NBA 16/17 + plej-of

Postoji samo jedna sportska stvar bolja od regularnog dela nba lige – nba plej-of, a on počinje evo samo što nije. Upravo završen osnovni deo je po običaju bio cirkus ali u onom najboljem, nikako pežorativnom značenju – zabava, atrakcije, vrhunska organizacija, profit i kvalitet i dalje veoma iznad bilo kakvog pokušaja pandan takmičenja. Za razliku od pretprošle koja je bila posvećena mirovini Kobija Brajanta i prošle u kojoj je Golden Stejt jurio i oborio najbolji skor pobeda, ova sezona je u potpunosti prošla u znaku individualnih učinaka od kojih će neki ostati najdebljim i najkitnjastijim fontom upisani u statističke nba biblije. Štaviše, lični učinci su toliko bili moćni da je još jedna fantastična GSW sezona (67-15) ocenjena kao „ok“. San Antonio je ponovo prešao šezdeset pobeda al kao jbg, na to niko ne obraća pažnju. Mada, mora se priznati donekle i s pravom.

Tačno 55 godina posle Oskara Robertsona, Rasel Vestbruk postaje prvi košarkaš koji prosečno beleži tripl-dabl u sezoni i pored toga obara takođe Robertsonov rekord u broju tripl dablova u sezoni i diže ga za jedan više – 42 komada. Fantazmagorija, devil’s dance, mis Venecuele koja pruža duboko grlo na prvom dejtu ispod stola dok jedeš najbolja dimljena rebarca na svetu sa Frenkom Andervudom. Bukvalno, neopisiv rezultat, jer je javnost pre očekivala da neko obori Viltovih 100 poena nego da neko u sezoni ima tripl dabl prosek. Uz sve to, čovek je uspeo da ugura u plej of popriličnu nakaradu od tima Oklahome sa pristojnog šestog mesta, te da pride bude i najbolji strelac lige drugi put u karijeri. Kapa dole za lika koji ima dosta vidljivih mana u igri ali to sve pada u vodu pred njegovom nadrealnom srčanošću, trudom i na kraju isplativošću i po sebe i po tim. Naravno, nisu svi jednoglasni u toj bajnoj oceni jer pojedini stiču utisak da Vestbrukovi tripl-dalovi dolaze kao posledica jurenja u tom trenutku neophodne statitike, što će reći da asistira kad fali asistencija i da se saigrači sklanjaju kad fali skokova a poena nikad ne fali jer šutira kao lud. Sigurno da su neki skokovi bili poklonjeni i neke asistencije onako reda radi udeljene ali ta teorija jednostavno ne pije vodu iz prostog razloga što kada Rasel beleži tripl dabl, Oklahoma ima mnogo bolji skor pobeda i poraza, konkretno 33-9.

Ali, ne završava se sve sa Vestbrukom. Naprotiv. Harden (29,8,11) i Džejms (26,9,9) su takođe imali neverovatne sezone sa pregršt tripl dablova. Harden je pritom bukvalno kantu od ekipe doveo do trećeg najboljeg skora u ligi a Huston je postao neverovatna trojkaška mašinerija jer ubaciti 1181 trojku u sezoni, 100 više od drugoplasiranog Klivlenda i 200 više od GSW-a je jebeno neverovatno. Tome je doprinela promena uloge Hardena koji se preselio na point garda, tj rešio je da lopta bude kod njega 90 posto vremena te je uz silne poene i asistencije postavio i rekord sa najviše izgubljenih lopti u sezoni što opet pada u drugi plan jer kao i u Vestbrukovom slučaju, radi posao. Što se Lebrona tiče, uz sjajne brojke, imao je i vrhunski procenat šuta iz igre (preko 54) i Klivlend je gurao odlično do pred sam kraj sezone kad ih je smakao Boston, što možda po Kavse i nije toliko loše, videćemo kasnije u plej-of duel predstavljanju.

Neobično je kako na primer još jedna fenomenalna sezona Stefa Karija izgleda sirotnjski u poređenju sa ovom trojicom ili recimo sa njegovom prethodnom. A realno je odlična. Preko 25 poena, šest i po asistencija, četiri i po skoka, skoro dve krađe, 47 posto iz igre, 41 za tri (preko 300 trojki ponovo) i bezmalo 90 posto sa penala i najbolji timski skoru ligi su mvp brojke u svakoj sezoni osim ove. Njegov novi saigrač Durent je imao možda i za nijansu bolju statistiku al pada u oči da je propustio čak 20 utakmica i da je baš tad GSW napravio najbolju seriju od četrnaest uzastopnih pobeda.

