Ravna gora (bez Vuka Draškovića)

Govoreći o Radošu Bajiću uvek treba naglasiti da je serijal Sekula jednostavno vrhunski treš i to je to, gilti pležr, čisto zadovoljstvo u tekstu, odnosno zadovoljstvo u gledanju – što bi reko Rolan Bart, ja sam sad kao pametan a ovo sam samo načuo, pa aj da ubacim. Što se tiče Selo gori, eto biću pomirljiv: da je snimio dvaes umesto 100 epizoda bilo bi to mnogo bolje, gledljivije i realnije a i ne bi istrošio tolike, naše, pare. Nego to sad na stranu, sad je aktuelno to da je Rts rešio opet da nas časti Trilogijom gnjavatorstva Ravnom gorom u osam, a znamo da je termin radnim danom posle dnevnika svetinja kod nas, pa se uvek mora obratiti pažnja na dati program. I eto, pustiše tu nesrećnu Ravnu goru i opet me je taj termin napravio volom pa odgledah malo ali dovoljno da osetim bes, tugu i nelagodu i poriv neki da kažem reč dve o tome eto vama cenjeni čitaoci mada znam kuda će to otići u komenatarima na fejsu.

Odmah da kažem da komunjare ne podnosim, zašto, neću da obrazlažem. Četnike simpatišem potajno jer sam okružen antifa kučkama (šalim se) pa moram da se pretvaram, ali nemam iluzija, niti branim zločine koje su činili. Ali iskreno svi simpatišemo četnike, jer su kakav takav kontinuitet te neke srpske i jugoslovenske ideje u okviru nje (ne komunističkog jugoslovenstva) svako pijan oće malo da zapeva spremte se spremte, jednostavno toga ima u svakom, i to nema veze sa klanjem, etničkim čišćenjem ili bilo čime drugim. Da se ne lažemo, bar ta ikonografija je jednostavno zarazna. Uostalom, ovo i nije istorijski tekst i što se mene tiče mnogo bi bolje bilo da je Radoš Bajić snimio jedne poštene četničke Otpisane sa dojajnom muzikom ili nešto u maniru nekih četničkih Sopranosa naravno kad bi on znao i umeo, i to bi bilo ok i vrh i fenomenalno. Deca bi našla nove idole, mi bismo konačno našli zamenu za Tihog i Prleta, Vuk Drašković bi udario vatromet zajedno sa Aleksandrom Čotrićem koji bi tom prilikom pročitao prigodne aforizme o sudbini srpskog naroda i konačno bismo mogli da četnikujemo ko ljudi i sa stilom, koga boli kurac za ostalo. Ali neeeee gosn Radoš je utuvio sebi u glavu ulogu pomiritelja, sodržetelja, Dositeja Obradovića i svesrpskog objedinitelja pa je na svoja nejaka pleća koja nekako i izdrže trstenički samar rešio da natovari i ohoho poteži bagaž cele Jugoslavije bivše, i kraljevine i republike, i Srbije i Eshaies tvorevine, svih međuetničkih, međuverskih i međuideoloških razlika, sve će to sad Radoš da izmiri. Oće, kurac, golemo se tu zajebao dječak iz Medveđe.

