Šta nadimak koji imaš govori o tebi

Ne postoji nadimak samo da bi roditeljski kompleks Konstantin-Teofil postao jednostavnije Kote ili Tko ili kako već mašta izvoli nego da nosiocu svom prilepi etiketu kakav je on čovek odista. Jer ime dobiješ dok si još tabula rasa od tri kile mesa ali nadimak stiže kad si već ličnost formirao i ništa te na svetu ne determiniše bolje od njega.

Šiptar – bez ikakvog premišljanja prihvataš bilo koji posao koji se kosi sa Kantovim kategoričkim imperativom, pritom ti je novac posredno zadovoljstvo u tome jer tebe jednostavno loži kad neko kaže “Šiptare, aj za 20 dinara otkini ovoj mački glavu zubima”

Džoni – Iako si samo jedan od milion zapravo si jako kul lik. Ti si ono što Šomi nikad neće postati.

Šomi – Pičketina. Bez izuzetka.

Raša – Ne naročito ponosni nosilac jednog od preminulih srpskih imena tipa Radovan, Radiša, Radivoje pa se uvek predstavljaš kao Raša jer te blam i sebe i roditelja. Joooj ćale pijana gluperdo, zašto Radisav, ćale, a ne Nikola pa da budem Džoni a ne jebeni Radisav… PRISUTAN… tu sam, Radisav Palavestra je tu, profesore, možete me zvati Raša ako nije problem… da ne kenjam nego da odgovaram? Ok ok

Rile – Dobar si momak, onako zamlata, voliš da predržiš i da se nađeš, aj Rile da pomogneš, aj samo se presvučem. Ženiš se skotastom bedevijom koja te zove na svakih pet minuta, ipak ona nema pola gornje vilice a ti samo jedan zub.

Boba – Pička u džemperu, upisao pravni ili ekonomski, nemaš svoje ja, za tebe misle mama i tata i rukom ti navode kurac kad treba da jebeš verenicu Kristinu.

Lemi – Dvostruki pobednik u životu. Em nisi Mile, em Lemi uvek jebe makar izgledao kao šulj na bulji Neše Galije.

Rićko – Vratolomni koloplet sonanata u tvom nadimku govori da voliš dobro da roksuješ i da ti ni jagnjeće pečenje nije strano. Važiš za spadalo i svi kad te vide kažu: “Hehe, spadalo!” Imaš taj čapkunski saft u govoru, nizak si i imaš nisko čelo, ali to kompenzuješ energijom. Iz svakog tvog pokreta izbija AJMO BATKE TO TO ROĐENI

Dule – Debo si, realno svaki Dule je strvina sa sisama, večito zajapuren i stalno te neko nešto iznerviro, vrištiš ko pička a ljudi viču “Ajde bre đembeli šta si se istripovao” a ti vrištiš i dalje da ne primete da si nježni dječarac koga su tovarili u srednjoj. U tvom društvu tebe zovu Bucko.

Legija – Imaš rotvajlera i šetaš ga u trenerci. Dišeš MMMMFFFF MMMMFFFF. Voziš Alfu i samo da ti neko pukne vaspitnu, složio bi se kao dete u jecajima. Umri.

Vlada – Tuberkulozni intekektualac. Svima se javljaš, fin si dečko, bezličan u svojoj benignosti. Kad navataš ženu kako je jaše šofer, prokomentarišeš: “Pa dobro, i on čovek šta će.”

Saša – Nešto ko Vlada, samo voliš i basketa digraš. Kladionica samo sigurice i do 50 din uplata. Jedna.

Niša – Isto ko Andrija Milošević, samo glava nekako veća, zaobljenija, valjkastog oblika, ko lonac i obrazi rumeni. Bez obzira na akcenat koji implicira vikendicu u Haj-Nehaju, moraš da propagiraš kurac. Prizetićeš se u Svilajncu, među Vlasima.

Miša – Kokbloker od nadimka, svaka žena koja reši da ti siše i krene to da sprovede doživljava viziju nezemaljski enormne glave Radmile Guteše koja sa onim dance-piksle naočarima nasmejano pita: “ŠTA TO HOČE MALI MIIIŠA?” Zato razvijaš parafilije i drogiraš se ne da ti bude lepo, nego da zaboraviš.

Momo – Zaokružena ličnost, kockasta glava, brkovi kao izliveni crni, uopšte jedna generalna solidnost u pojavi, zna se šali vreme i mesto. Na veseljima ne igraš, nego se smeškaš i lupkaš prstima o sto, povremeno i digneš ruke, a na pihtije reaguješ sa OHO-HO, OHO-HO. Imaš i zavičaj i odeš jednom ili dvaput godišnje.

Cane – rukavice bez prstiju, prebivalište bez adrese, usta bez zuba.

