Memoari jednog kurvara: Treći deo – Dogovor
Hoću li sad morati da plaćam da bih jeb’o? Normalno da hoćeš kretenu, kurva je kurva. A da bi gužv’o kurvu pola sata verovatno moraš da gužvaš telesinu na mešalici dvadeset sati, a tad ti ni do jebanje neće biti. I život je kurva, nije pička za sirotinju! Hoće li otključati jebeni jebarnik više, upišaću se!
-Dobri su ti ovi lanci i katanci na vratima, ni Miroslav Ilić ih ne bi pokid’o. Je l ti makro mašinbravar pa mu ne bilo teško?
-Nemam makroa, radim sama.
-Daj bre, kurva bez makroa k’o šiptar bez noža za burek. Ili noža za ljude. To ti je stara izreka tibetanskih monaha. Ne mo’š sama!
-Pogledaj stan, ne palamudi! Uostalom ušao si, sat već otkucava. Tik–tak, tik-tak…
-Otkucaću ja tebi dve šamarčine, ščula?! Polako, gledam.
Jebote, čisto k’o u maloletnici, nisam kurvarnik zamišao ovako. Nije ni čudo što je čisto, kad je stan jebeno prazan. Šta je ovo?! Jedna soba, fotelja, krevetčina k’o ring, muzička linija i frižider. I ništa više! Mogla je bar da zapati nekog papagaja ili filadendron.
-Zašto je ovo prazno?
-Tako to ide. Iznajmi se prazan stan da bi bio jefiniji i opremi se samo onim što je neophodno za jebačinu. Niko ne plati triteset evra da bi gled’o reprizu Žikine šarenice i pravio piškote za doboš tortu, nego plati da bi odvaljivao kurvu od kurca pola sata k’o nenormalan. Vrlo jednostavno!
-Znači trideset evrova pola sata? Šta kaže konkurencija?
-Mi smo jeftin…
-Ček, ček…ko ste to vi?
-Ima nas tri. Živimo zajedno u drugom stanu, ovo je poslovni prostor.
Poslovni prostor jebote?! Ove k’o da drže farmu nojeva, a ne farmu vulve. Vidim ja da će ovde prodefilovati kurčevine k’o kroz sabor trubača u Guči i to sve dok ja budem drkao u stanu preko puta. I to na suvo, jer nemam para da platim internet, a ne kurvu.
-Kako to sve funkcioniše? Nazove vas polupijani cigan posle osam sati na viljuškaru u zadruzi i kaže: „Znojav sam i bogat, ‘oću da jebem! Dođi u kolo srpskih sestara 69 i ohabluj pičku magičnom krpom.“ Tako?
-Ne, ne. Imamo drugačiju politiku poslovanja. Jebemo se samo u našem stanu. Ne jebemo se noću. I što je najbitnije – ne jebemo se sa svakim!
-Ne jebete se sa svakim? Vi ste neke probirljive kurve? To je raritet u današnje vreme, moram primetiti.
-Ne zajebavaj! Ovo je posao kao i svaki drugi. Stvara se baza mušterija od oko desetak glava stanovnika po pički, znači tridesetak ukupno. Ne treba više. Nismo alave i svakoj je dovoljno oko pe’sto evra mesečno. Baš zbog toga smo jeftinije, jer imamo svoje uslove. Kome se ne sviđaju, neće jebati i dobro.
-Pa je l imate bazu?
-Ne još. E, tu ti nastupaš.
Ova izgleda hoće da idem po ulici i delim flajere sa natpisom „Najjeftinija pička u gradu. Meša k’o krupije. Za pola sata progovorite na tri svetska jezika i naučite Mikrosoft Eksel“. Ja ni normalnu kurvu nisam u stanju da upoznam.
-Šta ja imam od toga?
-Imaš triling pičke za džabe kad god hoćeš. Malo li je? Mušterije koje nam ti dovedeš samo prvi put u mesecu plaćaju punu cenu, a do kraja meseca plaćaju samo dvadeset evra. Dovodiš nam samo ljude sa kojima si dobar, odnosno svoje ortake. Mladi su i zagoreli, a takvi nam najviše čuče. Naravno, nemaš nikakve veze sa eventualnim problemima u koje možemo da upadnemo. Prihvataš?
-Opasne ste vi k’o orfanela, dajete finansijske pogodnosti k’o Agro banka. Čekaj, idem da pišam.
Ovo se zove vaginalna manipulacija. Ona kabasta sa fakulteta što me draži pičkom već pola godine da joj radim vežbe iz fizike je amater. Mada sam joj radio vežbe, ali to nije do nje nego do moje nesposobnosti da u bilo šta plasiram kurčevinu. Sad sam dobio ponudu koju ako odbijem i keva će da mi sere. Ovo se usvaja, samo ne smem da budem papučar kao što jesam. Moram oštro. Kurve su to!
-Prihvatam! Ajde sad skini gaće, nakupi pljuvačke obaška i, ne bilo ti teško, zini. Pa da mogu da kažem budućim mušterijama da sam bio u zvaničnoj poseti kurvi.
Jebote, osećam se k’o predsednik.
