Prošle zime sam sa ortakom bio na rođendanu kod zajedničkog drugara. Pošto smo sačekali pola 4 ujutru da njegov alkohol level padne ispod kritičnih 0,3 promila, krenuli smo kolima lagano kući niz smrznutu voždovačku padinu. U jednom trenutku, crna mačka je presekla naš put i drugar mi mrtav ‘ladan kaže da moramo da sačekamo tu da prvo prođe neko iz suprotnog smera, inače nećemo čitavi stići kući. Prvih pet minuta stajanja sam umirao od smeha, narednih 15 sam hteo da mu šrafcigerom izvadim oko, a poslednjih pola sata sam odvrnuo neki najšabanskiji narodnjak i pustio sve u pičku materinu. Da, bukvalno je skoro sat vremena trebalo da neko prođe u suprotnom smeru tom pustahijskom ulicom i tako nam skine crnu magiju koju je na nas bacila zla mačka. Da l’ se taj nesrećnik skršio negde usput, zaista ne znam, ali znam da smo nas dvojica živi i zdravi stigli kućama.
Ljudi različito gledaju na sujeverje. Neki imaju savršen bol u kurcu i sigurno neće obilaziti merdevine već će proći ispod i tako uštedeti par koraka i produžiti vek obući. Sa druge strane, neki ubojiti napadač srpske reprezentacije u fudbalu sigurno ima čitav hronološki redosled događaja kojim priziva sreću, po sistemu levi kostobran- leva čarapa-triput preksrt-desni kostobran-desna čarapa-vulkanski prdež Pižonu u facu i gol je siguran. Dobro, nije, al’ koga sad zabole kad smo ispali. Da nastavimo…
Petak 13. je generator nesreće
Jok i nije. Ne veruješ? Neznalice, petak je sam po sebi baksuzan dan. Eva je Adamu dala jabuku baš u petak. Istog dana su i Isusa razapeli, a i veliki potop nije počeo u sredu, nego baš u petak. Ne veruješ i dalje? Pazi sad. Zašto u F1 nema bolida sa startnim brojem 13, zašto skoro svi najveći lanci hotela nemaju 13. sprat, zašto postoji serijal filmova pod nazivom „Petak 13.“ sa gomilom žrtava, zašto postoji naučno opravdana paraskevadektriafobija, i zašto sam ja koji kurac, baš poslednjeg petka 13. pao tiket sa 12 tekmi, kvota 5000? Ako te ovo nije razuverilo, zovem statistiku u pomoć. Od postanka čoveka, na ovaj datum se rastalo sa životom oko 500 miliona ljudi. Mislim, isti broj ljudi je umro i u nedelju 3. i četvrtak 28. ali šta sad, mojne da se hvataš za sitnice. Uostalom gradnja Vavilonskih kula je prekinuta baš na petak 13. In your face!
Rad ubija, makar na verski praznik
Ovo nije baš u domenu sujeverja, ali određeni ljudi smatraju da vera zapravo i nije ništa drugo do puko sujeverje. U svakom slučaju, što je svetac bitniji to su greh i konsekvence veće ako se njegov dan ne provede u „toploj porodičnoj atmosferi uz psovanje majke Van Persiju jer je vrljava, zalizana pičkica i distanciranje od psiho-fizičkog napora“. Na primer, ako na Svetog Alempija kosiš dvorište, kazna je neka laka telesna povreda, 20 posto veći račun za infostan ili zaticanje ćerke kako gleda gengbeng porniće sa čamugama iz južnog Sudana. Stvari postaju mnogo zajebanije ako radiš na dan nekog top sveca, tipa Nikola, Đorđe, Jovan… Sigurno si čuo milion priča kako je u nekoj zabiti kod Kuršumlije čoveka samleo kombajn jer je radio na Vidovdan ili kako je žena umrla od sepse jer se ubola na iglu dok je svom mužu krpila radnički kombinezon na svetu Petku. Bliže se Đurđic i Aranđelovdan, pazi šta radiš.
Degenerativna detelina = miran odlazak na ispit
Ako usput sretneš i odžačara dobićeš 10, a asistentkinja će ti odraditi titfak nasred amfiteatra. Slično se desilo mom drugaru: učio čovek 2 meseca od jutra do mraka neki zajeban ispit, stavio detelinu sa četiri lista u indeks i položio. Još ga profesor prekinuo posle drugog pitanja jer je video da je degen naučio i predgovor napamet. Stvar ne treba prepuštati slučaju, postoje još zajebaniji ispiti za koje je neophodno poneti i zečiju šapu, beli luk, glogov kolac, ratkapnu od renoa 4, crven konac oko ruke i brojanicu oko vrata. Za diplomski je, pored svega nabrojanog, neophodno i prosipanje vode iz bureta od 200 litara niz stepenice prilikom polaska na fakultet. Ne znam samo kako Ministarstvo poljoprivrede još nije reagovalo i stimulisalo sadnju genetski sjebane deteline sa 4 lista i tako rešilo sve probleme unesrećenih paora.
Položaj hleba i noža na stolu je direktno proporcionalan količini mira u kući
Priča kaže sledeće: Komšija mog pradede (onog iz prvog dela) je bio veoma prek čovek i ženu je tretirao kao radnik na građevini nokiju 3210. Jednog dana, kad je stavljala klopu na sto, slučajno je okrenula hleb naopako a komšija, da bi zaštito poljoprivredne prinose te godine, morao je namrtvo da prebije ženu. Na njegovu žalost, ona se povratila u život posle mesec dana ležanja i preklala mu vrat tupim nožem dok je ovaj klečeći menjao baskije na ogradi. Druga priča iz okoline Čačka je još blesavija. Naime mladi, sujeverni supružnici su se pozvađali oko toga koja je gornja a koja donja strana na tost hlebu, ali se sve završilo samo na njenom izbijenom oku i njegovoj slomljenoj karlici kad ga je ova gurnula niz basamake. I dalje misliš da je ovo budalaština?
Pevanje za stolom odreduje psihičku sliku budućeg bračnog partnera
Džaba, malom Kemišu su kasno uvalili harmoniku u ruke, pevao je k’o nezdrav dok je proždirao vruću poparu i na kraju se usrećio sa ženom čija boja kose izaziva trajna oštećenja vida. Kurt Kobejn je bio još gore sreće. Dok je doručkovao musli, svako jutro je pevušio „She’s just a devil woman“ od Klif Ričarda i ni slutio nije da će se deceniju kasnije oženiti nus pojavom ženskog roda na heroinu, zbog koje će pasti u depresiju i sasuti sačmu u lobanju. Ako ti sve ovo nije dovoljno, pošalji mejl čuvenoj manekenki Stefani Sejmur, pa nek ti ispriča kako ju je Eksl Rouz lešio od batina i jebao u kućici za pse, a sve to zbog toga što je kao mala pevala Džinglbels dok je jela ćurku za Dan zahvalnosti.