Lenard je ponovo napredovao i uz sve dosadašnje kvalitete postao i elitni strelac iz svih pozicija (preko 25 poena u proseku) i povlačenjem Dankana konačno postao i de jure zaštitno lice Sparsa iako je de facto glavni baja tima već treću sezonu. Ludačke sezone su imali i Dejvis i Kazins mada su se njihovi timovi (tim) raspadali pa je ostala mrlja na ličnim performansama. Za kraj individualizma, valja pomenuti sad već novog superstara lige Adetokumba, sve bolje Vola, DeRouzana i Tomasa jer su sva četvorica imali brojeve za izložbu i notorno su podigli kvalitete svoje igre. Bonus statistika: Novicki je postao šesti igrač u istoriji sa 30 000 poena, a klinja Buker dao 70 poena na jednoj utakmici. Kad smo već kod Novickog, evo stoji nam suzica u oku jer su njegova plej-of pojavljivanja očigledno stvar istorije, ali će zato stara kajla Karter odigrati još malo jer i sa pune četiri banke može SVE.

Što se balkanskih prostora tiče, NBA basket doživljava vaskrsenje. Posle duže vremena postoji sasvim pristojan broj veoma bitnih, bitnih i korisnih košarkaša iz bivše SFRJ koji nisu samo puko popunjavanje rostera ili trenutni bljesak. Evidentno je da je junoša Zubac fin materijal za obradu i već je u nekoliko utakmica pokazao kvalitet kakav recimo već ima njegov iskusniji sunarodnik Šarić koji se baš dobro uklopio u mrtvu Filadelfiju, koja uz dosta njegove zasluge (i Embidove ponajviše) više nije kanta za punjenje već je prešla u nivo regularno slabog tima što je za Filu svakako uspeh ravan osvajanju prstena. Dragić je kidao u Majamiju i baš je bedak što su za dlaku ispušili za plej-of al za utehu, tamo ide bivša legenda Hita, sada drugi najbitniji igrač Čikaga Vejd. Vučević je imao standarnu (15,10) sezonu ali Orlando i dalje tavori u blatu istoka bez ikakvih šansi za napredak a Bogdanović je Bruklin zamenio Vašingtonom, što mu je malo smanjilo protagonizam ali je imao dobru sezonu. Jusuf Nurkić je ove sezone imao jako bogat unutrašnji život i nije se libio da ga pokaže. Počeo je kao starter u Denveru sa dobrim brojkama, zatim pao na klupu pa kukao što trune i ne ulazi u igru onda je trejdovan u Portland i postao uber korisna maskota i novi najbolji Lilardov ortak, imao neke ludačke partije i na kraju se povredio, da citiram vest sa b92 „Nurkić slomio nogu, pauza dve nedelje“. Ne znam kako logički da obradim informaciju da čoveku treba dve nedelje oporavka posle loma noge, jer tu nešto ne štima, ili je ipak nije slomio ili kršni Bosanac ima neviđenu moć autohilovanja.

Srbija je ove sezone kao i prošle imala trojicu igrača u NBA. Što se njihovih učinaka tiče, Marjanović je podržao SNS, a Bjelica se povredio na kraju sezone, ali se čini da je uhvatio nešto bolji ritam nego prošle godine te je bio pristojno bitan u Minesoti u poslednjih petnaestak utakmica koje je odigrao. Nemanja je u najboljim igračkim godinama ali i dalje se čini da nešto tu najbolje ne štima; da li Minesota koja je zaista bizaran tim ili jebiga Nemanja nije baš predodređen za visoke NBA domete nego je otprilike na nekom realnom nivou.

Što se Nikole Jokića tiče, tu svi sve znate, o njegovim igrama pišu i Zov i Debeli ali srećni i Kalibar i Svet kompjutera. S pravom. Momak je maestro zanata, retko dopadljiv igrač, intelekta na LBJ nivou i što je najbitnije, veoma dobro ume da iskaže kvalitete tako da oni zasene nedostatke. Jer kad postaneš najbolji igrač slabog tima i unaprediš njegov skor te zamalo uđeš u plej of, a pritom taj tim postane treći napad u ligi i drugi po broju skokova i asistencija a ti napraviš gomilu tripl-dablova i velike igračke face, i bivše i sadašnje, budu oduševljene tobom, onda možeš da igraš odbranu i kao Harden u worst of kompilacijama. Dobro, ne baš tako. Dakle, odbrana je boljka i tu će morati dobro da poradi jer svi ostali elementi ga postavljaju za decenijskog franšiznog igrača i redovnog ol star učesnika u budućnosti.

