Ovih dana se pojavljuju ankete o tome kako narod opet želi da ide u vojsku. Svi su za: i oni koji su davno odslužili i oni koji tek treba da služe i žene. Opšti jedan konsenzus koji kaže da malo šta fali današnjem čoveku toliko koliko godinica dana koja te odvoji od kompjutera, droge i lakih žena. Prednosti su brojne.
Vojska te načini na čoveka
Ako imaš dvadesetak godina, tuce krivičnih prijava ali na sudu prolaziš „ma to bre sin Džakea, lokalnog odbornika i vlasnika firme za preradu strugotine u hranu za bebe, dobar momak, nego povodljiv, pustite ga“ onda za tebe nema frke, već si čovek. Ali ako imaš dvadesetak godina, tuce krivičnih prijava i mardeljišeš od osamnaeste antibiotski (periodično u pravilnim razmacima) a imaš tendenciju da vrlo uskoro baš onako žestoko najebeš, onda je vojni rok fantastičan brejk za tebe jer će izloženost podoficirskom maltretmanu, dostupnost oružju i redovnost i užasnost vojne kantine na tebe uticati kao žvaka na svežu amalgam plombu. Još ako ti se posreći da uskoro izbije neki rat, ti bi mogao svoje ime da ispišeš zlatnim slovima na stranicama domoljubivog almanaha ratnih zločina.
Vojska te načini na muškarca
Omiljeni argument pobornika vraćanja obaveznog vojnog roka. Jer hej pobogu šta više može da te načini muškarcem od godinu dana druženja sa muškarcima, spavanja sa muškarcima, rasklapanja oružja falusnog oblika sa muškarcima, tuširanja sa muškarcima, ručanja sa muškarcima, pričanja viceva o jebanju žena sa muškarcima, gledanja loših filmova sa muškarcima, slušanja loše muzike sa muškarcima, nejebanja sa muškarcima, drkanja sa muškarcima, ribanja klozeta sa muškarcima, pravljenja planova o jebanju keve šiptarima/bugarima/hrvatima/amerima sa muškarcima, sklekova i trbušnjaka sa muškarcima, buljenja u rutave guzice sa muškarcima, miskovanja znoja sa muškarcima, totalnog beznađa sa muškarcima. Ako si ikad posumnjao da nisi nemaš muda ili ih nedajbože imaš ali voliš njihovu tekućinu prosuti po drugom muškarcu, onda moraš da odslužiš vojsku jer brate posle toga bićeš muškarčina i po jer šta bi drugo bio posle toliko viđenih mlohavih dlakavih kurčeva u gro planu.
Vojska te načini na romantičarskog pripovedača
Bože, ima li lepše stvari nego da se nađeš u nekom dosadnom hibridnom društvu (ono kad svako pozove nekog svog i onda dođe gomila ljudi iz sociološki nespojivih supkultura pa bude baš baš neprijatno tipa u istoj prostoriji budu christian black metalac s bubuljicama i govornom manom, studentkinja prve godine sociologije jako istripovana na nvo priču i ekstrovertni lik koji ima životnu školu i jako se loži na kola) i onda neko krene da priča kako se eto ba njemu desilo da ima ludaka zastavnika koji je celu četu terao da guraju agregat niz livadu da upali, kako se eto baš njemu desilo da ima maksimalan skor na noćnom gađanju po magli, kako se eto baš njemu desilo da bude auto jedinica i da vozi pukovnika koji kara Suzanu Mančić u motelu Radmilovac pa je jednom i njemu dao da jebe Suzanu koja je baš zbabosana al ipak je selebriti pa nije hteo da odbije i onda pančlajn od sat i po kako nacija propada bez obavezne vojske i kako se nekad znao red, pa onda mlada sociološkinja zavapi kako se moramo truditi da pacifizam pobedi a ne palanka koja se loži na nasilje, pa onda christian black metalac počne da jede sopstvene kuglice iz nosa…
Vojska te načini da budeš poslušan
Idealno za sve mlade probisvete koji imaju dugu kosu, minđušu u uvetu, slušaju ludačku muziku ili žele da studiraju humanistiku. Evo vam kurac. Osim što će da vas ošišaju, obriju i povade gvožđe iz delova tela, ima i da se naučite šta znači naređenje-izvršenje čak i onda kad vam se naređenje učini jako glupim. A glupo će biti gotovo uvek. Ali što bude gluplje vi ćete postati bolji čovek. Aj što će naređenje samo po sebi biti glupo nego će ga izgovarati podoficir a ono što ćeš brzo naučiti u vojsci je sledeće:
da bi bio oficir moraš da patiš od kompleksa više vrednosti koji je ujedno i kompleks niže vrednosti
da bi bio oficir moraš da budeš pametan
podoficir nije pametan
svestan da nikad neće postati oficir, podoficir razvija poseban stepen zlobe i krajnje jajarskog odnosa prema potčinjenim regrutima
za neispunjavanje naredbi podoficira možeš baš gadno da najebeš
Razmisli dobro da l ćeš nabosti smrdljivog vodnika kad ti razjebe posteljinu na krevetu koju si prethodno sat vremena pažljivo nameštao. Nije to dobro, vojniče, aj ponovo.
Vojska te nauči da želiš da te drugi slušaju
Mislim, mora nekako da se kanališe sve to mentalno silovanje, najbolje u braku prema ženi i detetu.
Godinu dana odmora
Možda ipak devet meseci ili čak samo šest, u svakom slučaju dobićeš poprilično veliki životni odmor. A na tom odmoru umesto onog što si želeo, radićeš ono što ne želiš. Recimo hteo si da utucaš godinu na izlaske, jurenje pičolina, kolektovanje polnih bolesti i drogiranje a umesto toga ustajaćeš u pet ujutru i legaćeš u devet uveče i po ceo dan ćeš u smešnoj odeći preskakati prepreke i valjaćeš se ko svinja u blatu da bi se stopio sa okolinom i tako sprečio da te vidi neprijatelj koji inače ne postoji a i da postoji to sigurno ne izgleda tako da ti puziš kroz blato a on te ne vidi nego brate sve na dugme pobogu 2016. godina je.
Obuka na najsavremenijem oružju…
Dobro brate šta hejtuješ sad, bar nije luk i strela.
Riba ti postaje javno dobro
Tu ćeš se naučiti dobrim starim komunističkim vrednostima – višak pravilno raspodeli onima koji nemaju. A mnogi nemaju, te očekuj da nakon služenja vojne obaveze zatekneš devojku u poprilično izmenjenom obliku.