Top 5 Japanaca kojih svaki Srbin zna u pola noći

Japan – Zemlja izlazećeg sunca, bogate istorije i kulture; zemlja Piksija i Murakamija, Tojote i Micubišija, Honde i Takuma Sate; zemlja sakea i pirinčanih polja, cvetanja trešnje i haiku poezije. Japan – ta moćna carevina Dalekog istoka, domovina gejši i samuraja, Tekena i Sasukea.

Teško je izdeklamovati površno sve ono što Japan predstavlja; manje-više ima još hiljade primera koje možeš da izguglaš i nađeš se blago zatečen, ali šta prosečan Srbin stvarno zna o Japanu, to nijedan knjiški moljac ne bi umeo da kaže. Zato Tarzanija i jeste riznica nesvakidašnjih saznanja, revnosno sačuvanih za potrebe nadolazećih naraštaja. Tarzanija ti predstavlja top 5 Japanaca kojih svaki pošten Tarzan zna u pola noći, nema zezanja.

Noriaki Kasai

Prvi januar random nove godine; “Turneja 4 skakaonice“ seli se iz Obersdorfa u Garmiš-Partenkirhen; Jane Ahonen prvi u redu za naslov šampiona u straobalnoj konkurenciji u vidu Svena Hanavalda, Martina Šmita, uvek neugodnog Adama Mališa, večito mladog Simona Amana (glasom Duška Koraća), Matija Hautamekija i drugih skakača koji vrebaju iz pozadine i čekaju svoj skok karijere. To je bio Noriaki Kasai – skakač visokog dometa koji je čekao skok karijere u ovakvoj konkurenciji.

Najpoznatiji Japanac u svetu skijaških skokova, poreklom sa Hokaida, drži rekord po broju nastupa u Svetskom kupu (543), a ujedno je i vlasnik svetskog rekorda za skakače starije od 35 godina (skočio 241,5m u Vikersundu 2017).

Kasai je na Olimpijadi u Sočiju 2014. godine uzeo srebro, i to je verovatno najveći uspeh japanske vedete. Jedini je sportista u istoriji koji je učestvovao na osam olimpijskih igara i – pazi sad – planira da skače i na Olimpijadi 2022. u Pekingu, kada će imati 49 godina.

Na Turneji 4 skakaonice poslednji put igrao je značajniju ulogu u sezoni 1998/99, kad je u ukupnom plasmanu bio drugi, odmah iza Ahonena, ali to je otprilike sve što se skokova tiče; Ahonen i ekipa bili su ti koji su odlučivali ko je najbolji u Insbruku i Bišeshofenu.

Noriaki Kasai je dokaz da ne moraš da budeš najbolji da bi bio upamćen; dovoljno je samo da imaš 45 godina i skačeš kao da ti je 21. Budi kao Noriaki Kasai.

Japanska fusnota za sladokusce: Setimo se nedovoljno propraćenog Daiki Itoa i onog rekordnog skoka kroz maglu jednom nekad davno

Hidetoši Nakata

Ono što je Noriaki bio za odabranu sportsku publiku istančanog ukusa, to je Nakata bio za sve nas koji smo iole odrasli na fudbalu. Hidetoši Nakata bio je prvi kontakt sa japanskom egzotikom svakom klincu koji je pikao fudbal; ono što je Džej Džej Okoča bio za Crni kontinent, to je Nakata bio za Žuti. Uz aikido i karate, bio je to  prvi susret sa Zemljom izlazećeg sunca svakom muškom srpčetu koje je imalo loptu.

Hidetoši se kao buduća legenda Kalča afirmisao u Peruđi, za koju je nastupao do 2000. godine, dok ga većina starijih čitalaca najbolje pamti kao igrača Rome, sa kojom je i osvojio poslednji Vučicin Skudeto 2001. Pisac ovih redaka najbolje ga pamti po periodu provedenom u Parmi – plava japanska desetka u plavo-žutom dresu sa natpisom Parmalat.

Nakata je 2005. proglašen Vitezom Reda zvezde italijanske solidarnosti, zbog poboljšavanja italijanskog ugleda van Italije, a nije na odmet spomenuti i njegov angažman u svetu mode. Moglo bi da se kaže da je Hidetoši u izvesnom smislu i japanski Bekam.

Pele ga je jednom prilikom uvrstio u svoju listu 100 najboljih fudbalera svih vremena, ali, ruku na srce, na toj listi su i dva Amerikanca, neki Peruanac i Emre Belezoglu (?!), tako da je lista više politički korektna nego što je suvi kvalitet. Elem, Nakata je bez sumnje fudbaler koji zaslužuje da bude na ovoj listi.

