Članstvo SNS – tipovi i podtipovi

Dođu tako vremena kada pametan zaćuti, budala zaćuti, fukara isto zaćuti i uopšte svako živi zaćuti, samo tranzistor svira vesele melodije radi davanja elana proleterijatu, kako bi uz što manje stresa te stoga i mogućih elemenata pobune zbog svog skotskog života uspeo da privede kraju radni dan, radnu nedelju pa i radni mesec na kraju kog ga čeka bogata nadoknada za učinjeno od vrtoglavih 150 evra, od toga 20 na ruke jer porez i doprinosi jebiga. Ali šta ćeš, niko nije rekao da je život pesma od Jami, recimo „Čokolada“ a naročito ne „Šibice moja“, život je borba neprestana za bolje sutra i svi moramo da zapnemo u toj borbi da bi nam svima bilo bolje, i meni i tebi, jer – uči nas princip efekta prelivanja – ako je meni dobro i ti ćeš se valjda osećati bolje zbog toga, biće ti milo, ili ako je tebi dobro mene će lično u najboljem slučaju da boli kurac, a u svim ostalim zavideću ti, mrzeću te i zalagaću se svim snagama da te uništim kao ličnost, pa će onda i meni da bude milo – eto, to je ta naša svakodnevna borba u kojoj svi treba da damo svoj doprinos.
Uglavnom, nema to veze sa pravim predmetom ovog teksta (ili možda ima), zapravo ima i ne znam koji će mi kurac zagrade. A pravi predmet ovog teksta je efekat prelivanja kao takav i njegova primena u datim okolnostima, konkretno u ovoj zemlji, dobro, možda malo više prvobitnoj ljudskoj zajednici nego zemlji, ali Bogo moj, šta je tu je, niko nije savršen, ko je bez greha nek prvi baci kamen, kome smeta nek se seli, Sunce tuđeg neba sija blabla nešto nešto, a ko izađe poslednji nek isključi osigurače i zavrne vodu, Srbijo među nekim karakterističnim voćem, itd itd itd. U svakom slučaju, kao što je to već naglašeno u ranijim tekstovima, NAROD JE DEBILI i otkad je postao, kune se u Boga ali veruje samo u sitnu vajdicu. Sa druge strane, izvesni pojedinci u našem društvu uporno koriste sve moguće povlastice koje im se pružaju, a pružaju im se zato što su povlašćeni i sve tako ukrug, e njima je život pesma od Jami, i ne samo što je pesma od Jami nego neki od njih imaju priliku i da jebu Jami, švercuju cigarete i crtaju po guzicama Ukrajinki sa Branom, ali nećemo sad u detalje. E sad, narod (debili), intuitivno razumevajući teoriju prelivanja („Gde ima, biće i za mene“), a budući debili (narod), dakle nesamostalne amebe kojima treba tutor, pokušava da se na svaki način privuče elementima iz prethodne rečenice, da im se nađe, pripomogne, priskoči, predrži, pa čak i sveću dok se jebe Jami, a sve u cilju da ih pogodi neka sića ili možda čak i neki prženi krompir kao Smrdu Mudića kada ga rođak Iber milostivo gađa sa onog stola, a on srećan i sve viče OKEEEEEET, pa popije onaj napitak i pretvori se u govno. To je u najkraćem efekat prelivanja, i to sa domaćim karakteristikama.

Da se previše ne mrsomudi, još od Nikole Pašića, najprecenjenijeg srpskog političara čije je dete mnogo volelo slatko, ova zemlja je imovina i babovina partije na vlasti, bukvalno tako se i shvata, tako je shvataju i debili (narod) i zato uvek gledaju da se prišljamče blizu nje. Zato treba, nauke radi i opštenarodne polze (debila), izvršiti jednu malu klasifikaciju ljudi koji smatraju da im članstvo u SNS oplemenjuje život, završava nešto i osvežava dah. Pa dakle:

PRVI EŠELON

1. Gospod Bog

Dobro, jebiga, skoro pola naših prethodnih tekstova je o njemu, nećemo mu davati prostora i ovde, eventualno bismo mogli da proširimo ovu klasu

1a. izvesnim ljudima čije ime ili nadimak počinje slovom Z i njihovim bližim i daljim poslovnim saradnicima
ali smo i mi živi ljudi i ne strepi nam se od svakog crnog džipa sa tablicama KM koji prođe pored nas, tako da neka za sad ovako, jbg.

