Nisi stigo da odeš ni na jedan nabudženi festival u Srbiji – Jebi ga nije se imalo para, nije se imalo ni vremena. Riba ti se vatala na Exitu sa engleskim kuvarom, zato što on ima para, a ti ne. Proteklih mesec dana te ubija pomisao kako se dopisuje sa Piterom iz Jorkšira, i pred očima su ti zaiskrile kapi njegove semene tečnosti koje u prašini Petrovaradina padaju po puderu tvoje devojke. Liberal si, nisi balkanski gedža, ali jebi ga, te slike po glavi znaju stvarno da zabole. Zato, presaviješ tapak, dođeš u Zaječar, 19. avgusta na Outhide i spasiš sezonu leto 2017. Opa bato, iz bilo kog mesta u Srbiji, za ulaz od 500 dindži, uđeš i nakon 36 minuta lansiraš se kao Bekamov penal ka nebeskom svodu, pa 21. avgusta uputiš pogled svojoj ribi tipa „Bugarska kasirka je pružala mnogo više, od tvog drogiranog pedera“. (Provincija uzvraća udarac)
Bio si na svim festivalima: Svaka čast. Jel ti to od plate? Outhide je čista egzotika. Nema izdrkavanja, nema prekomernog proseravanja. U gradu gde se rodio autentičan RNR izraz, ne može da se pogreši ni sa alternativnim festivalom, poprilično kurčevito nabrijanim. Outhide, festival koji miriše na perverziju, reklama kao za šveps, samo što je za pivo i mekice.
Njujork ima toliko toga da pruži, ali ništa po prvi put. (Valjda tako zvuči replika iz Seksa i grada), jedinstvena prilika da za pet godina na pomen usputnog poznanika „E, kako je bio dobar bio Outhide“, imaš komentar „Samo prva dva su bila „real“, posle 2020.- te je sve sranje.“ Imaš pravo na hejt, jer si bio prisutan u vreme defloracije. Ah da,bra te i sestro prva dva puta se pamte, sve ostalo je iskustvo.
Mekice za 40, pivo za 120 dinara. Koliko god da se oždereš, uvek ćeš moći da se u protivrednosti novčanice sa likom Nadežde Petrović , povadiš, povratiš trećinu vitalnih funkcija i nastaviš da se krećeš u ritmu muzike za ples (mislimo na najmasniji mogući techno).
Tako da 19. avgusta Outhide pravi kosmičko zezanje , da bi jedno malo misto na granici sa Bugarskom, koje se i dalje zove grad Zaječar, ne se spominje samo po crnoj hronici već po festivalu koji predstavlja svu sabraću koji dnevno imaju nešto manje od dvesta kinti u novčaniku… Na tri bine nudimo preko 30 izvođača, a da ne razvlačimo pitu, čekiraj event ovde. Pre dvesta godina na ovim prostorima strndženje (guglaj šta je) je bio dominatan vid klabinga (to već znaš šta je), i jedna mala polupana ekipa gradskih somurana i somuranki (boem – po zaječarskom dijalektu ) vraća tradiciju na rejv I R’n’R. Ako voliš da se pržiš, prži se barem na vruću ringlu. I ne budi ološ, dođi da ga napravimo da traje.
Elem, smorili smo se od neadekvatnih službi, vlada, parlamenata, i drugih polupismenih bolida, da nam obećavaju, a da ne daju (to ne trpimo kod riba, a kamoli ovako), i onda smo seli da napravimo festival sa synthwave tematikom, jer je pravac poprilično nenormalan. i naš, VHS, dial up, neon, sav taj retro futurizam, pomešan osećaj budućnosti sa osećajem retro tripova, Pobesneli maks, samo složen kroz fluorescentne boje nekih potpuno suludih, ali nama itekako dragih umetničkih instalacija. I ako nam ostanu pare, uložićemo u jedini mogući rodni grad na svetu, da kada vas put nanese imate gde da čukate selfi, I zablejite ko ljudi.