Šta je toliki problem u seriji? Pa sve je problem, ali krenimo od toga, i to je najveći problem, što jednostavno ovo nije DELO, ovo nije završeno, ovo je neki predtekst, prva verzija improvizovana u završnu, ovo, jednostavno, nije celina. Eto, Selo gori je celina, kakva god ali celina, ono, seljaci, taj život, razvučeno i do zlaboga dosadno ali to je to. A Ravna Gora je nešto pravljeno po srpskom principu ma skrpićemo valjda nešto, SKARABUDŽIĆEMO, niko sad neće ni da primeti, ma imam već neke scene od ranije, prefarbaćemo i ko novo. Drugi problem je, jednostavno, što je dooooosadno i dosadno. Stvarno svaka čast kako je neko uspeo tako uzbudljivo vreme da prikaže tako dosadno. Upoređivao sam sve vreme sa Otpisanima pa reko ok ajde nije to isto, ono je neki vesten komunistrički i rekoh sa čim da uporedim i samo mi se nametnulo. Slom! Španac! Hvatanje Draže Mihajlovića! Banjica! Ko je gledao zna, tv drame osamdesetih, scenario pisao ozloglašeni Siniša Pavić i bože moj, kako je ono moćno. Sa, verujem desetostruko manje sredstava kakvu su majstoriju izveli Pavić i legenda Savo Mrmak. Ah kako je kod Mrmka svaki kadar važan, svaki lik, kako je to napeto, kako je tu sve odlučujuće i puca od neke važnosti, jebiga zemlja se raspada i vi gledate i znate da se dešava nešto važno! Na stranu da li je to iz komunističkog ugla gledanja ali brate ono me drži, ono me radi, kao da su samo stavili kameru tamo i tada, nemaš osećaj da su to glumci. Kako je samo, recimo, Stevo Žigon odglumio kneza Pavla, pa to je pravi mali oskar za Žigona sa sve pokretima kojima on dočarava svoju tobože buržujsku nervozu i otuđenost od naroda. Ma bogatstvo filmske umetnosti i  glume i nema tu šta. I sad kada sa tim uporedim ovu bledu ispranu krpetinu zvanu Ravna gora ja mogu samo da tužim i žalim za svim komunizmom, i tadašnjim SISTEMOM u kulutri, samo da mi daju jednu novu ovakvu seriju, dramu, film šta god. Možda treba napomenuti da je Slom režirao Sava Mrmak, školovani reditelj, koji je, inače išao i u London da uči od tadašnjeg BBC koji je tada bio (a i sada?) pojam za snimanje serija i tv filmova, a da je naš Radoš priučeni seoski reditelj koji doduše ima tu neku saradnju sa Živojinom Pavlovićem, ajd da budemo pošteni, ali ipak, to, pokazalo se, nije dovoljno.

Šta je dalji problem sa serijom? Pa dobro osim dosade i spore radnje i gomile patetike, dosadnih kadrova i istrošenih simbola i motiva (ajoj ptica u kavezu, ajoj napušteno jevrejče na putu) tu je još jedan kardinalan problem. Naime, naš nam Radoš priča o raspadu zemlje, i ok, to je legitimno, ali to ustvari hoće da ispriča pričajući priču o dve porodice sa sela koje su neka mešavina onih nesrećnika iz Petlovca, ali to je tako razvučeno i kvazi lirski otužno ispričano i snimano na bajićevski način – ah muke seljačkog života u dugim kadrovima –da nam ustvari malo šta govori. Eto, recimo, šta ide u prvom njihovom pojavljivanju, šta nam bitno kaže gosn Bajić? Pa ništa, neko devojče oće da ide da radi u vunovlačari a Dragojlo koji je ovde časni đed ne da, ono plače, sve to traje dugo u pizdu materinu i mi vidimo travu, nebo, krave, travu, drveće, prirodu, brižnu Zlatanu. Nemci bato dođoše do Lapova a mi još gledamo Dragojla kako se gega dvorištem i gleda u seno i mazi krave. Koga boli kurac, šta, to nam prikazuje kako je porodica raslojena pa eto tu je početak komunizma, da je tu greška, kad se ne sluša starina a mlado čeljade oće u manufakturu? To je verovatno od svog zemljaka Ćosića pokupio. Mora to brže, efektnije, uverljivije, ode bre ceo rat dok nam ti prikažeš običnu sliku iz seoskog života.

I uopšte kad pomenusmo prirodu, Radoš je rešio da nam prikaže baš sve prirodne lepote Kraljevine Jugosalvije koja se raspada – valjda je hteo time da da neki kontrast ratnim razaranjim koje se dešavaju i bratoubilačkim ratom koji čeka zemlju. Na prikaze prirode i kvazi seoske idile otpada dobar deo serije jer izgleda da je reditelj zaboravio da ovo nije Selo gori gde su takvi kadrovi imali kakvu takvu ulogu. I inače on kao da je stvarno zaboravio da ovo nije Selo gori, misim, jebote ladno je ubacio i Đodu, sećam se kad sam prvi put video kako iskače u nekom senu i gunju ismejao sam se ko konj i reko dal je ovo bre moguće i ladno je Đoda odglumio sebe, promlatio je neki tekst, i to ide, to ladno ide, valjda je to glas naroda koji je hteo da predstavi u seriji. Ta oslonjenost na Selo gori toliko smeta da prosto nije moguće da čovek ovo gleda kao NEŠTO DRUGO, da ne oseća bar blagi podsmeh gledajući uniformisanog sina Dragana, i njegovog Milašina kojeg ovde glumi Boda Ninković, i čak iste i replike, situacije, iste mudre seoske reči i izraze, jednostavno kreatori se nisu potrudili da daju NOVU priču nego su prepravili staru po principu pa hej mož da prođe kao kad Berček u Majstori, majstori od predstave za fudbalere kreira prigodnu priredbu za ispraćaj tetkice u penziju.