2. Stara garda

Nema pravog, rasnog i kvalitetnog pripadnika ove vrste, a da u prethodnom životu nije bio proizveden za četničkog pukovnika (onog vašarskog, sa šajkačom i kokardom i JNA šinjelom), ili makar za člana Centralne otadžbinske uprave . Naravno, to je bilo u prethodnom životu, dakle pre 2007. a još uvek nema naučnih dokaza da prethodni životi postoje, pa je shodno tome naučno moguće osporiti da je neko uopšte bio ministar npr. informisanja, a kamoli četnički pukovnik, a sve i da postoje, pravila reinkarnacije su takva da ako to svojim životom zaslužiš, reinkarniraš se u nešto bolje, a pošto se većina vratila u obliku državnih sekretara, članova upravnih odbora i uopšte bivših predsednika Srbije, to bi otprilike značilo da je bilo moralno ispravno biti vašarski četnički pukovnik koji piša po sirotinji, a to nas vraća na početnu pretpostavku da je narod debili, tako da, sa koje god strane okreneš, sve se uklapa.

3. Pridošlice

„Tadiću, nabijem te na kurac“, povika njegov mladi i perspektivni saradnik te visoki član partije, „dosta je bilo više tvoje diktature, premijer ti je fikus, za sve se pitaš, svuda te ima, fabrike otvaraš, ne izbijaš sa televizije, uzurpirao si sve medije a ima i nekih naznaka da ćeš da izdaš KOSOVOOOOOO i da ga priznaš onako mučki, dosta mi je svega toga, idem ja kod ovih novih, mladih i politički nekompromitovanih ljudi za koje nikad niko pre nije čuo, deluju mi kao prava snaga kojoj ću moći da dam svoj doprinos i da će baš onako da izdemokratizuju ovu zemlju i da će da joj jebu kevu koliko će to da bude slobodna i razvijena zemlja poštovana na svim stranama sveta, a ne ko ti jedan pa da se za sve pitaš i da te svi gledaju ko boga, ne smem Moet da otvorim da ne iskočiš iz njega!“

DRUGI EŠELON

4. Masteri u menadžmentu lepljenja plakata

Ova grupa samo uslovno spada u drugi ešelon, jer što vikala mudra starina deda Miloje sa Golije, čobanin i verni glasač SPS-a: „A JEBIGA NEMA VUČIĆ KADROVE JEBEŠ GA SAD I TI JEBIGA!“ Eh deda Miloje, deda Miloje, star si čovek, nakraj si srca a sereš ko grlica, ako nema kadrova, ima da napravimo! I to mlade i pametne ljude, a ne ko ove tvoje dinosauruse, ti čim vidiš sivo odelo na dvoredno kopčanje, naočare sa debelim okvirom i da liči malo na Dragana Tomića (ne Simpo, a što da ne i Simpo) odma misliš: „evo ovaj će da me vrati u Titino blagostanje“. Ovo su sve MLADI LIDERI, imaju strukirana odela i one jebačke naočare, sve hashtag i konferencije u organizaciji ministarstva prosvete i unutrašnjih poslova, masteri i doktorati kupljeni na seminarski-radovi.com , sve neka dobra energija i mogućnost napredovanja u prvi ešelon, a ako se baš i nema volje za tim parčetom papira koje dokazuje obučenost za izvesne intelektualne radnje i poznavanje teorije, jebiga, uvek može da umre Đuka pa da se zauzme i to mesto, ne mora svako da bude poslanik.