Individualne nagrade

Najbolji trener

Deluje da će biti baš nategnuto jer ne postoji 1/1 očigledan izbor i dosta trenera ima na svojoj strani po nekoliko varijabli koje mogu da pretegnu jer neki su od govana napravili pitu, drugi solidne igrače ukomponovali u odličan tim a neki treći jednostavno imali do jaja učinak u apsolutnom smislu. Pa se tako pominju večiti revolveraški protagonista Majk D’antoni iz Hjustona, Bred Stivens koji je Boston vratio tamo gde mu je mesto, Snajder iz Jute, Skot Bruks trener Vizardsa i naravno trener naj tima u ligi Stiv Ker.

Tarzanija izbor: Greg Popovič

Najviše napredovao

Ukoliko pitate b92 komentatore, to je Nikola Jokić aklamativno. I stvarno, Džoni je meteorski uzleteo i jedan je od kandidata koji su blizu titule koja daje tako veliki bust igraču koji je zavredi. Ipak, čini se da će mu titula izmaći jer iako u apsolutnim brojkama u odnosu na prošlu sezonu prevazilazi Ajzeu Tomasa i Rudija Gobera, njihovi timovi su poprilično bolje rezultate zabeležili i to ipak ima određenu ulogu. Kako god, čini se da ova trojica samo mogu da se rasporede na pozicijama 2-4 i čestitaju mladom Grku i novom super staru Milvokija Adetokumbu. Ko ga je gledao ove sezone, nije dangubio, dečko je bukvalno sam uneo Milvoki na šestu poziciju istoka, a pritom su druga dva najbolja igrača Parker i Midlton odigrali zajedno u sezoni jedva dvadeset minuta. Rispekt.

Tarzanija izbor: Janis Adetokumbo

Ruki sezone

Gora ruki postavka nije zadesila NBA od sezone 99/00 u kojoj je prvi ruki bio Majk Miler sa 12 poena i 4 skoka prosečno. Ipak, ne bi se ovako pričalo da je Džoel Embid odigrao više od 31 utakmice pa će mu i pored očigledne razlike između njega i svih drugih, baš teško dati krunu jer postoje neka (ne)pisana pravila o minimumu odigranih utakmica. U njegovom odsustvu, jedina dva konkurenta su Šarić iz File koji je negde oko dve trećine sezone žestoko uznapredovao i bio viđen ruki godine a onda poprilčno počeo da userava stvar i 25-godišnji Brogdon iz Milvokija koji je iskoristio sakaćenje saigrača i postao drugi najbitniji šraf Baksa u finišu sezone. Možda još i Hild iz Jute i Ernangomez iz raspalog Njujorka i toeto vredno pomena.

Tarzanija izbor: Džoel Embid (jebe nam se što je odigrao trećinu sezone)

Šesti igrač

Klasika, tu je Igudala kao kandidat ali klupa Hjustona ima i Gordona i Lua Vilijamsa koji zajedno daju skoro 35 poena i preko pet trojki na svakoj tekmi.

Tarzanija izbor: Klupa Hjustona (nek se dogovore)

Odbrambeni igrač

Lenard a? Pa može Lenard, klasika, nije da će se pogrešiti ako se ovom čoveku da bilo koja titula, kapiram da igra levog beka u fudbalu bio bi najbolji levi bek u fudbalu jer čovek jednostavno zna sve. Elem, nisam se baš zavlačio u napredne statistike što se odbrane tiče pa da poredim njega, Grina i Gobera jer verovatno su tu negde al možda bi valjalo, ako ništa, malo razbiti kolotečinu.

Tarzanija izbor: Rudi Gober

MVP

Ah, ovo će zaista biti uživanje jer recimo sedmoplasirani na kraju glasanja a tipujemo da će to biti Džon Vol ima (23,11, plus najbolji kradljivac lige) bolje brojeve nego kad je Stiv Neš uzeo obe MVP titule. Šesti je Tomas, peti Kari a ovo iznad… khm razni su faktori uključeni a gotovo nikad titula ne ide van prva dva mesta u konferencijama. Znači otpadaju i Vestbruk i Harden. Ali trećeplasirani sa zapada Hjuston ima bolji skor od Kavsa na istoku pa tako ostaje samo Lenard. Dobro, dajte Lenardu titulu, jer da igra WoW bi MVP turnira u WoW-u.

