Svi su govna osim nas (2)
Sumorna čekaonica gradske bolnice puna kao pijaca u Islamabadu. Dok tirkizna boja otpada sa zidova, bolesni ljudi po razdrkanim klupicama – ćute. Grobnu atmosferu s vremena na vreme prekidaju klompe brkate glavne sestre i, najzad, sedokosi penzioner koji započinje razgovor sa jednim studentom.
Penzioner: Izvinite, i Vi ste kod Đorđevića?
Student: Da, čekam već tri sata. Unutra je neka napirlitana dronfulja koja je ušla preko reda.
Penzioner: Tako Vam je to, gospodine. Sigurno je imala kovertu sa devizama. Čujem da Đorđević za 10 evra šalje na ultra-zvuk, a za skener treba da se ponese 30. Moderna tehnologija, kažu.
Student: Da izvinete, neka me urolog Đorđević i ona nadrkana sestra sa šaltera povuku za ovaj izmučeni kurac. I serem im se u tehnologiju. Lekarska fela je govno do govneta, Hipokrat se u grobu okreće kao jaganjac u Guči.
Penzioner: Istina. I uopšte, bez čašćavanja ne može nigde. Evo, te šalteruše što ste pomenuli. Juče hoću da izvadim uverenje o plaćenom porezu, a gospođa na šalteru u opštini mi nešto namiguje kao da ima epileptični napad. Tek kad me je vratila u čekaonicu bilo mi je jasno šta hoće.
Student: To su tek govna, ti po opštinama. Na grbači naroda ispijaju kafe, ubadaju želje i telefoniraju po ceo dan. Svaki dokument naplaćuju kao da ga je Dostojevski rukom pisao. U onom jebenom Leskovcu u opštini zaposleno 500 ljudi, kao da su Šangaj, pizda im materina.
Penzioner: Nemojte tako, pa moraju gradonačelnik, menadžer i gradski arhitekta da imaju po koju sekretaricu…
Student: Da je karaju u depilirano dupe. A taj kupleraj mi plaćamo! To je tek početak – plaćamo profesore neznalice, debele nastavnike fizičkog i nepismene nastavnike srpskog, a oni štrajkuju svakog septembra, jebao ih Dositej.
Penzioner: Nije u redu to da deca gube časove. I nije u redu da se blokira grad štrajkovima. Prošle sedmice zakasnim na partiju šaha zbog gužve u gradu pa me Bata Kapablanka zavitlavao da nisam smeo na crtu. Kaže da će mi dati topa fore.
Student: Ti što blokiraju grad su najveći ološ i bagra. Dođu iz pripizdine malinari, putari i ratni veterani, kao da sam ih ja terao da sade maline, ne prave puteve i ratuju za Slobu, jebala ih Mira Marković kurcem.
Penzioner: To su, mladiću, političari sve i zakuvali. Najpoganije zanimanje je to, ako se uopšte može nazvati zanimanjem. Recimo, kada vidim Dačića u drugom dnevniku, odmah mi skoči pritisak.
Student: Uzmite bendžos. Ionako je cela država nadrogirana. Juče me startuje pajdoman i traži mi 200 kinti. I njima porasli standardi na naš račun.
Penzioner: Izvinite, šta je to pajdoman?
Student: Čeda Jovanović.
Penzioner: Razumem. Jedan tako sumnjivi taksista mi je neki dan uzeo 400 dinara za vožnju od Slavije do Crvenog krsta. Šetao bih ja, ali me ukočilo.
Student: Taksisti su tek posebna marva. Peškir oko vrata, montirani taksimetar i vulgarni su do neukusa, pizda im materina bezobrazna da im pizda materina bezobrazna.
Penzioner: Poniranje ovog našeg društva najbolje se vidi u prodavnicama. Ni dobar dan, ni pomoz Bog da čujete. Samo da uzmu ovu našu crkavicu, to im je jedino važno.
Student: Pa da. Ja juče pitam kasirku u Maksiju – dobra pička, raskalašno bih je tretirao – gde stoji kikiriki u ljusci – to me smiruje kada krckam – a ona kaže da nađem sam. Pa majku joj jebem, i treba da radi za 18 hiljada 60 sati nedeljno i da prima Miškovićev palamar kada god mu se digne, a Milka Forcan nije u blizini.
Penzioner: Dakako. Samo, bojim se da će biti još gore. Nekada sam mogao da legnem…
Student: …u park i da spavate, Tito, crveni pasoš, Trst, bahanalije po Rumuniji, znam sve…
Penzioner: Upravo. A sada, kada vidim kakvi su studenti, bojim se da će nam država sutra biti još gora.
Student: Šta fali studentima? Evo ja gulim žurnalistiku, sve kul.
Penzioner: E mladiću, već ste počeli da razmišljate kao novinar. Nije daleko vreme kada ćete pisati dirigovane tekstove za pivo i čvarke.
Student: Znaš šta, matori? Da se nosiš malo u kurac! Ja bih vas penzose žive sahranio, koj kurac primate pare, a ne radite ništa. Previše vam je dobro pa samo kenjate, pre ste bar tamanili golubove i spašavali nas od zaraze…
Penzioner: Izvinite, nisam čuo ovo poslednje, iscurela mi baterija u slušnom aparatu. A evo doktor Đorđević zove sledećeg, idite Vi, da ne čamite ovde, ja sam penzioner, imam vremena. Nije ni taj Đorđević toliko loš dečko, ogrešismo se od njega. A i dobar urolog.
Student: Seremo, jebiga, ali mora nešto da se priča. Idem ja sada da me Đorđević povuče za kurac, prijatan dan.
