Zašto ZAOZBILJNO treba vratiti služenje vojnog roka
Ovih dana se, kao i svih dana, ponovo talasa po medijima i ostalim Informerima o tome kako je srpska vojska moćna i, shodno tome, kako bi se mogao ponovo uvesti obavezni vojni rok. Naravno, sve to se najbolje može opisati pomoću svega dve stare srpske reči, “kerova” i “kurčina”, pošto za to em nema para em nema prave političke volje, jer nikome ne treba Srbija sa vojskom. Ponajmanje onima koji se tom Srbijom nazivaju u naše ime – “elita” koja je uspela da se užljebi i uhlebi u vlasti (o tome kako su do toga došli i da li baš takve zaslužujemo smo već ojeli otiske prstiju pišući, smorilo, mada ima eto neke pozitivne strane jer sada možemo da se posvetimo provalničkoj karijeri bez bojazni od gonjenja organa reda po bubrezima).
Dakle, ne ložite se, nema od toga ništa, a i dobro je što nema, jer onako kako bi se to sprovelo u našoj kvazidržavi, imalo bi veoma malo dobrih strana – koje bi se svele uglavnom na to da se debil duvač sa Limana malo prodrma i skapira da u mesnatom svetu ne radi CTRL+S, kao i da se đuvegija iz Makrešana najzad pristojno narani s tri obroka dnevno i dostigne svoj puni proteinski potencijal. Razlog što se uopšte sad to s vojskom opet pominje je klasična vučićevština u kreativnoj interpretaciji DJ Vučićevića i Željka Dmtirovića, što će reći – baci raji ljubičastog čupavca koji još i pišti i vid’ zabave, ma nećete bre vi meni da branite abortus, ma neće bre buljaši Buljogradom šetati, jesi video šta nam rade, odo distučem kera, Vučić najavljuje hapšenja.
92.800 puta u 0,47 sekundi
A šteta, jer to je jedno pitanje o kome vredi razmisliti. Ako i ti mladi delijo-Tarzanijo razmišljaš o tome, verovatno misli[ kako je askara do jaja i prosto jedna formativna situacija u mladome životu koja te uči pravim vrednostima, vraća brke na lice te osmeh u brk, ma bildungsroman jedan. A to misliš pošto v od vojske nisi video. Istina je da je služenje vojske uglavnom retardirano gubljenje vremena, ali stoji i to da može da te napravi u čoveka na nekom nivou – s tim što ti je to mnogo i do sreće tj. gde i sa kim i u kakvim okolnostima služiš… Jednaka ti je šansa da umesto da postaneš sređeniji čovek koji ume da ustane ponekad i pre nego što radnici na baušteli ručaju parizer i majonez i koji ne zove kevu jecajući nekontrolisano čim se pojavi mrlja od buđi na frižideru, vojska sjebe tvoju već krhku psihu i od tebe napravi još goreg debila, na primer pobornika lekalizacije.
Ne, vojska valja zbog čitavog društva iz jednog veoma važnog razloga koji smo malko zaboravili: vojska sačinjena od regruta je prilika da se, makar na godinu dana, izjednače ljudi različitih obrazovanja, porekla i materijalne situacije, prilika koja je danas ređa od legalno kupljenog filma – a potrebnija je nego ikada jer globalno sva društva lagano odlaze u kurac, i to ne u onom “nekada je bilo bolje a sada nije bolje jer je nekada sve bilo drugačije nego što je sada a sada ne valja pošto je nekad bilo bolje a sada nije” smislu, nego u smislu da smo tokom poslednjih pola veka taman malo skrenuli sa milenijumske utabane staze ugnjetavanja i klasnih i rasnih podela – ali žrvanj se po svemu sudeći sada lagano vraća u žljeb i ima da bude MLETIH.
Naravno, kao i uvek, govorimo o tome da svetom vlada taj “kasni” kapitalizam koji je doduše za nas u Srbiji i dalje ran kao šamar u zoru što te probudi taman da kroz prozor vidiš kako Motra laserima opšti s kevom gradu oko tebe, gde je Motra metafora za kapitalizam. Preciznije, reč je o ideologiji neoliberalizma, tom novom plaštu u koji se uvilo odvajkadašnje pišanje po sirotinji, kao najnovije objašnjenje toj istoj sirotinji da je tako suđeno, da tako to ide: neko gubi, neko dobija, igra se na nulti zbir, ako nisi uspešan problem je u tebi, popravi se, izvuci se jer ovde se brt valorizuje sopstveni interes, privatna svojina je prirodna svojina ali da znaš, slobodan si građanin, samo što si ograničen kešom koji imaš, lolčina.
Recimo, slobodan si da putuješ… do podruma pića i nazad.
Dobro, i o tome kako neoliberalizam tera društvo u kurac smo pisali, a pisali su i pametniji i engleskiji od nas. Ali kako brate to sad rešiti? I kako se vojska uklapa u to?
