Ne znam ni kada sam otkrio Dječake, ne sećam se tog momenta ali znam samo da sam, kada sam čuo prvu stvar, bio u fazonu „u jebote al braća rondaju“. Kasnije sam pratio sve što su izbacivali oni, kao sami Dječaci kao i sve kolaboracije koje su ostvarivali sa ljudima iz Hrvacke. I svi su mi bili tu negde, manje više podjednak kvalitet. Imaš Ivu i Zonija koji u Dječacima fantastično cementiraju temelj koji kasnije Vojko sa fenomenalnim flouvom, deliverijem i harizmom nadograđuje i ukrašava. Tu je apsolutno i Kid Rađa čija me je harizma u svakoj strofi oduševljavala, lik je baš ono da ga pustiš i uživaš u tom „spuštenebermudepapolako“ stilu. Generalno, kao ekipa odaju odličan utisak, jednostavno mora da postoji taj balans gde neko vuče priču a neko je propisno prati, a ne ko Elitni Odredi – obojica mentoli.
Međutim, tokom svih ovih godina slušanja njih kao ekipe (ne pričam samo o Dječacima već o celoj toj hrvackoj sceni, TBF, NTL, Ruganje i sada nova Kiša Metaka) uvek se izdvajao jedan lik čiji vers kad pustim bukvalno od prve do zadnje linije pomno pratim šta lik priča i svakom sledećom linijom se iznenađujem. To je Papi Batina odnosno, po novom zakonu, Papi Para. Jebeni pandan Kool Keithu u tom off-beat sranju i kako on to sam kaže, jebeni luđak. Odgovorno tvrdim da je ovaj brat najjači MC na Balkanu, pored svih kvaliteta koji ostali iz njihove ekipe poseduju. To ti je ko Nino u narodnjacima – moraš da imaš jednostavno to nešto jebem ga u usta zvučim ko Ana Bekuta u zvezdama granda ali zaista jeste tako, moraš da ubediš jebeno govno od slušaoca u to što pričaš, pogotovo u repu. I Papiju se nijednom, bar kod mene, nije desilo da je imao strofu u kojoj je pao. Čak i raniji radovi na kojima su njegove strofe su uvek ono „bam noga u glavu“ kad god krene sa tim njegovim nazalnim glasom da pušta rafal po bitu.
Najsuroviji je lik u celoj priči. Kada je izbačen album od Dječaka pod imenom „ISTINA“, na istoimenoj pesmi je Papi 4 minuta bacao nenormalne prijave da bukvalno nisam znao da li je u pitanju fristajl ili je tekst pisan 11 godina u antičkoj Grčkoj pa ga sad neko dešifrovao, prebacio i pustio preko bita. Nisam mogao da verujem šta taj lik priča. Postoji glasina koja kaže da je Papi tu traku zaista snimao bez bita, što njegovoj liniji u toj pesmi koja glasi „repam bez bita likovi od straha klimaju glavon“ daje još jači ton. Znači upao je u gluvu sobu i krenuo da priča. Sad je već možda jasnije koliko jak MC moraš da budeš da napraviš pesmu koja ima trenutno pola miliona pregleda na YT a da tokom snimanja uopšte ne čuješ ni bass liniju, ni dram, ni sner, apsolutno ništa.
Ono što Papijevom liku i delu daje najtvrđi pečat je ta njegova anonimnost. Lik nema sliku, nema fejsbuk profil (ili ima ali pod lažnim nalogom toliko dobro čuvanim da je to fantastično), u spotu za pesmu CNC je blurovan a na nastupima nikad ne stoji na bini sa ostalom bagrom već se njegove strofe puštaju na plejbek. Mislim da nijedan MC nikada na ovim prostorima nije imao takvu pozadinu iza svog rep aliasa. Dalje, snažno je kako Papi sa najprostijim jezikom, frazama i rimama uspeva da se posere na sve one komplikovane šeme rima i pančeve koje mnogi emsijevi forsiraju i siluju ko Bora Drljača kvačilo na Mercedesu 190e. Način na koji ovaj brat upakuje svoju strofu je prosto toliko surov i sirov da niko, ma koliko sujetan bio, ne može da kaže „al kenja lik“. Jednostavno ti i najgore stvari učini simpatičnim.
Naravno, na sve ovo ide još jedan + a to se odnosi na nešto što je ipak deo podneblja u kojem je Papi a to je taj dalmatinski/splitski akcenat, te reči sa kojima se lako igrati i ne može nijedan čovek (ako nije smrdljivi nacionalnista) da kaže al ovo ružno zvuči. Jebi ga, braća odole pored mora imaju taj šmek utkan u gen, kao što kod nas to ima Lika Republika. S obzirom na to da Tarzanija ceni tvrde likove i još tvrđe priče, izdovjićemo ovde 2,3 najveća Papijeva hita i malo analizirati neke linije koje je ovaj brat israo na instrumental.
