– Mhm, mhm, mhm, mhm, mmmmmmmmmm aaaaaaa…
– Aaaa jebote nemoj da pišaš po meni koj ti je kurac!
– Ćuti idiote i radi šta treba!
– Jebote ispišala si se ko krava, gle ovo!
– Au koji si debil ne verujem, nisam se ispišala, svršila sam, majmune.
– Svršila si po celom krevetu?
– Jebiga, tako to ide. Ja mislila da znaš šta radiš, ono izgleda da te ukenjalo.
– Upišalo!! Au brate, imamo Veliki mokri lug u postelji, ubuđaćemo se. Svršila kažeš, a? Kol’ko dobro jebem nije normalno! Reci!
– Nepatvoreni talenat!
– Ajde opatvori mi ga malo bejbe, m? Ček, deder donesi onu mušemu zlu ne trebalo!
– Hihihi, ajde, drž ga da ne padne!
Ženska ejakulacija. Oni koji je nisu doživeli tvrde da je mit i i dalje se osećaju kao uspešni jebači, oni koji jesu osećaju se kao najuspešniji jebači ikada, iako uglavnom nemaju blage veze kako su to izazvali. Na ovaj fenomen i nauka je oduvek gledala iz dva suprostavljena i u velikoj meri ličnom seksualnošću naučnika uslovljena ugla, pa i dalje nije baš načisto s tim. Zašto?
Pičja ceđ se prvi put pominje u, zamislite, Kama Sutri kao Amrita, što na sanskritu znači božanski nektar. Nije bila nepoznata ni Aristotelu, a bogami ni drevnim Kinezima. Onda, naravno, ide jedno hiljadu i po godina ničega, da bi ponovo bila primećena u istraživanju De Graafa, onog što je izmislio istoimeni folikul. U 19. veku, teranje u žene je bilo smatrano psihičkim poremećajem, pa su nesrećni muževi morali da traže spas od napaljenih kobila kod psihijatra, koji im je kao terapiju prepisivao za to vreme revolucionarni eliksir – masturbaciju. U slučajevima u kojima je bolest previše uzela maha, lekar je morao svojeručno da izdrkava pacijentkinju ne bi li je spasao od ove pošasti. Treba li napominjati da se ova terapija pokazala više nego uspešnom? Frojd je žensku ejakulaciju opušteno proglasio seksualnom perverzijom izazvanom histerijom i bacio anatemu na žensko seksualno zadovoljstvo koja ni dan danas nije načisto skinuta. Iako dvadeseti vek prepoznaje skvrting i iako ste odgledali gomilu pornića na tu temu, još uvek postoje struje u medicini koje ne jebu i tu frustraciju projektuju na svoj naučni rad. Da ne zalazimo duboko u grotlo problema, sve se svodi na priču da ženski vrhunac i njemu sledujući šmrk nemaju nikakvu biološku funkciju. Da li je stvarno tako?
Nedavno se pojavila epohalna vest kako je napokon otkrivena svrha ženskog orgazma, da bismo, čitajući zaključke do kojih su došli naučnici sa univerziteta u Indijani, shvatili da je klitoris evoluciona nuspojava bez konkretnog razloga postojanja, nešto poput muških bradavica, slepog creva ili Teofila Pančića. Međutim, ovo istraživanje je smetnulo s uma da pička ima i naličje u kome leži arteški bunar, za koji se teško može reći da će ispuniti neku poentu ukoliko se zigot osmeli i proklija kurčinu. Ponovo se šikljanje nemale količine tečnosti pod pritiskom dizbije oči glatko ignoriše.
Navodne debate koje se tek nekoliko decenija odigravaju u naučnim kuloarima izgleda nisu odmakle dalje od misionarke – pa kol’ko uvaženi gosn. primarijus izgura. Pre samo nekoliko godina Britanski odbor za cenzuru zabranio je skvrting tematiku pod obrazloženjem, potkovanim ekspertskim mišljenjem nekih evnuha, da se radi ni o čemu drugom nego o čitokrvnoj pišaćki, a to je opscesno, for God’s sake! Nakon dugovečne i žestoke pobune feministkinja, kojima zbog ovakvih stvari drastično opada vodostaj, prošle godine je umetničko ostvarenje pod nazivom „Žene vole pornjavu“ sa kritičnom scenom akvaparka, prošlo monokl-sken britanskih čuvara kreposti, ali nepoverenje u prirodu sporne tekućine je ostalo nepromenjeno.
Dakle, pitanje od ključnog značaja glasi: da li skvrting stvarno postoji ili domaćice sa pornhuba sipaju iz lavora u pičku?
Jašta da postoji. Ne pišaju, ne pucaju im ciste, ne priključuju se na hidrant. Gejzir podoban da generiše struju za napajanje prosečnog domaćinstva potiče iz pičkinih žlezda. (Onima koji misle da je pička probušeni rozbif s Teofilom Pančićem na vrhu i tako je tretiraju, savetujemo da malo pohađaju Vikipediju pre nego što se dalje udube u ovu problematiku.)
Pošto se tek u ovom momentu dotičemo vaginalne duplje koja u sebi krije svakojake zanimljivosti, a imajući u vidu statistiku koja kaže da je pažnja prosečnog čitaoca naglo isparila negde kod pomena feministkinja, ostavljamo dalju razradu problema za drugi tekst, u kome ćemo se potruditi makar da ne poistovećujemo Teofila Pančića sa klitorisom, za dobro svih nas.