Polupaj svoj biološki sat
“Svako vreme ima svoje breme” – govorila mi je baba, kojoj je poslednji zub ispao još pre bombardovanja, te ni u običnoj jabuci ne može više da uživa. I zaista je tako. Prvo cmizdrimo jer nam niču zubi, onda plačemo dok te iste zube lomimo o ivicu stola, učeći da hodamo. Potom mama odluči da je vreme da prestanemo da nosimo pelene, a mi dok sanjamo kako sedimo na noši i piškimo, zapravo popišamo novi dormeo dušek i dobijemo prve batine od kojih se opet upišamo. A sve nam to deluje bezazleno kad krenemo u školu – pa jedinice, neopravdani časovi, cigla u glavu na malom fudbalu…
Onda dođe pubertet. Proklinješ roditelje jer si umesto sisa od majke nasledila klempave uši, a od oca veliki nos i hronični gastritis, pa ti iskoči bubuljica na čelu, ti zapališ stan, otruješ babu, prodaš porodični nakit i kupiš platno i boje jer želiš da budeš umetnica, avangardna slikarka. Mrziš sve što je mejnstrim, ti si tako kul, alternativna, farbaš se ljubičasto i imaš foku za kućnog ljubimca. Gubiš nevinost, prijatelje, dobiješ hlamidiju i nađeš neke nove prijatelje.
Onda se smiriš i shvataš da za par meseci završavaš fakultet. Ponosni roditelji, svetla budućnost, bajkovita karijera u najavi. Ljubi majka svoju naslednicu Angele Merkel. Malo morgen. U prirodi ljudi je autodestrukcija, koja u ovom slučaju otkucava biološkim časovnikom. Ti želiš muža, brak, porodicu, upišane pelene i punu sudoperu, a ne ministarsku fotelju, poslovne sastanke i ličnog vozača. Ako pretpostavimo da i ti i tvoj budući životni saputnik imate gde da prespavate i imate šta da jedete, iako to u Srbiji spada gotovo u domen naučne fantastike, i ako pretpostavimo da oboje sebi pljunete u lice i date autogram matičaru, verujemo da je realno očekivati ovakav scenario:
Prvih par meseci sve je kao u Šotrinim serijama – veštački idealno. Ptice cvrkuću, ti raspevana ustaješ i melodično skakućeš do kuhinje da svom mužjaku zgotoviš obilan doručak. Ne smeta ti što je on zapišao wc šolju, što su njegove prljave čarape na sred dnevne sobe, a fleka od kečapa na novom stolnjaku. Ne, ti se i dalje keziš nezdavo ko Sloboda Mićalović kad ugleda Bosiljčića preko livade. Onda satima probijaš glavu o tome šta glavi porodice da napraviš za ručak. Nešto sito, a opet ne tako teško, da bude nesvakidašnje i osvežavajuće, a nadasve ukusno i lako. Za to vreme pevušiš i ribaš pločice u kupatilu, peglaš njegove košulje i kiseliš krastavce za zimu.
U krevetu si divlja, nezasita, glava te nikad ne boli, vilica ti se nikad ne ukoči i smeješ se dok ti svršava po tek isfeniranoj kosi. Nakon nekoliko meseci harmonije i sklada, razdragana Sloboda u tebi evoluira u histeričnu babu Risku:
Jesi i kod mame pišao u lavabo, pička ti materina!?
Možda su moji ćevapi žilavi i, kako kažeš, samo što ne progovore, al zato tvoj ćevap dole ne daje nikakve znake života!
Kad bi javnost videla snimak našeg seksa, Opra Vinfri bi me u emisiju zvala da me ceo svet sažaljeva, a tebe bi zatvorili u zoološki vrt sa morževima!
Bolje da sam radila kao sekretarica u firmi pod stečajem i delila mesne nareske i jogurt prljavim radnicima za topli obrok, nego što sam se za tebe udala i okovala bedom za ceo život!
…shvatiš da je Šotra garant neki mnogo naivan lik, kad mu se svaka serija završi kao bajka Hansa Kristijana Andersena i da u stvarnom životu to tako ne funkcioniše.
Zato, devojke, vi koje svršavate fakultet i noćima svršavate dok vas vaš mužijak plodi, uživajte u tome što duže možete. Gazite te dvadesete, ko što vam Marina Tucaković u milozvučnim hitovima “Granda” poručuje. Kad čujete da biološki sat kuca, izvadite mu baterije. Kad vam proradi majčinski instikt, vi ga golim rukama zadavite. Nemojte da mladost provedete trljajući Pavlovićevu mast o ojedenu bebinu guzu. Biće za to vremena. Kad pedeseti put ukiseliš kupus i umesiš petstotu pitu, želećeš da se vratiš u dvadesete. A biće kasno.
A vi, tarzani, ako kraj sebe imate takvu dileju koja vas konstantno smara pričom o vereničkom prstenu, setite se Nikole Koje u “Anđelima”, ogadite joj život, pogledajte sa njom snimak porođaja, nagovestite joj da će joj vagina biti veličine kineske glasačke kutije i pokažite joj slike ženskih dupeta po kojima se celulit razliva ko Dunav na ušću u Crno more. Ne dajte da vam uskrati to malo preostalog vremena, koje ćete ionako potrošiti beskorisno, drpajući se za genitalije i gubeći u kladionici. Al ipak ne dajte!
Tekst poslala čitateljka Katija. Pošalji i ti svoj tekst na citaoci@tarzanija.com – ko zna, možda ga i objavimo!