Eh bar da je Radoš imao hrabrosti i da je faca on bi lepo do kraja išo i mnogo bi bolje bilo: da je lepo uzeo Radašina i sina Dragana i Milašina da glume sami sebe odnosno svoje dedove i ceo nekadašnji  Petlovac i da je prikazao, kako je tamo rat izgledao i dosta, šlus, bez velikih zamaha, tu na sitno odigraj, na svom terenu. To bi umentički bilo poštenije a i zanimljivije, mogao bi eto svojoj razvučenoj farsoizvanoj Selo gori da da neki tragički prizvuk i da se iskupi. Ali ne, on je čovek sigurica, on ne može, nije sposoban da se izdigne, da bude IRONIČAN prema sebi da POJEDE govno što se kaže, da doživi obrt i umenički PREOBRAŽAJ, ne, on tera i sere i sere i samo nastavlja da gradi tu svoju petlovačku petparačku tvrđavu osrednjosti. Mada, to svi oni rade a retki su oni koje mogu da pojedu to svoje govno i da se sprdaju i podmeshnu samom sebi, možda i previše tražimo od njih, samo za naše pare nikad previše ne tražimo.

Upravo takva osrednjost je i njegova tobožnja želja za pomirenjem. Opet kažem bolje da je pustio svoje suspregnuto četništvo bez kraja. Svi smo mi mali četnici ili bar tako žele da nas vide naše bezgrešene komšije. Pa onda daj da napravio ep o Draži legendaran da ga i u Zagrebu citiraju ko Lepa sela, da bude ono bum tras i da se u tebi budi jedan Popara Kalabić mmmmm ali jok, on ide na mlaku, mlaku priču ako je to uopšte ptiča, kao svi su dobri, Draža je neki poluanđeoski lik, doduše tu je neki četnik što odma kolje muslimane i oće da siluje devojane mlade, tek onako, da se pokaže i naznači eto i ta struja, al to je samo eksces, to je eto neka budala, a s druge strane komunisti su prikazani… pa eto pirkazani, ne znam ni sam kako su prikazani, sad se i ne sećam da ima neki, a da, ima neki učitelj agitator on se gleda sa Radoševom ćerkom i zajabeno žvaće travku i agituje i oće da jaše popa. Da, da, ima kao i Krcun i neka fabrika pa tu slušaju radio Moskvu onako ozareni. TO  TRAJE NEKIH 17 MINUTA, ONI SLUŠAJU U FABRICI RADIO MOSKVU OZARENI SUNCEM SA ISTOKA UH BAŠ JE NAPETO. Da ne grešim dušu, a tek ide ta epizoda, mislim da je Bjelogrlić odličan izbor za Broza i da je čak dobro odigro i tu se vidi neka naznaka, tek naznaka a to je ono što još više boli: kakva bi tu majstorija mogla da se snimi na tu temu i kako jebiga imamo višak istorije ali ne i filmove i serije da to dokažu.

Dobre strane? Pa hm, muzika nije loša na momente, ko što rekoh Bjelogrlić nije loš izbor, ima nekih naznaka radnje i onako dramatičnih momenata ali to se brzo uprska, kamera je dobra al ko što rekosmo nesvrhovita, dobro, vidi se da je bogato snimano, osim one bruke sa avionima, šta znam, ono na kraju kad dođu na Ravnu goru ima taj neki epski momenat, ali sve je to premalo, premalo za tolke pare i duša me boli braćo i sestre onako isto kao kada sam pogledao Sveti georgije ubiva aždahu… Znaju li, mogu li, ikad, naši reditelji da snime išta blizu Marša na Drinu pitam se ja uvek kada ovako nešto vidim. Ah Kursula, imaš li naslednika da vikne Ravna goro, Kadinjačo, Mišaru jebem ti… i da mu padne glava, muzika da udari tuš a mi kolektivno da pišnemo u gaće.