1. DJEČACI – ISTINA
Ovo je baš to o čemu sam gore pričao. 98% repera se trudi da im ta prva linija, taj upad u strofu bude VAU, komplikovan filer sa nekim pančem koji ga prati, previše epiteta ili prerano ulaženje u dubinu same strofe. Papi na ovu stvar upada sa „PADA NOĆ U KVARTU POGINIĆE NEKO SVANULO JE U KVARTU OPET JE POGINIJA NEKO“ i tom, slobodno možemo reći hiperbolom ti odma stavi do znanja da je zajebano u tom kraju i nema šta da se priča ko Deniro mentol što je prdeo o ružama iz betona i Trgu Partizana. Papi se sere na sred Trga Partizana. Da nastavimo, ono što je do jaja kod Papija je što se uopšte ne trudi da srimuje, čak ni na 2 sloga, to se vidi u onoj šemi BILO-BILO-BILO, a sa druge strane odlično radi one flip rime tipa sladoled u Hemingveja kao i:
„SVODNIČIM TVOJE KURVE U MOM KVARTU
SVODNIČIM MOJE KURVE U TVOM KVARTU,
IGRAM SE S TVOJIM BLOKOM
U TVOM BLOKU SE IGRAM SA SVOJIM GLOKOM“
Izvanredan je i u onim, kako da kažemo, „spuštanjima na najniže“, gde te prvom lajnom krene lomiti i onda završi sa nečim što je potpuno razumljivo svakom čoveku i predstavlja otprilike neki paorski govor, odnosno izražava se kao najveći seljak ali opet sa neodovljivom harizmom tipa:
„GLEDAM TELETEKST DOK PIŠEM TEKST
SEREŠ DA JE NAŠE SRANJE GREZO
JEDEŠ SAMOGLASNIKE SEREM TI SE NA SELO“
Takođe, Papijeve metafore nisu isilovane, pogađaju pravo u centar i nema šta puno tu da se razmišlja posle izrečenog već ti je sve jasno. Tipa:
„NA TRACI PUKNEM KA BOMBA POSRED PRIŠTINE,
NE DAM KURVAMA NI LIPE KA TRENUTAK ISTINE“
Uglavnom, cela pesma je kvout pa nećemo sad više o njoj nego da vidimo dalje šta ima za nabosti na čačkalicu.
2. DJEČACI – JEL?
Ova pesma sa novog albuma Dječaka je bukvalno „hahahah jebo mamu“. Kraj. Ove svakodnevne dživdžan zbori fore upakovane u rimu i prijatan bit su blago jebeno na ovoj rep sceni. Slušao sam ovo govno na ripit 24 dana.
3. DJEČACI – KURVE I OLOVO
„NA BOSANSKOJ GRANICI TRPAMO KURVE U PANICI U KOMBI“
Ovo su upravo te slike koje ti Papi crta u glavu dok ga slušaš, tako jednostavno a tako složeno. Evo samo zamisliš scenu u kojoj 2 lika na bosanskoj granici trpaju u stari WV 5,6 devojaka upitnog morala i još upitnije higijene i već je haos u glavi i smešno je do jaja a u isto vreme i pretvrdo.
4. KIŠA METAKA – DAJ PARE
Krešo Bengalka, kojeg takođe izuzetno gotivim zbog svoje sirovosti i iskrenosti je fenomenalno izgradio platformu da posle njega upadne ovaj ludak sa:
„UZIMAM HLADNO GLADNOJ DECI IZ USTA,
UZIMAM PARE PREBRZO ASU TO NEMOŠ PRATIT,
IMAM TOLIKO PARA ASU DA TO NE MOŠ SHVATIT,
KAD OTVORIM NOVČANIK GLUPAČE ZADRHTE,
KAD ZATVORIM NOVČANIK SRCE IM PUKNE“
Sve kasnije linije su tvrđe od prethodnih i svaka te u neku ruku nasmeje. Da je recimo Wonta iz EO odrepovo OĆU DVESTA MILIONA OĆU TRISTA MILIONA to bi mi zvučalo tako odvratno da bi poželeo da mu udarim šamar i pljunem ga u oči, ali sa ovom Papijevom harizmom sve dobija drugu boju i jednostavno popiješ to što lik kaže i zajedno sa njim poželiš te pare.
Naravno da postoji još dobrih versova iz Papijeve ranije karijere ali evo ovo smo odvojili čisto da upoznamo one koji ne znaju. Na kraju, ono što zaokružuje celu priču i udara pečat jeste to što se Papi „umereno dozira“. Izbaci taman toliko strofa da te zadovolji i da te ne smori a opet ne toliko malo da ga se uželiš i dopustiš sebi mogućnost da te u narednoj pesmi razočara, što je posle svega rečenog gore, jako teško.