Imao je Japan nekoliko upečatljivih fudbalskih momenata – Mundijal 2002, sećanje na Jokohamu i Saporo; Nakamuru – majstora slobodnjaka u Ređo Kalabriji i Glazgovu; Suzuku – Zvezdin promašaj veka; Nagatoma – Interovog Japanca. Ali, cela ta japanska stvar zapravo ima samo jedan sinonim, a to je čovek koji se opravdano našao i na listi top 5 Japanaca – Hidetoši Nakata.

Kazuki Ito

Japanska fonema Kazu u slobodnom prevodu znači harmonija, mir, dok Ki može da se prevodi i kao svetlost ili nada. Ukratko, to je sve suprotno od onoga što ovaj imaginarni gospodin jeste.

Svi poznavaoci viteškog PES-a 6 vrlo dobro znaju ko je ovaj kosooki protagonista. Kazuki Ito bio je najpoznatiji, a ujedno i najomraženiji sudija popularne igrice, koji će ostati upamćen po tome što je pokazao najviše crvenih kartona u životu svih pesadžija. Kazuki je mogao da pokaže i plus 5 crvenih kartona na meču, uz enormno veliki broj faulova, i to je bio zaštitni znak ovog virtuelnog Japanca.

Ako hoćeš pravi rolerkoster, a pritom igraš PES 6 – namestiš za sudiju izvesnog Kazuki Ita, uzmeš tipa Argentinu, podesiš kišovito vreme i udri. Kladioničarskim slengom govoreći, 2 crvena na tom meču ti je fiks realno.

Kazuki Ito – imaginarni ekscentrik koji je bacio u zapećak ove liste i Joko Ono i Gospodina Mijagija; najpoznatiji badass sudija našeg PES neba i čovek koji se probio do trećeg mesta liste top 5 Japanaca.

Piramidosi

S obzirom da je poenta ove priče da se relaksiramo i malo bolje upoznamo sa jednim drugačijim Japanom, red je da se upoznamo i sa jednim kolektivom koji je u direktnoj vezi sa našim brdovitim Balkanom.

Piramidosi su japanski bend koji izvodi balkansku muziku i bukvalno su najveći carevi i zato ne smeju da izostanu sa liste. Piramidosi su oni likovi koji na jednom video klipu sviraju Šote, mori šote, gde pevač nosi plavu paž periku u pratnji klarinetiste koji podražava ženski vokal – doslovno najpoznatiji balkansko-japanski viral ikad verovatno. Mislim, Japanci sviraju i pevaju Šote, mori šote, da l’ treba dodati nešto.

Preporuka je da ukucate Pyramidos japanese band i videćete o čemu se radi. A saznaćete i ko je Momo Chan. Ah, Momo Chan…

Makoto Nagano

U pažljivo vršenom odabiru Japanaca za potrebe ovog teksta bilo je i surovog skraćivanja liste. Otpao je čak i jedan Goku. Teška srca iz redaka je izostavljen i Ratni Garurumon, ali nije moglo drugačije. Završiti tekst, a ne napisati koju o kralju Sasukea jednostavno nije bila opcija.

Makoto Nagano ostaje najomiljeniji Nindža ratnik u popularnom Sasukeu, i rečima gledalaca filma “Brus Li – kuj ko ja, prvi deo“ – nema ko da ga zameni.

Makoto je drugi takmičar po redu koji je uspeo da pređe sve četiri staze u ovom takmičenju, a sasvim sigurno je bio takmičar koji je najviše puta uspevao da stigne do poslednje prepreke.

Sasuke je bio pun Japanaca izuzetnih sposobnosti za prevazilaženje prepreka, ali je Nagano ipak bio taj koga smo svi čekali na kraju; bio je tu i jedan Bunpei Širatori, Tošihiro Takeda, Šingo Jamamoto, Naoki Iketani…Izdvojimo i večitog borca – Kacumija Jamadu, Naganovog prijatelja i čoveka koji ga je nagovorio da se pridruži Sasukeu.

Makoto Nagano, po zanimanju kapetan broda za komercijalni ribolov, za vrlo kratko vreme emitovanja Sasukea u Srbiji zadobio je simpatije gledalaca širom zemlje, pre svega svojom skromnom pojavom, a onda i neobičnom snagom i izdržljivošću. Takmičar koga Brakus najavljuje poslednjeg, sa najvećim šansama da bude prvi; svojevrsni pandan Jane Ahonenu.

Makoto Nagano – simbol skromnosti, snage i istrajnosti; moralna satisfakcija svih čestitih Srba kraj malih ekrana i budući uzor nekim novim generacijama gde će živeti Sasuke.

U čast najvećem Japancu naše liste, evo i japanskog linka sinhronizovanog na španski, sa engleskim prevodom, na kome najveći Ninžda ratnik radi ono u čemu je najbolji.

Sajonara!

Tekst poslao naš stari dobri prijatelj Veljko Dimitrijević