5. Narodski ljudi

Jebiga, to nema onaj sterilni kvazibriselski šarm iz gornje grupe pa da ih staviš u kredenac za pokazivanje, Angela kad dođe da vidi ili ajatolah Homeini, dobro ne on, ali tako isto neko. Ali to ušlo prosto u šemu, zna da je narod debili i tako se i ponaša, kao debili (narod), a narod (debili) kaže: „Vidi, vidi, pa ovaj čovek ima iste mentalne kapacitete kao i ja, pa čak i isti fond reči koristimo, nema mi druge, poistovetiću se sa njim kao uspešnom slikom mene propalice ofucane bez dinara u džepu i jebo me svako.“ Stara škola, i to autohtona, domaća, predizborna obećanja, mitinzi po domovima kulture u Petrovcu na Mlavi i dobro staro srbijanje.

6. Lokalna vlastela/Pičke

U ovu grupu moraju da uđu obe ove grupe jer jednostavno ostvaruju isti uticaj. Jer i jedni i drugi, šefovi lokalnih odbora i švalerke prva dva ešelona (koje su iz nekog razloga obavezno zaposlene u EPS, potpuno nerazumljiva fiksacija pored onako krasnih telekomova) su ti koji zapoljavaju, otpuštaju, zbrinjavaju rodbinu, jedu po kafanama na fakturu, toče gorivo na kompanijsku karticu bez limita i uopšte žive taj neki srpski san br. 2, jer je br. 1 da te tresne milion evra na lotou, pa da kupiš stanove i da izdaješ. Takođe, to su jedini ljudi koje narod (debili) može efektivno da podmiti za konkretnu cifru i odgovarajuću uslugu, dakle, glavni operativci na terenu.

TREĆI EŠELON

7. Lokalni koordinatori za kurac/Odbornici

Sve sama rođačka boranija, popularni ljudi sa vezom, od kojih je familija digla ruke, pa odrasli seli i dogovorili se da je najbolje da se to zaposli negde u školi ili u Infostanu, a ako imaju poznavanje osnovnih računskih radnji i makar petnaest slova azbuke, onda mogu i malo ručice da se dižu i da se tako opušteno opštinari. Poslušni, znaju šta duguju i kome, ne bune se, ne pričaju mnogo, laki za održavanje, prebrisati vlažnom krpom i da se čuva na suvo i ladno mesto, bez izlaganja promaji. Jedini koji vide neku vajdicu od useravanja u sopstveni kredibilitet. U par reči: punto i Hanioti u junu.

8. Aktivisti

Padobranci, učlanili se samoinicijativno jer su mislili da će i njih nešto da zakači, nekakav posao ili funkcija. Niko i ništa zapravo, bez leđa i pozadine, ostariće lepeći plakate i skupljajući kapilarne glasove, a ako se baš pokažu, benevolentna ruka šefa lokalnog odbora znaće da nagradi zalaganje stručnom praksom na šest meseci, za nekih 12000 mesečno i život je lep.

9. Debili (narod, jbg)

Osnova, temelj, blato, pikavci, talog od kafe, ono zapeklo od musake na dnu đuvečare. Jedini se učlanili jer VERUJU, „ma on je dobar, ovi oko njega ne valjaju“, „ON PUNO RADI“, „NEMOJ NA KOSOVO, UBIĆE TE ŽUTI ŠIPTARI“ i slično. Veruju da imaju komunikaciju direktno sa prvim ešelonom i zanemaruju sve ostale. Ima onaj vic iz vremena Velike čistke: Muče ljude u gulagu, pište logoraši i jedan žalosnim glasom kaže: Eh, da samo drug Staljin zna za ovo, ne bi on to dao! I nije toliko problematično što se upinju da ti objasne kao da si degenerik kako on sve radi da nama bude bolje Problem je što je to tvoj ćale.