RASKRINKAVANJE: Pekarski proizvodi – kroasani i lisnato pecivo do 70 dinara

Ako si pročitao prethodni tekst, onda možemo da nastavimo dalje, ako nisi, trk pa se vrni ovamo. U ovom tekstu istražujemo takozvanu srednju policu među pecivima – to su peciva koja ne glume mnogo i nemaju pretenzije ali od kojih ipak malo više očekuješ jer su u nešto višem cenovnom rangu i imaju zapravo neke sastojke osim vode i brašna. Takođe je manje strašno i da pred npr. osobom ženskog pola na koju imaš pretenzije kupiš kroasan šunku sir nego KIFLU, ali tu si se naravno zajebao prijatelju jer u momentu kad si ušao u pekaru ona je već izuzetno razočarana, zna da nemaš para ni posao, živiš sa roditeljima, igraš loto, govoriš „ko zna zašto je to dobro“ i ne diže ti se kurac od piva. Pročitaj ovaj tekst i gledaj gde grešiš.

PRAZAN KROASAN

Prazan kroasan nema ukus. Jednostavno nema. Samo osetiš neku materiju u ustima, kao neku tkaninu, kao gaće neke da žvaćeš. Jede se najduže od svega, ko 10 kila jagnjetine, s tim što ovo ne jedeš sa uživanjem nego sa gađenjem. Ne gadiš se jer je ružan jer jbg nije on gadan ali on toliko nema ukus da već kod trećeg zalogaja ti kreće pegla pošto telo NE PREPOZNAJE šta si to stavio u usta i buni se što si tolika sirotinja da jedeš takvo sranje i misli da bi bolje bilo da umreš nego da žvaćeš taj kurac. Prazan kroasan se jede tako što se stalno nadaš da će sledeći zalogaj biti ukusniji iako su šanse za to zaista jadne. Ili se pravi hladan ili ga prvo čuvaju u nekom podrumu dva dana pre nego što ga iznesu pošto je apsolutno nemoguće da nikad nigde nismo probali svež jebeni prazan kroasan. Kupuje ga masa koja misli da je to ipak manje jadno nego da kupe perecu jer ovo je kao FRANCUSKO a u stvari šiptarelo klasičan, nemoj biti glup.

KROASAN SA SIROM

Ima sve nedostatke praznog kroasana, ali i još nekoliko drugih. Za dodatnih 15 dinara očekuješ da u ovo govno od peciva ubace fini mlečni proizvod, međutim sir kakav se ubacuje u kroasan sa sirom sigurno nema nigde da se kupi i nije jasno kako se on dobija – verovatno tako što se uzme krava koja je već mrtva od opasne parazitske bolesti, otvori joj se utroba i ono što je trebalo uskoro da bude mleko (da je ostala živa) se uzme, sastruže i baca u kantu. A kanta u kojoj se taj sir doprema je posebna priča, ne možemo ni da zamislimo kako tačno izgleda, sigurno je onako prljava iznutra ko oni wc-ovi u bolnicama i autobuskim stanicama što imaju onu odvratnu braon zapeklu prljavštinu što nisu čak ni govna nego samo neke užasne fleke pune bakterija. Kao i prazan kroasan, i ovaj se jako mrvi, a jedine dve grumuljice sira se uvek nalaze u poslednjoj četvrtini kroasana.

KROASAN ŠUNKA SIR

Svaka šunka se ruga šunci u kroasanu šunka sir. Mislim nije to ni šunka to je neka salamurština tvrda prepuna čudne tečnosti u kojoj možda čak ima i mesa, ne sigurno, ali možda. Kada bi Matijeviću odneli komad ove šunke on bi rekao „pa molim vas ljudi ja nisam ubica“. U svemu ostalom je vrlo sličan kroasanu sa sirom, s tim što sira ima još manje pošto je pekar odlučio da podeli uobičajenu količinu jer bože moj IMA I ŠUNKE.