Faće (REGIJON EDIŠN) – Ti si maligna varijanta Fahrudina, za razliku od blagog i benevolentnog Fahra, merhametlije koji se voli pošaliti i omeziti. Šamaraš kad te neko pogleda, prodaješ ciglu isključivo sirotinji jer nema para i voliš da emocionalno sakatiš decu iz nižih razreda. Istu kožnu jaknu nosiš dvaes godina.

Vasa – debelo vojvođansko đubre sa gronikom do pupka koje umire na usponu od četiri promila i tuče ženu kabelom od pegle.

Pička – ne vole te nešto.

Dane – dežmekasti krofnuljak. Dan provodiš na reditu, noću održavaš mrežu porno i dejting sajtova za fond investitora iz Abudabija.

Mika – tetke te i dalje štipaju za obraz kada ih jednom u tri meseca obiđeš da pojedeš nešto kašikom i dobiješ jednu črvenu “za fakultet”.

Čeda – u stvari se zoveš Milorad ali u tvojoj bližoj familiji je i dalje snažno ukorenjen strah od epidemija tifusa koje su odnele 70% predaka šest generacija unazad pre treće godine života.

Čoda – narkomančino.

Miki – Sitan, brz, a fin dečko, vidi se kućno vaspitanje. Finansiraš kolače i čaj sa šumskim voćem devojčici iz Kostolca od para koje ti šalje baba, uverena da “glavu ne dižeš” jer si “upisao blagosloviju”. Umačeš samo prstenac.

Kića – evrodizel za soma i ajde operi mi prozore dok platim, može?

Bane – ako nisi oćelavio u 23. onda radiš kao kurir u Šberbanci. Keve redovno misle da si fin dečko ali nikako ne mogu da zapamte da li si Branimir ili Branislav ili Branko ili vodoinstalater. Linija života: do 30. ženidba i dete, do 31. razvod, od 32-51 ništa, 51+ kardiovaskularne tegobe.

Robija – imaš tešku ruku, psorijazu i dovoljno si mesnat da budeš obezbeđenje Bobana Rajovića. Tajna sramota: u stvari se zoveš Robert.

Ćora – uvek si želeo da budeš kuler koga zabole jer ga sva decu zovu ćora pa si se i sam sprdao na svoj račun ne bi li im dosadilo. Ali im nije dosadilo jer si mlohavi beskičmenjak. Imaš 42 godine i sin te zove Ćora iako nosiš sočiva poslednjih 30 godina

Vanja – duša ti je velika ko Rusija, budžet kao Abhazija. Posle serije propalih malih biznisa ukenjava te da smuvaš buržujku i kada se to zapečati ostatak života ćeš posvetiti kuvanju i onlajn pokeru.

Krle – glup si taman toliko da ne provaljuješ da jesi i onda svoju glupost slobodno i obilato deliš sa svetom putem tvitera.

Kolja – sin si srednje jakog tajkuna, imaš bubuljice i nosiš cvikere i košulje na sitan karo, svima pričaš da si međunarodno uspešan DJ Kolya jer te blam što ne moraš ništa u životu, a previše si pička da se drogiraš ko čovek.

Pop – isposnički si mršav, sa pajdomanskom bradicom i kosicom. Zovu te uvek kada treba da se nosi nameštaj ali bogami i kada se ide u štetu do dragstora. Voliš poduvat i Dubiozu poslušat, a za cigare će se uvek naći.

Mićko – Nemaš ispod pedes godina da jebe majku, al si zato vedeta svoje radne organizacije, vole te žene u preduzeću, svakoj pokloniš po karanfil za Osmi mart, a i kada ti se kolege nađu u kafani sve im nešto fali pa vele “što li nema Mićka”, “zovi bre neko Mićka”, “dajte bre Mićko da dođe” i “Mićun obavezno, čovek par eksalans”.

Brka – U dvanaestoj su ti nikli oni ironični pionirski brkovi, toliko si bio ponosan da si rešio da ih ne obriješ, iako su ti svi pričali da sa njima i žutim šuškavcem izgledaš ko neki živalj iz Republike Srpske Krajine. Često se dobrohotno našališ na svoj račun, cure vole kad brkovi žare kekeke, ali ispod njih kriješ stravičnu tajnu tankih usana koje, izložene golom oku, čine da više ličiš na ogorčenu babadevojku kojoj je u kući sve pod konac. Raščešljavaš ih posebnim malim češljem i štrickaš krajeve posebnim malim makazama, i tako sav si nekako mali i poseban, prosto da te čovek spakuje u kutijicu i zove Poaro. Pravi ljudi sa brkovima se zovu Časlav a zovu ih Čajo.

Šatrovački nadimci – niko nije našao za shodno da se nacima i smisli ništo bolje, vanilo od čoveka.

Svi nadimci koji se završavaju na -ke – Najvoliš da nosiš trešu i brze čare.