Prigradski folk i četiri reprezentativna primera prigradskih izvođača i pesama
Prigradski folk je specifična grana (turbo) folka, sporedna, ali ipak izdašna a i dalje veoma živa a bogami i žilava. U ovu granu spadaju one pesme koje ipak nisu treš koji okrene krug ili ne, a opet nisu ni onaj mejnstrim koji je pravljen na isti kalup: Severina, Ceca, Milica jedna, druga, treća, Tanja Savić, Bajaga, Sars… isto je. A nisu ni NARODNJACI –LEGENDE REZANO MIX TOMA MIROSLAV TOZOVAC I OSTALO, ZA ŠATRU
Znači prosijek braćo i sestre prosijek ali prosijek na sred džombaste ulice kopan u koji se vrlo lako upadne ja da vam kažem.
A ako bismo primenili podelu koja je postojala u SRJ i zlatno Slobino vreme u fudbalskim ligama: liga A1, A2, B1, B2 pri čemu je B1 čini mi se jače bilo od A2, ove pesme bi bile negde pri dnu tabele B1 lige a opet tri kola pred kraj imaju osiguran opstanak.
E sad, da bi nešto bilo prigradski hit nije dovoljno da bude osrednje, mora posedovati i specifičan šarm i spretno poigravanje na ivici A i BE produkcije, zadržati kao slušateljku i mladicu koju već nagriza milfaštvo ali i krdžaliju koji je već osetio čari vitkijih, lepših, modernijih i mlađih zvezdi Granda. Dakle, dražiti umjetničke muzičke senzore na osebujan način istovremeno nervirajući recepijenta a opet nagoneći ga da iznova sluša prigradski hit. Prigradski hit uvek mora biti blago zastareo, ali ne suviše, dakle Vera Matović, to ne, vreme je već pregazilo, ćao Vera znali smo se iz viđenja dobar dan i doviđanja, ali Jelena Broćić? to već može o da, da, dodži Jeco u studijo Be. Prigradske hitove, što je zanimljivo sa neke sociološke strane uglavnom izvode žene, i to onako omanje a čvrste građe, prave one ženke, znači nikako mršave i to od 30 do 45 godina, ta neka granica, gore dole, milf uglavnom, mlađe kategorije.
Ove umilne melodije obitavaju obično u okolini grada kao i njihove izvođačice iako sada zvanično locirane u nekoj uglačanoj Bege ulici, dušom i duhom svojim su i dalje u Rada Drainca bb – opet pukla cev, pa dokle će bre više, komšija šta smo rekli za svinje itd itd za dalje informacije: literatura Trošak, Paja; Moja borba. Prilozi istoriji prava. Kulturni centar, Mali Mokri Lug, 1998.
Neki prigradski hit se i probije pa se i čuje u nekoj diskoteci u strogom centru grada jedno kratko vreme, rehabilituje ga po neki di džej, čuj mene kliktač pesama, di džej kažem, u kome još tinja prigradsko blato neasfaltirane ulice i ćaletov muzički ukus dobro utaban i ugletovan u njegove uši kasetom koja se vrtela tamo negde 2002. kad su putovali svaki dan po cement u Vladičin Han.
Pa da krenemo sa mojom omiljenom
Kako da opišem transfer blama kada sam ovo čuo, pa preko tog transfera neki prijatan preliv ali opet čudan kao jogurt i džem od šljiva, pa onda opet transfer, pa neka uzrujanost, pa znojenje pa nemir, pa opet neki osmeh na kraju – stani, šta, opisuješ seks sa Oljom Bećković pri čemu se još niste dogovorili ko će da bude muško?
Zaista je bilo isprva čudno: kušaš tu otužnu pavlaku pred istekom roka al nikako da prestaneš, kusaš i kusaš, na toj proslavi sa firmom, gledaš tu razbatačenu koleginicu kako ružno igra i dere se NEMA TE LAŽE KOJU NIJE PRODAO i mrda razigranim prstima u pravcu plafona kao antenama atomskog mrava. U sledećem trenu ha, već i sam isprva bojažljivo pevušiš sto brakova i razvoda – pravi mutivoda pri čemu se uživljavaš u ulogu mutivode, lovca, švalera, muškarčine ma opšteg jednog Borisa Petkova da kažemo i nekako uplovljavaš u tu toplu luku otpadnih voda diskoteke APOLO11-OZIRIS odnosno sale za sve proslave do milion gostiju SV. DJORDIJE UBIVA PA IZUVA AŽDAHU. Odjednom si nekako svoj na svome: pa ok je ovde sasvim, pa šta fali Sneži iz Palanke, odnosno Velike Plane, pa svi smo mi sa sela i iz palanki, odjednom nestaje svaki naznak mizantropije, eh moj nekvalitetni namazu kineskog Stefana Malarmea dugo si izdržao: gde je sad tvoja mesečina i labudovi slušaj ovaj postmoderni vitalizam! pa kaže KUĆU PRODA ZBOG PROVODA ŽENE SU MI MODA! U meni se budi Frenk iz Blu Velevta, skačem i kidam košulju (strukiranu, molim vas) i vičem celom Aleksincu: LET’S FUCK! I’LL FUCK ANYTHING THAT MOVES! I dok me Snežina braća s Peštera iznose ispred da me malo olade s dva tri šamara – budući da sam krhke građe za njih, nekih 190, ja se ipak blaženo smešim.