POGAČICA S’ ČVARCIMA

Redakcija je podeljena po ovom pitanju. Koncept pogačice s čvarcima je odličan ali je izvedba dosta često loša, mada i dalje u konkurenciji ostalih proizvdoa sa liste pogačica najčešće može da bude dobra, pogotovo kad je vruća, čak je možda bolja i od nekog ok bureka. Ipak jbg ponekad bude jako malo čvaraka, znaju čvarci biti suvi, tvrdi  i glupi a i samo pecivo zna imati te osobine. Postoji sremački recept za ovo i to je vekna leba i 700 grama čvaraka, s dosta luka, ali Šiptari još nisu stigli da ukradu patent i smeste ga u pekaru, mada bi njihova kopija izgledala otprilike tako što bi u dva sunđera za pranje sudova stavili 4 najmasnija čvarka puna side i naplatili 65 dinara a za te pare dva metka za kalašnjikov na crnom tržištu pa ti vidi dal ćeš da kupuješ domaće.

KROFNE

Velika laž i velika sramota za prezime Krofna širom sveta, za tu čestitu porodicu koja je uveselila mnoge mlade živote. Svaki put kad mlađe dete od majke dobije krofnu za doručak iz pekare jedna baba umre a jedna koja je već umrla prdne u grobu. Krofne iz pekare su JAKO suve al ne ko ostalo pecivo nego su nekako još gore suve jer valjda se onaj šećer zalepi i oksidira pa još onaj šećer u prahu od gore sav zapekne i stvrdne se pa se sve to lepi za zube i za nepca i onda pokušavaš da skineš jezikom al ne ide i onda moraš da uzmeš da trpaš prste u usta ko seljačina dok ne izvadiš i poslednji komad bednog izgovora za krofnu iz usne duplje. Takođe, prilikom stavljanja u kesu se krofna jako sjebe, ostane i ono malo džema sve na papiru pa onda sve to ližeš ako si tru sirotinja a jesi jer ne bi ni čitao ova teskt da nisi.

BUFLA SA VIRŠLOM (kaže se buhtla)

Jesti bilo koje pecivo s viršlom garantuje sa sigurnošću od 98 posto da će ti krv sat vremena kasnije biti krcata salmonelom, i to toliko krcata da se čestice salmonele sudaraju na kružnom toku i viču na jednu posebno zbunjenu koja vozi fiestu novosadskih tablica. Viršla je sama po sebi već nešto užasno jer se dobija tako što svinja koja ima rak debelog creva pojede porciju najgoreg organskog đubreta, preradi je i isere, a onda se od toga što svinja isere  pravi viršla. Plus nije jasno koje se to viršle stavljaju u viršlarske proizvode u pekari jer takve nikad nigde drugo nismo probali. Pošto su uvek žilave i ukusne ko meso koje je upravo iscurilo iz nečijeg kurca pretpostavljamo da ih nikad ne kuvaju nego ih tako žive stave u rernu zajedno s onom ustajalom hlebinom okolo viršle. Što se konkretno bufle tiče, o njoj treba samo reći da se najedeš samo dok pojedeš ono oblačasto suvo testo oko viršle i da dok stigneš do viršle više ti nije ni do jela ni do života što je dobro i uštedeće ti jedno 15 godina života.

LISNATO SA VIRŠLOM

Malo bolje od bufle jer jebiga nije tolko suvo al ti uvek misliš da je baš PUNO bolje kad kupuješ i uvek misliš kako si odradio dobar poso jer ti je to taman sad, nisi nešto gladan i taman to malo testa i ta viršla unutra daće bog da nije tako žilava ko prošli put, ne može biti toliko žilava ko prošli put. Rezultat: može. 80 posto peciva ostaje nepojedeno, viršla jednom zagrižena i ispljunuta , a ono testo lisnato ti se sve zalepilo za zube i ti ideš na neki didžital marketing sastanak sa Istokom Pavlovićem a ona koretina zagorela ti se zarila između dvojke i trojke, bleji tamo i viče ti „nikad nećeš uspeti u životu“.

