za šta bolje. Verovatno da je ovo drugo u pitanju. Tada sam odlučio da se promenim stvari iz korena, da nađem posao, ostavim cigaru ubedim neku devojku da me voli i da bar nekad popuši. Zaposlim se u Mocartu da kucam tikete, super šljaka jebiga, završio sam elektrotehničku – mašinski tehničar za kompjuterko konstruisanje, dobro da iko hoće da me zaposli. Pre toga sam radio na dostavi stolica i stolova stolarije Mile.

Tu u Mocartu upoznam najdivniju devojku na svetu, moju Mirelu, iscrtane obrve ali jebiga, meni su malo noge u iks i potpuno sam nezanimljiv ženama jer se ne razumem ni u šta osim u fudbal jer kad sam bio klinac nisam pratio ni muziku, ni filmove niti bilo šta što njih interesuje već samo fudbal pa sam izrastao u klasičnog nejebača. Dakle, zaljubio sam se u Mirelu čim sam je video. Ono što je bitno je što se i ona zaljubila u mene. Tada sam shvatio da sam pre samo 25 dana bio neko ko je sedeo sam u stanu i pušio cigaru sa 20 evra u džepu, a sad i jebem, uskoro će i prva plata, tako da sad samo još cigare da ostavim i to je to. Čovek. Ostavim ja cigare, jebem ti više sve mi se sekret neki stvara u grlu, ponekad mislim da mi se rak stvara, a ovako ću i uštedeti. Ostavio ja cigare, prva dva dana izdržim nekako, nervozan ali jebiga. Treći dan me u pola devet probude, došla spremačica zgrade da zamoli da joj naspem vode u kantu jer nema gde. Šta ću, naspem, neću da budem govno od čoveka, čisti mi zgradu žena, stalno je viđam. Stavim baš jaku kafu da se kuva, tri kašike kafe, popijem to i uradi me kofeinčina ona na nervozu. Valjda nije organizam navikao na kofein bez nikotina. Zove šef, dere se nešto pizda mu materina kao po običaju i kaže da dođem.

ALI OSMI JE MART OBEĆAO SAM MIRELI MOJOJ. Ja brzo u taksi, kupim joj ružu i nadrkano vino, onako slatkasto kiselkasto kako ona voli, upadam joj na vrata, a ona zavezana u neke crne trake kleči na tabureu i liže guzicu bivšem dečku dok ovaj svira na usnoj harmonici Moj Bol od Đusa. Preseče me nešto u duši, razbijem flašu onog crnog vina njoj od glavu, a onim što mi je ostalo u ruci joj zakoljem bivšeg. Evo me sad u Mitrovici, gulim sedmu godinu, jebem ti i 8. Mart i žene i sve, život mi sjebaše. Sada cepam dve pakle dnevno.

Saga 2

Sedim ja tako sam u stanu, prebacujem kanale na TV-u, pušim pretposlednju cigaretu iz kutije, imam 20 evra u džepu i rođendan mi je i 8. Mart je. Svake godine je tako jer sam se rodio na 8. Mart, eto, neko se rodi i odmah čim se rodio nešto ne valja, pa jebem te sudbino kleta, jel se nisam mogao roditi desetog ili nešto normalno, ma nema, džaba sve, nije ni čudo što sam na lekovima. Nego da se vratimo na stvar, meni se ni drugovi ne sete rođendana, tj. sete se govna, nego ja jedini u društvu nemam devojku, a oni svi imaju. Dobro, to je možda i dobro. Impotentan sam od lekova jebiga, pa je ni ne tražim nešto, šta će mi devojka kad ne mogu ništa sa njom.

Kad zvoni mobilni, nepoznat broj ja „ko je?“, kaže „Pa Mirela pička ti materina, tvoja drugarica iz srednje, drkao si na mene celu drugu godinu. Videla sam te pre neki dan na urgentnom, povraćao si po osoblju i vrištao stihove Desanke Maksimović.“ I ja vama sada moram iskoristiti priliku da kažem – čim sam čuo Mirelin glas doživeo sam prvu erekciju posle sedam godina. Kaže ona meni dalje „hoćeš da se vidimo odmah, popijemo neko vino, sećaš se da ja volim onako kiselkasto slatko da bude, proslavimo tvoj rođendan i moj 8. Mart?“ Naravno dobra moja Mirela, nađemo se za dva sata na onom ćošku gde sam te u suzama čekao dok si ti pušila dileru deviza u BMW-u trojci. Odem ja da se okupam, obrijem kurac, obučem sive pantalone i crni kožni mantil te pravac Danila Kiša 7.