Inače ponovnim i ponovnim preslušavanjem utvrdili smo o kome je pesma, to može biti samo jedan: Sanja ladno peva o Raspućinu. Na to posebno ukazuju delovi: ostaće živ i kad bi otrov probao, nema afere kojoj nije bio kum kao i pred njim i đavo bi se sebe stideo.
Uzgred budi rečeno Sanja Đorđević je jedan lijep primerak prigradski neasfalirane ženke koja bira na koji će kamičak zagaziti dok prelazi ulicu svu u baricama da odnese komšijama malo šljiva (Renata Ulmanski, Salaš u malom ritu)
2. Ko li je na tebe čini bacio – Nataša Đorđević
AAAAAAA-AJ AAAAAAA-AJ pa me ljubiš pa zaboraviš
Hoćete da vidite kako je na početku karijere izgledala Nataša Đorđević? Ne, nemojte da vidite kako je na početku karijere izgledalo Natašo Đorđović. Uglavnom šta je bilo bilo je, ostavite prošlost za sobom što bi reko Oli Ren (Oli Ren – kako idiotski, nas ladno jebe čovek koji se zove OLI REN Oli Ren mrčo? hahaha osrednji skeč). Kako god, sada ovako stoje stvari: da bi ja nju nagno onako svojski i divljački kad dođem iz drva (dugo a) mirisan na motorno ulje i hrastov list, tu vam dobar stojim i to vam tvrdim i jamčim i jemčim. Nataša je možda i više nego Sanja pravi primer Prigradske-kučke-jebulje a opet dobre domaćice, supruge i majke, sve u jednom, i inače njene pesme su školski primer prigradskog folka, to je to, ta tematika, ti pokreti, ti njeni rašireni pomalo rašrafljeni kukuovi, malo razroke a opet taman sise po veličini taj ples trbušnjacima – primenjeni balkanski orijent, ta namerna nesavršenost i jedna ajmo slobodno reći jebozovna ružnoća. Ma izvrsno Nato sa tri glasa ideš u sledeći krug, u Halu Beloševac, sva si u magiji, nema šta, što bi reko Denda i šta još reći osim: Nataša, ševio bih vas i tucao da se tako kulturno izrazim omiljenim rečima prevodioca filmova sa HRTa i bratskog mu RTSa za ono što se tako lijepo kaže SNOŠAJ.
Inače grijeh je i jedna strašna nehumanost što je neko uklonio najbolji snimak njene Magije kad je u tirkiznoj nekoj kombinaciji ala direkt sa buvljaka i de vrcka svojim odmerenim dupištem ali poslužiće za ilustraciju i ovo vode:
natađa đorđević nude… nataša đorđević naked pa kako nema! nataša đorđević fucked by… jebiga izašlo samo ovo:
bonus: pročitati komentare ispod pesme
Igranka 83′ a Nata mi ovo peva na uvce, pojeo sam blizu kilo cevapa Seti se Nato pozdrav
Ušli smo u kola i krenuli, odmah je uključio kasetefon: pa kaže opppaaaa toooo idemo u provod braćo! To je bila ekipa iz snova: Teča, tečin malo pomereni, no dobroćudni komšija, ćale i ja. Mi svi onako pomalo popišani, pomalo na silu tu spojeni, ko četranestogodišnji regruti u Nemačkoj u aprilu četrespete, al eto malo izašli iz kuća pošto sedam dana zidamo kupatilo u selu i svađamo se, pa malo da se proveselimo u jedinoj kafani u krugu od dvaes kilometra. Ali naša smrknutost teču ama ič ne sprečava da širi svoju neistrošnu energiju, da raskopča malo širu košulju model matura 2001 i dužine do kolena i da odvrne kasetu: JANNAAAAA pa kaže LUNE, LUNE, LUNE da svedemo račune pri čemu kako sočno i uživljeno peva nisam siguran da ne misli na Miluna zvanog DRLJČA koji mu još duguje 217 dinara za makspol-nijefol onomad kad su krečili. Ali kako god, mic po mic, bejasmo uvučeni u njegovo raspoloženje pa mi se ova apsurdna družina i ne učini tako loša osim što mi je njegov komšija petnes puta poručio da se opustim: mi to stalno ovako hehe da platiš posle i ti neku pesmu u kafani hehe i neku turu da okreneš oćeš a? a? a? Oću Mile ok je, ne bodi me više šrafcigerom u rebra koj ti kurac. Tako je i prelaz u kafanu bio bezbolan sa LUNETOM smo krenuli LUNE nas je dočekao LUNE nas je ispratio, može se reći da smo surfovali na LUNETU: jedno zaista divno veče ćutanja, prelivanja pivom i dovikivanja u magli dima muzike i znoja. Pregledao sam više puta celi kafanski invertar kružnim pogledom koji se više puta vraćao na NJU jedino žensko u kafani izgleda Natinog na početku karijere al rekli smo nećemo o tome. Bila je u društvu tri rumena prasca kockastih glava i širokog osmijeha i u principu dobrih duša što je uništilo u startu svaku pomisao na bilo kakvu romansu mesečarku.