OSTALA LISNATA PECIVA

Osim lisnatog s viršlom ima i lisnato s šunkom i sa sirom nekim i sa šunkom i sirom zajedno i sa sirom i šunkom, a i sir i šunka mogu ponekad da se nađu, e da ima i čvarci, ne u stvari nema ali ima sir i šunka. Ovo pecivo ima minus u svakoj kategoriji, bukvalno sve je katastrofa, da je nba igrač imalo bi 1,6 poena, 0,4 skoka i minus 3 asistencije po utakmici, znači niti je lepo niti se najedeš niti je zapravo punjeno bilo čime, jako ga dugo jedeš i na kraju ti se sve naravno zalepilo za zube i ti se spremaš da izvedeš neku pičku a ona koretina zagorela ti se opet zarila između dvojke i trojke, bleji tamo i viče ti „nećeš nikad jebati“.

PUŽ SA SIROM

Strašno. Jako strašno jelo. Uopšte ne liči na puža niti je od puža, samo je uvijeno i kao vau puž a mnogo bi bilo realnije da su ga nazvali KOVRDŽA. Uvek ga ima u pekari, znači kad uđeš u 4 ujutru u pekaru uvek ima 4-5 puževa sa sirom jer da li ih niko ne kupuje ili je puž zapravo domaćin u pekari – postoje naime teorije po kojoj je se na puževe sa sirom registruju firme koje obavljaju pekarsku delatnost kako bi izbegli plaćanje doprinosa za zdravstvo pošto puž sa sirom nema zdravlje. Kupuje se samo upravo tad u 4 ujutru kad je jako sužen izbor u pekari, tako da osim njega u vitrini stoje još samo očigledno pokvaren burek i cipela. Uvek je sve u pekari malo sramota kad ti prodavačica kaže „a imate i puž sa sirom, svež je“, i ti na brzinu kupuješ 7 projica od 5 dinara, skupljaš 15 dinara kusura jer si sirotinja i užurbano i zveckajući bežiš sa ovog užasnog mesta.

KROASAN SA KREMOM

Još jedno u nizu peciva koje se lepi za zube, uvlači između dvojke i trojke i viče demotivacione poruke. Još se i dodatno lepi jer ga debili pospu kremom od gore pa se em lepi za papir pa se papir zalepi za pecivo pa jedeš i pecivo i papir koji ti se svi zajedno lepe za zube nakon čega možeš samo na izbeljivanje ili na tavan po ćaletov tetejac i cev u usta. Dodatni faktor u lepljenju je i to što to i nije krem nego neka KOCKA slatkog nekog govneta koja se tako samo odseče i ubaci u pecivo i nikad se zapravo ne istopi unutra nego je jedeš tako u komadu i žvaćeš ko ratluk jebeni. Nekad čak stave i ok količinu krema ali je toliko jadan, tvrd i užegao da ne vredi tu ništa – nije jasno gde i od koga ga nabavljaju, ali tipujemo da je neki domaći proizvođač iz Umke tipa KREMAZ ili KREMIĆKO, idejni tvorac i smišljač reklame Mićko iz indeksovaca, kapirate krem i Mićko pa KREMIĆKO heheh smrt je spora ali dostižna.

DANSKO PECIVO

Dansko je najorganizovaniji i najbolji pokušaj varke među pecivima ispod 70 dinara jer pristojno izgleda i pristojno se zove al to je varka i to zna svako ko je ikad pokušao da od njega napravi sebi obrok. Jebiga, ima tu neka salama pa sir neki pa kečap ima tu dosta materije deluje ko da se moš onako malo najesti, ali sve što dansko od nas može da dobije je trojka za trud. Problem je što je ta salama neka C klasa, nije baš ona voda s bakterijama što prodaju ko parizer al nije baš ni pršut sa Sicilije. Sir je naravno isti onaj koji i u kroasanu sir samo ga ima više a ima i onaj od gore što stave što moš u komadu da ga odlepiš sa peciva, šampinjoni su od najgore sorte i imaju ukus pregorke i žilave prljave krpe, a onaj kečap što ti stave je neka domaća radinost i on ti se sav izlepi i smeta i realno kurcu ne služi osim da te drka bezveze. Dansko pecivo je Bane Čolak među pecivima, ušminkano i glumi neku klasu ali na kraju dana postoji razlog zašto košta 70 dinara.

Ostani sa nama, biće još.