Izvinjenje ministra Đorđevića svim damama

Evo drage dame povodom vašeg dana sa malim zakašnjenjem ja ću da vam ispričam jednu feminističku priču u znak izvinjenja za ono nesrećno citiranja Dučića od pre neki dan, pa da se eto kao malo povadim.

E, ovako, bio jednom jedan lik koji je razumeo šta životinje pričaju ali to nikom nije smeo da kaže, da ih razume, jer bi onda odmah umro. Pre toga on se nešto kao jebavo sa zmijskim carem i silazio pod vodu na dnu mora, spasio mu ćerku valjda, pa mu ovaj da ga nagradi pljunuo u usta, zalepio ga ljudski ko Mihajlović onomad Jeremisa, a i to valjda neki mafijaški podvodni običaj šta ti ja znam, i tako ti ovaj naš pljunut u usta počeo odjednom da čuje šta životinje pričaju, otvorila mu se dizna što se kaže, ali takva bila tajna kaluzula ko u ugovoru s Fijatom, da ne sme nikom da kaže da razume životinje inače ode glava, ode glava. I sad vratio se on, jeli, kući i usput slušao džukele šta pričaju: zdravo Rale, zdravo Sem, jel ode malo na poso, odo, odo, šta ćeš, BORBA, slušo drti tok mačaka dok se jebavaju, ptice slušo razne, golubove kako seru po ljudima (sic!), slušo Marjana Rističevića, ma sve razumeo skroz šta pričalo i poslednje govedo. I tako jednog dana lik čuje jednom neku pošalicu od životinja nekih, vic valjda neki o životinjama logično, tipa zeka i meda, lija i lisičići, i nasmeje se onako uzgred kao hehe dobar fazon, a njegova ženetina vidi to pa ga zaokupi: te što se smeje, pa što se smeješ, jel sam ja smešna, pa i jesam kad živim s tobom, ne da sam smešna nego sam luda, pa ajde reci šta je smešno, RECI DA SE I MI SMEJEMO, što kažu prosečni nastavnici OTO-a, a on onako dobroćudni domaćin palma king sajz plus, sve kao, ma prođi me se ženo, onako sam se nasmejao, koj ti kurac, al jok, ova aspida, što se smeješ, pa ti mene ne voliš, pa ništa mi nisi kupio za godišnjicu, te kad smo izašli negde, a on mučenik kako da joj kaže kad će dumre odma. I kaže on njoj, aman bre ženska glavo ne mogu da ti kažem što sam se nasmejo, ako ti kažem odmah ću da umrem, i ona kao ti da mene voliš blabla ti bi mi reko pa i da umreš pa šta, nisi jedini, blabla pa jel to prava ljubav, i navalio žensko, kaži mi pa kaži, ne popušta. I ništa, prsne on tu i probudi mu se onaj srpski inat autodestruktivni koji nas je mnogo puta koštao kroz istoriju i vikne: ništa, ženo, spremaj sanduk, nek izdelju daske od rastovine, zovi popa, pa da legnem, dumrem, da se odmorim od vas svih dušu mi pojedoste, i eto da ti kažem šta je u pitanju, šta je smešno, pa da mrem, da me nema, da me pokrije zelena trava zaborava mog i a u kurac više. I paj sad, ova kučka ni pet ni šes nego odma: pa umri više, ajde umiri, pa jel si reko, ajde šta sad, i odma, pap, zove pogrebno, zove popa, kupuje crninu, sve što treba za prvo jutro nabavlja, ništa ona što joj čovek umire, samo da sazna ženska pamet šta je smešno. I on budala legne, zasmili, rešio čovek, a možda se malo i zajebo možda je blefiro pa reko neće valjda ova kučka da kaže da umre, al kurac, gde ćeš sa ženom da se nadmuduruješ, sad nema nazad, to ti je ono naše srpsko sve u korist tvoje štete tu smo prvi da ginemo za neku glupost. A u stanu haos plaču žene, deca vrište, na televizoru zadruga, komšija odozo lupa da se smire, komšija odozdo preti, a ovaj naš lik imao inače i dosta životinja u kući, čuvao svašta, budala, sve mu smrdelo na kučiće u stanu, zidovi sve opajani urinom i sad, skupila se sva ta paščad oko njega, onako propeli se kučići, stavili nogice na sanduk pa zavijaju, plaču haskiji jeza da te prođe, kornjače se isprevrnule na leđa jauču, mravi se uzrujali ko pred kišu, papagaji krešte, ma tuga, kad samo petao, kraljina ona najveća, uzeo batak (ne svoj) i jede mažnjava ko provaljen, ko Zoki kad ode kod Tita na rođendan u Tito i ja, ko da je na daći bože me prosti, mada još nisu stigli do daće. I sve životinje graknule na petla, kao, π bre govedo jedno, gazda nam umire, dođi da lamentiramo, da ga ispratimo kako dolikuje, šta si navalio da ždereš slepčino? A petao će ha, ha, pa nek umre kad je lud, ja sam brate musliman imam žena petnes i sve slušaju kad im kažem nešto i čim neka nešto oće ja pap kljunem je u vugla i kažem ćuti bre kvočko jedna, daj tu listu ovamo i spremi mi kajganu od sedam dece, proberi koja su svežija, i ništa ona odma radi šta joj se kaže i ćuti kokoš, ko napunjena, haha, ako me razumeš, a on budala oće da mre zbog ove jedne karakondžule, aj da je neka riba nego prosek žešći, pa nek umre budala šta me boli kurac kad je lud. A naš ti gazda kad ovo iz sanduka ču dođe mu konačno iz dupeta u glavu: ej bre zašto ja da mrem ZA KOGA BRE, ZA ŠTA, KAD MI JE TA DRŽAVA DALA NEŠTO pa usta baja, polomi onaj sanduk, rastera one babetine što namirisale saranu, pa reče dodži doždi ženče moje ubavo da ti kažem koju, da ti rečem što se smejem a ova potrča iz kupatila gde se šminkala u gotik fazonu da bude privlačna udovica, pa znatiželjno povika: što si se smejo, što, što, a naš ti je baja dreknu: evo što sam se smejao pa pape pape po dupetu, pa po leđima pa šamar tras jedan pa drugi i izudara je propisno pa pade malo kao neki i seks, da prostite, pomiriteljski i da vidiš opaaa mir zavlada u Koralevu, ili u Kolarevu, pošto i on baja zna sa ženama, i nije više nju zanimalo što se on smeje, i od ženturače one posta smerna ženica jedna, ma čudo, i od tad beše mir u kući, sloga, ljubav, redovan seks, ručak i opran veš, sve cvrkutala posle a on je razumeo jer razume cvrkut, kontate, i svima bilo dobro jer je žena konačno saznala gde joj je mesto u kući. I kraaaaj, Srećan vam osmi mart dame i izvinite još jednom za citiranje onog šovinističkog teksta od pre neki dan, neće se ponoviti, nego, izvinte me sad, dolaze nam neki Hrvati, Kolinda, ko već, pa mora da spremam neku recitaciju, e što sam neku dobru pesmu našo, pazi šta kaže, Sinu tisućljetne kulture, hahah tisućljetne, koja reč, slušaj dalje šta kaže: „ti ne znade mreti kraj slomljena mača“ haha ovo će da im se svidi sigurno, a paj ovo „zakržljalo raso“ ahahah nema dalje, pobeda, ima da padnu na dupe Hrvati kad im pročitam ovo, haha stani dal da pitam nekog dal je dobro ovo, ma dobro je sigurno šta sad da smaram gazdu za sitnice.

Posetite prijateljsku stranicu Đevđir.