Topčiderska lobotomija vol. 2011
U moju ulicu stigla je jesen. Lišće je požutelo, nebo se natmurilo, a u ormanu se dogodila razmena odeće na relaciji havajski šorcevi-treše. Do daljneg zaboravljamo na odbojku na pesku, Neos Marmaras i priču o globalnom zagrevanju, padu javnog morala i smaku sveta jer je 24. jula izmereno 32 stepena u Beogradu. Do daljneg zaboravljamo i na to da je FK Ren ukupnim rezultatom 6:1 izbacio Crvenu Zvezdu iz evrokupova, kao i na to da će klinci koji talasaju mušemu u Humskoj ove godine biti besposleni zaslugom tima čiji igrači svoj kućni budžet dopunjuju rađenjem selidbi po Dablinu i valjanjem delova za Micubiši.
Šta kažeš, Drle? Ili, da se izrazim kao Aragorn u pećini kada traži vojsci duhova da efikasnim rašovanjem potamane Orke i ostalu gamad pred Minas Tiritom, what say you?
Spominjanjem ovih događaja narušavaš tok diskusije između mene, lobotomiranog cigana (u daljem tekstu LC) i mog dobrog drugara, lobotomiranog grobara (u daljem tekstu LG). A taman smo se zagrejali u debati ko je veći virtuoz i mag fudbalske veštine, Aleksandar Beli Kafu Ranković ili Nikola Mikić, poznatiji i kao The wind. Jebi se! Isključi Kopernikus, uključi mozak!
Dakle, prošlo je deset kola od početka srpske lige, videli smo pregršt sjajnih poteza i golova. Jeste da se na Partizanovoj tribini vodi ozbiljan rat oko para, koji odnosi i živote i zbog kojeg je na poslednjoj utakmici bilo 100 ljudi na jugu, sa semenkarima i celih 150. Jeste da gledanje kako Prosinečki pokušava da svojih 11 balvana natera da igraju nešto što liči na moderan fudbal i ove sezone izaziva bol i napade pospanosti. Jeste da su pre samo dva meseca ova dva tima svakom svom navijaču pljunula u facu ne izborivši ne evropsku zimu, nego ni evropsku jesen.
Ali ja i dalje, kada zakasnim na cirkanje u parku pred izlazak, zatičem ortake kako raspravljaju o tome ko je ubojitiji, Kaluđerović ili Jovančić i da li je pun Borhin potencijal ostvaren na krilu ili ga treba premestiti ispred gola. Borhin puni potencijal ne bi bio ispunjen ni na krilu, ni na poziciji centarfora nego na gradilištu, a Jovanču i Kaluđera uprave večitih neće uspeti da zavaljaju čak ni Bunjodkoru. Vesti o rezultatima večitih rivala imaju stotine komentara, gde se ljudi prepucavaju a nisu svi predpubertetskog uzrasta.
Porazi su u redu. I neuspesi. Ali nije u redu sprdanje sa ljudima zbog kojih klubovi postoje – navijačima. Zato će ljudi pratiti KK Partizan i sledeće godine, makar izgubio i sve tekme u turskoj Evroligi. Jer KK Partizan svake godine proba da uradi najbolje što može u uslovima u kojima funkcioniše. I ljudi to prepoznaju. Zato protiv Heliosa imaš pun Pionir. A kad Đura, posle sezone u LŠ plus pare od Stefana Savića i Klea, grobarima prezentuje pojačanja u vidu gospode kao što su Manga, Anderson i Rnić – to se zove sprdanje. Kad Vladan Lukić izjavi “Vozijo sam lamborgini mursijelago kaje Đura taksiro u Pepsi taksiju, dvajes posto popust na poziv” to se zove “ovako koromansko-smiljanićevski seljačke izjave ćeš moći da daješ kad kupiš klub i budeš predstavljao svoj kapital”.
Znam, droga je velika. Volimo fudbal, volimo klubove za koje navijamo. Ne bismo dali kola za ulaznicu kao na onoj idiotskoj američko-modernoj reklami Telekoma ali bismo svakako platili jebenu ulaznicu i više od 300 dinara ako bismo na terenu gledali 11 ljudi koji znaju da igraju fudbal bolje od nas. Dakle, i ljude koji i dalje prate ovo celo sranje, kapiram. Pogotovu navijače Partizana, oni barem imaju te domaće titule. Ali i prvak Avganistana mora biti neko.
Dakle, pratite ako hoćete, to je svačije pravo. Ali, nemojte da se pravite da se Šamrok nije dogodio. Nemojte da ignorišete činjenicu da je Zvezda trebalo da izgubi osam nula od Rena tamo. Pitajte ljude ko ne želi da sluša o domaćem fudbalu pre nego što počnete sa pričom o tome kako Partizan i Zvezda gaze u zatvorenim utakmicama i kako bi se i Banatu svirao onakav penal protiv Zvezde. I zapamtite da, dok se vi svađate i prepucavate, APOEL dobija Porto sinoć i postaje lider svoje grupe u LŠ sa skorom 2 2 0.