Tarzanija (deus ex machina) izbor: Rasel Vestbruk

Najbolje petorke:

Prva: Vestbruk, Harden, Lenard, Džejms, Gober

Druga: Kari, Vol, Adetokumbo, Durent, Dejvis

Treća: Tomas, Lilard, Batler, Džordž, Tauns

Tu negde: DeRouzan, Hejvord, Pol, Kazns, Vajstajd, Gasol

Plej-of

ISTOK

Boston (1) – Čikago (8)

Da li je lukavi Klivlend namerno izbegao Čikago (koji je za dlaku bio bolji od Majamija koji je takođe bio u ludačkom naletu posle 11-30 prvog dela sezone)? Teško al možda. Još kad se doda da pobednik ovog para ukršta sa Vašingtonom a ne ipak manje potentnim pobednikom Toronto-Milvoki, to bude baš onako pitanje za razmišljanje. Kako god, iako kec i osmica, ovaj par je pravi NBA klasik jer Čikago ima tu izraženu plej-of crtu da može ludački da kida kad su fajterske utakmice a ko je veći fajter u ligi od Fleša kome je ovo jedna od poslednjih šansi da učini još ponešto u doigravanju. Ipak Boston je, što se kaže, tim u usponu i iako bi se mogi namučiti ovde, imaju veće šanse.

Prognoza: Boston 4:2

Vašington (4) – Atlanta (5)

ŠRUDERU ŠREDERU! Zanimljiv dečkić, kad mu ide to je baš milina za gledanje a kad krene da srlja bukvalno liči na pionira koji umisli da je Medžik i onda kvari i sebe i tim i utakmicu i publika ga gađa leblebijama i govnima od mačke. Milsap decenijski standar kvaliteta, fali Horford ove sezone ali je Atlanta nekako to izgurala, imaju gomilu jako dobrih timskih igrača i uz sreću da su na istoku a ne na zapadu gde bi bili jedanaesti recimo, eto njima plej ofa. Ipak, prva runda za njih je puna kapa jer Džon Vol.

Prognoza: Vašington 4:1

Klivlend (2) – Indijana (7)

Svima je jasno da posrtanje Klivlenda u finišu sezone nema baš mnogo veze sa realnim kvalitetom nego ih samo malo boli kurac da se cimaju oko pozicije na istoku kad će u prognoziranom finalu lige svakako biti gosti pa su tako rešili da se naodmaraju a to bi mogla biti prednost u zbijenom rasporedu. Što se je Pejsersa tiče, njima je ovo dosta.

Prognoza: Klivlend 4:1

Toronto (4) – Milvoki (5)

Šta reći, koju posluku porati. Toronto je bolji ali to je ipak Toronto.

Prognoza: Toronto 4:2

ZAPAD

Golden Stejt (1) – Portland (8)

Portland da puste na istok da naprave haos i ulete da se pokolju sa Klivlendom u finalu i časno izgube uz jednu do dve pobede i još jedan tesan poraz. Al jebiga. Uvek gotivna ekipa koja je giljotinirana prvo povredama pa odlascima, ponovo se regrupisala i rip siti igra dobar i pre svega zanimljiv basket.

Prognoza: Golden Stejt 4:1

Klipersi (4) – Juta (5)

Dosta povreda ove sezone za bolju ekipu iz El Eja ali na kraju opet su tu negde kao i svih prethodnih sezona, dovoljno dobri da nešto a kilavi da nešto više. Ostaje velika žal što Kris Pol opet nema šanse za titulu al jbg. Štaviše, ovde merkamo „iznenađenje“, dugo je Juta bila bulja, Hejvord je napredovao iz lika koji je talentovan al ima smešnu frizuru i rumene obraze u lika koji opasno igra i ima stajling jebača presretača pa se više niko ne seća Čendlera Parsonsa koji se igrački ozbiljno raspada. Elem, ajmo Džez.

Prognoza: Juta 4:2

San Antonio (2) – Memfis (7)

Lenard da igra folklor bio bi najbolji jebeni folkloraš.

Prognoza: San Antonio 4:0

Hjuston (3) – Oklahoma (6)

Možda prvi put u istoriji, meč trećeg i šestog u ligi će biti par sa najviše pažnje javnosti jer Vestbruk vs Harden u borbi do iznemoglosti i sa hrpom tripl dablova i ludačkih košgeterskih učinaka. I izgubljenih lopti naravno. Ko se kladi, nek igra slobodnu igru da će bar jedan od njih dvojice u nekoj tekmi imati dvocifren broj izgubljenih. Malo hrabriji nek odigraju da će obojica to uraditi.

Prognoza: Hjuston 4:3