Pazi, rešiti taj problem je u ovom trenutku ne naučna fantastika nego utopija. Čisto idealističko razmišljanje. Ali, to je baš ono što nam treba. Srećom te ima ljudi koji tako razmišljaju i koji tako dođu do nekih istinica, koje doduše nisu ostvarive ni realne, ali ih ta činjenica ne čini manje istinitima. I tako je jednu takvu istinu na temu najvažnijeg pitanja – kako da zajebemo aktuelnu moć koncentrisanu u rukama bogatih koja preti da sjebe sve na planeti – skoro pa u zajebanciji ispljunuo Frederik Džejmison, stara kajla leve teorije, na predavanju i knjizi izašlim ove godine, Američka utopija: Dvojna moć i univerzalna vojska (American Utopia: Dual Power and the Universal Army)
Ovo dobiješ kad guglaš frederic jameson dual power
I iskreno, to je verovatno bila najvažnija prijava u ideološkom smislu koja se ove godine dogodila na sceni, ali jebiga ko će sad obraćati pažnju na nekog tamo levog teoretičara kada vidi bre Brexit i Trampa i aaaa sve to što kada gledaš na televiziji i čitaš na srbin.info deluje kao bogzna kakva revolucija i protresanje statusa kvo, a u stvari je samo duplo snažnija varijanta istog trpanja iste kocke u istu rupu, gde je kocka kurčina Trampova a rupa je rupa kroz koju kakimo i što nas sve vraća na istu onu priču u kojoj na kraju mremo samleveni ali makar prethodno lepo izjebani. Ali, ima nade u 2017, ako malo slušamo pametne ljude osim Žižeka (koji je inače urednik Džejmisonove knjige). Zato ti Tarzanija za Novu godinu (ponovo) poklanja prosvetljenje crvene boje, najjači razlog zbog koga valja uvesti obevezni vojni rok, svima, odmah, sada!
Naravno, boleo te kurac da čuku vremena gledaš kako matori prdonja filozofira, pa ćemo da ukratko i loše prepričamo: kapitalistički odnosi profita i ličnog interesa su proželi sve i postavlja se pitanje koja organizacija tj. koji model organizovanja, može da zameni sve te urnisane sisteme koji odjednom postaju biznis modeli, od zdravstva do obrazovanja. Džejmison polazi od ideje “dvojne moći”, koju je još Lenjin definisao tokom priprema za potpuno preuzimanje vlasti u Rusiji od strane Sovjeta – da ne davimo, to je situacija u kojoj pored države postoji paralelna struktura koja može da obezbedi servise i zaštitu (i silu) koju inače vezujemo samo sa državom. Postoje strukture koje funkcionišu i organizuju društvene odnose van klasičnih savremenih tokova moći. Ali, koje takve strukture bi bile sposobne da preuzmu funkciju države koja se pod naletom neoliberalizma raspada kao Milan Mladenović? Mesne zajednice? Crkva? Mafija?
Iako dva od ova tri deluju primamljivo, ipak ne. Džejmison je izvalio da je u stvari jedina organizacija koja ispunjava neophodne uslove, a kojoj gle čuda Srbi još uvek do jaja veruju jeste – vojska. Dobro, ne pominje baš Srbe, nego priča o Americi i Univerzalnoj vojsci, ali eto, moglo bi se ovo kod nas primiti, kako istraživanja pokazuju. A ima i smisla, pogledaj samo pod “vojni puč” na vikipediji. Ali, nije reč o klasičnom puču, jer to je “rešenje” ozgo, dakle samo se jedna oligarhija smenjuje drugom kamarilom. Ali, dvojna moć, iako u lenjinističkom smislu zapravo znači pripreme za preuzimanje vlasti, može da se tumači i kao “zdrava alternativa” koja služi kao stabilizaciona sila i tera ova govna što sada imaju moć da dobro razmisle pre nego što probaju da oduzmu još dečijih dodataka i saseku poreze za svoje najbogatije ortake. I sve to naročito važi kada je reč o vojsci zasnovanoj na univerzalnom služenju vojnog roka.
Zato što takva vojska ima škole, medicinu, prevoz (pričamo o nekoj ozbiljnoj vojsci, naša ima Migove stare 40 godina i 2 kamiona od kojih jedan doduše radi i može da pregazi puno ljudi, ako stoje na drumu, u gužvi). Vojska ima infrastrukturu, vojska se poziva kada su velika sranja tipa poplave, vojska ima svoju hijerarhiju i pravila funkcionisanja, i što je još važnije, vojska postoji da bi pobedila, što znači da mora da se trudi da bude bolja i uspešnija jer će inače, jebiga, da pogine. Dobro, to da vojsak stvarno bude takva je u praksi slučaj nikada, ali ne zaboravimo da ovde pričamo o utopiji, dakle polazimo od raznih idealnih pretpostavki. Poenta je da samo vojska od postojećih društvenih ogranizacija i formacija može da pruži osnovne servise države i to često bolje nego sama država. Ali, ključ je u tome što svi ti servisi u vojsci postoje da bi služili samo njenim pripadnicima. Dakle, rešenje se prosto samo nameće – samo svi moramo da budemo njeni pripadnici, bez izuzetka i ograničenja, jer svakom se može naći uloga kada je stvarno frka i otadžbina u opasnosti, čemu vojska nekako i služi i kao što nas uče propagandni posteri .
i mami na amfetaminima i deci na prozaku i tati na frontu
A ako smo svi u vojnici, onda možemo da svi računamo na to. Naravno, ključna reč ovde je SVI. To znači obavezni vojni rok za svakog, za muško i žensko, uz nasumično određivanje toga gde ćeš služiti, uz eventualno neke testove afiniteta, i svima jednak tretman. Da ponovimo, vojska je keva jer u vojsci smo na neki način svi izjednačeni. Zato, za početak, da vratimo taj vojni rok, pa lagano da krenemo u rušenje sistema i izgradnju komunizma, s verom u Džejmisona, za Marksa i otadžbinu!