Kupio to vino usput, upadam u stan, svi ortaci se skupili, piju pivo, jedu kuvana jaja sa maslinama i gledaju pesme s očima. Ako neko ne zna šta su pesme s očima, to su sve pesme u kojima se spominju ženske oči ili njihova lepota. Pitam ja njih ŠTA JE OVO MAJKU VAM JEBEM OPET ME ZAJEBAVATE?! GDE JE MIRELA? Oni se smeju, kažu „Jebe je pripravnik Vučurević iz GSP-a što vozi sivog Golfa. Malo smo te ložili, ali evo ove godine bar nismo govna koja ti ni rođendan ne čestitaju. Srećan rođendan nejebaču mali“. A bilo mi baš drago, ortaci su ortaci, jebeš Mirelu, život mi sjebala ja još za njom patim. Nakon toga joj više nikad nisam čuo glas i više nikad mi se nije digao.

Saga 3

Sedim ja tako sam u stanu, prebacujem kanale na TV-u, pušim pretposlednju cigaretu iz kutije, imam 20 evra u džepu i prdim i podrigujem jer mi je baš vruće, mada to samo govorim ljudima a u stvari je to zato što volim da eksperimentišem sa suhomesnatim proizvodima, te sam tako znao staviti slaninu u mleko i kulen u džem od šipurka. I nije bilo loše. Usput čekam poštu sa limunda da mi stignu polovne lakoste patike, idem u subotu na neku svadbu u Radalj, a i poštar je zgodan i inicirao je seks nekoliko puta te se premišljam, nisam peder ali baš loše jebem pa i ne bi bila šteta. Našao sam doduše skoro devojku, ali ima čudan fetiš da masturbira na poznate ljude, što možda i nije tako čudno jer smo ja i ćale drkali na istu pevačicu. Ćale uđe u sobu, ja izađem, laktovima se pozdravljamo ni ne pružamo ruke jedan drugom jer nema smisla da se takvim uspermanim rukama rukujemo, pa nismo mi neki bolesnici.

I tako celo popodne gledam ja Lazanskog i razmišljam ko je pustio ovog bolesnika u medijski prostor a nema prostora za jednu ljudsku veličinu i monumentalni intelekt jednog Jove od onih Bakića. Kad, zvoni meni telefon, ono sranje difolt LG nikako da ga promenim, svaki put sam anksiozan kad zvoni, nadam se da je neko pogrešio broj da ne moram da pričam s ljudima. Kad ono nije, zove me Mirela s trećeg sprata. Ona mi je devojka i jako je volim ali me toliko nervira da ne mogu da je gledam jer ću je ubiti. Rekla je “ej ćao ljubavi, opet sam drkala na Radoša Bajića kako se tare o šljivu u onoj seriji” i odma mi padne raspoloženje. Kaže doći će sad liftom do mene jer je mrzi da pešači dva sprata, mater joj jebem nije to genetika to je lenjo govno ko i njena majka, al da je do genetike bila bi glupa ko njena majka a ovako je samo lenja i to je genetika. Ja joj kažem “reko aj dobro al malo sačekaj sad sam srao smrdi ko u kući Vuka Karadžića” i ona pristane. Otvorim ja prozor, stavim kafu i presvučem majicu jer nema smisla flekav da jebem.

Priča tako Lazanski, soba se baš izluftirala ja se malo i smrzo i vidim prošlo je mnogo više nego što je potrebno da se izluftira soba prosečne veličine, a ona zna da ja imam sobu prosečne veličine jer je i njena ista takva, možda malo veća. Odlučim da siđem do nje i vidim šta je u pitanju. Kad ja uđem kod nje u stan, baš joj je ružan stan ali malo veći od mog, i zateknem nelagodnu scenu, ona razgolićena i raskrečena ispred televizora dijagonale 32 inča što sam joj ja kupio u Gigatronu za 8. mart na 78 rata i ćaletove čekove, masturbira pičku na glavnog i odgovornog urednika male skupine komičara iz Glušaca “Momci sa selo” što prave mini-parodije, sad se kurče, kupili novu kameru moš misliti jaka muda. I evo me sad, švercujem čips i hed en šolders iz Mađarske i prodajem na pijaci. Ladno u pičku materinu, komunalnih pandura ko ptica na grani.

Saga 4

Sedim ja tako sam u stanu, prebacujem kanale na TV-u, pušim pretposlednju cigaretu iz kutije, imam 20 evra u džepu i jebem moju Mirelu i mislim se koji je ovaj praznik govno kad moram da jebem istu ženu već 30 godina na 8. mart, u istu pičku, u istoj pozi, isto vrišti i isto miriši, samo teže svršava, jebem joj oca gumenog.