Ipak najlepši momenat je bio pri vraćanju kad je komšija pao u jarak pored puta ahahahah kakav stereotip al sušta istina.
NEMA SUTRA NIŠTA SUTRA NE DAJ BOŽE PREKOSTRA PLATIĆEŠ ZA SVE DO JUTRA budiš se sa ovim kapslokovanim u glavi i nekim otužnim ukusom u ustima onakvim ukusom koji se ima kad se napiješ sa ekipom sa kojom se obično ne napija, neko neodređeno osećanje krivice, splin neki šta li. (videti gore, Olja Bećković).
Mnogo mi je stalo da si moj makar malo – Jelena Broćić
Jelena Broćić je Perica Ognjenović naše muzike, večita mlada nada, jedan možda ugasli talenat ali neugasla pristojna i vrlo dobra pevačica. Jelena je mogla da dosegne Draganu Mirković al je ipak ostala samo Jelena Broćić-Tandarabroćić – your skill in humour increased by 1 point. Problem naše Jece je u skromnosti, nenametljivosti i furanju starog fazona rts-pgp kad je Gazda Sale već uveliko vedrio i oblačio (i svlačio hehe) scenom ali i, avaj, u odsustvu seksipila i jebozovnosti. Mislim Jeca je lepa žena, nedaj bože da bismo je odbili, al nema taj kurvarluk, ne liči na pevaljku, već na zabrinutu suprugu koja požuruje čoveka sa slave. Na to upućuju i komentari na jutjubu: Jedina pristojna žena sa estrade – Aco Pljevlja, Samo njoj bih verovao kad se smeje i kad plače – Milinko Sugubina, Jeco čuvaš li decu u slobodno vreme idemo ja i žena večaras na slavlje neko? – KGCar
Jelena Broćić nastavlja tu pristojnu i sporednu liniju nardone muzike čiji je glavni predstavnik Biljana Jeftić jedna od doajena prigradskog folka. U našoj neasfaltiranoj ulici gde je jedna polovina s Kosova, jedna trećina s juga, a preostali iz Crne Gore, Jeca je izvorna Šumadinka, dobra duša i ljubazna gospođa udata za neku bitangu ali ceo komšiluk je ipak voli. I da, kad Jeca spremi ručak to je prste da poližeš a ima i glas ihaj kakav, zvonak, lep, pa kad zapeva sve ti neka milina. E upravo to, neće prigradski primerak milinu oće da se razdrlji da zadrlja i da pravi budalu od sebe oće tu neku zurlu, električnu gitaru, talambas i ritam da te pitam, Jeco jebiga fina si mnogo ti za nas.
Bez obzira, Jelena Broćić i dalje ostaje lajt verzija prigradskog folka, dobra za zagrevanje, za u kola, dok ide meze, za neku predigru, za ono kada tiho pada letnje veče i malo ti za sriću triba – pa da vidiš i nije ni to tako loše, mudro je na kraju kod neke Jece završiti, ma ne mogu više brate s onom zmijurinom što baca magije. Jeca miriše na merimu Kruševac, sama štrika čipke na vešu ko Bisenija Gavrilović i umilnim glasom budi te nedeljom, i stub je čvrst kuće. Dakle, Jeca ipak pobeđuje iz prikrajka domaćinskim adutima i iz prigradske kaljuge vodi u nepostojeću seosku idilu ala Moj rođak sa sela.
Poznati na jutjubu o Jeci:
VEOMA PRISTOJNA PEVAČICA, MOŽE BITI SAMO UZOR OVIM MLADIMA DANAS . SVAKA ČAST JELENA. – Ljubica Pejin.
LEPA JECA PEVA KAO ANDJEO. NADAM SE DA NIKADA NEĆE ZALUTATI U GRAND PRODUKCIJU – Veselin Srdanov
