Ni u jednom sportu ne postoji takav konsenzus o tome ko je najbolji svih vremena kao u košarci. Tu nema dileme. Isto će odgovoriti i dokerski šljaker sa Floride i gospođa koja prodaje pozamanteriju u Maksima Gorkog. On se izdigao iznad ostalih u svakom pogledu da svako poređenje s Njim deluje kao blasfemija. Ali ovo nije tekst o Njemu, zato Ga neću ni pominjati. Ovo je priča o ljudima koji su kao Njegovi savremenici ili naslednici podarili delić magije, a sličnih su fizičkih performansi i stilova igre kao On.
10. Vins Karter
Posle pregleda njegovog klipa sa 100 najboljih zakucavanja, čovek pomisli kako sva teorija o čoveku kao hodajućem biću pada u vodu. Karter je najbolji danker u istoriji igre pod obručima. Bolji je čak i od Njega. Uz sasvim solidan šut, tu se uglavnom završava lista sličnosti Vinsa i Letećeg. Sklonost povredama i nedostatak muda da bude predvodnik ekipe doveli su do toga da „Air Canada“ nikad ne osvoji titulu i da sa 34 godine pegla kupu u sasvim prosečnom timu kao što je Finiks.
9. Emanuel Đinobili
Jedini neamer na listi (Dražen je ipak bio više tru šuter). Sve mu se poklopilo. Predvodio je najbolji tim u istoriji svoje zemlje do titule svetskog prvaka a Gaučosi su prva reprezentacija koja je sobalila neki Drim tim na planetarnim takmičenjima. Onda mu je upala kašika u med i kao Dankanova desna ruka se sit naosvajao trofeja. Uz sve to igra jako inteligentno i atraktivno i svakako je jedan od najkompletnijih igrača svih vremena. Da nema tako iritantnu njušku, verovatno bi bio osmi.
8. Lebron Džejms
Kiborg i zemljoradnik sa prostim alatom. Može da vuče tenkove, ali je ipak odlučio da igra košarku i to sjajno. Hoću reći produktivno jer njegove brojke izgledaju nadrealno. O nekoj umenosti i lepoti igre nema ni govora. Lebron sa loptom izgleda kao Velja Ilić na veganskoj proslavi. Još nije uzeo titulu, a i ako je uzme, neće biti MVP finala osim ako smaračka komisiji po difoltu ne bude dobila naređenje od Dejvida Šterna da Džejms mora biti MVP, jer pobogu, ko prodaje najviše dresova? Uz sve to, uzimanje broja 23, nadimak „The King“ i umakanje ruke u brašno pre svake utakmice… šta koj kurac?
7. Trejsi Mekgrejdi
Elegancija, dobar šut, spektakularna zakucavanja, brzina… i prokletstvo povreda. Dovoljan razlog da T-Mac u ranim tridesetim ima kliničku sliku lica koje je jedva preživelo sudar sa Skanijinim šleperom. Na vrhuncu zdravlja je igrao za tad raspali Orlando, a pronalaženjem dobre ekipe, pronašao je i saborca za lakše ubijanje vremena prilikom čekanja u redu kod fizijatra, u vidu Jao Minga, te od titule nikad ne beše ništa. Ipak, za utehu ostaje činjenica da je dečko pospanog pogleda postao prvi kome je pošlo za rukom da utovari preko 30 poena u proseku u sezoni posle Letećeg.
6. Kevin Durant
Naći u 2011. godini tamnoputog vrhunskog igrača koji za hleb zarađuje igrajući u NBA ligi, a ne liči na Švarcenegera iz perioda Mister univerzuma je ređa pojava od poslanika koji ne uzima naknadu za putne troškove i jede van skupštinskog restorana. Durantula je carina i jedina svetla tačka koja i dalje vraća nadu da opaki igrači ne moraju da budu nakljukani koječime i da svakodnevna teretana nije zamenila šuterski trening. Sa 23 godine, već je bio dvaput najbolji strelac lige, a s obzirom na totalni kiler instinkt koji poseduje, skočnost, agresivnost i pakleni šut, verovatno će solidno približiti magičnoj brojci od 10 naslova najboljeg pištoljdžije lige, koju naravno drži On.
5. Grent Hil
Ima 40 i još uvek ga žele. Godine su u pitanju, crnac jeste al’ 40 bi bilo previše. Medicinski fenomen iz više razloga. Prvo što je zbog povrede članka propustio gotovo čitave 3 sezone na vrhuncu moći, zatim što umalo nije umro od stafilokoke i na kraju činjenica da sa godinama u kojima Danilović izgleda kao Dragan Maršićanin posle 3 litre rubinštajna , Hil i dalje facijalno podseća na dobroćudnog lika iz tinejdžerskih sitkoma, koji se na terenu transformiše u jednog od najvećih umetnika sa loptom, koji se ikad rodio. U pogledu divljenja prema lepoti nečije igre, On je 100, Grent Hil je 99. I ono što je najbitnije, Grent Hil pije sprajt.
4. Dvejn Vejd
Čovek koji je imao nesreću (ili sreću) da se pojavi na draftu u istoj godini kada i Lebron, i dok je cela Amerika svršavala na stereotipna zakucavanja plagijatora „Dvaestrojke“, tada ne toliko popularni „Fleš“ je krčio put do jednog od najboljih igrača na niskim pozicijama ikad. Iz raznoraznih razloga (DŽEJMS PRODAJE VIŠE DRESOVA, ZAPAMTI TO VEĆ JEDNOM!) nikad nije stigao do naslova MVP-a regularnog dela, ali zato ima titulu! Bio je i najbolji strelac lige čak, a da ima za nijansu bolji šut iz daljine, uz neviđenu tehniku, brzinu, fanatični difens skil i muda do zemlje da uleti i zalepi na poster centarčinu od 120 kila, bio bi uvršten u kuću slavnih za trajanja karijere. Ovako će morati da sačeka nekih deset godina. I da, zna se ko je gazda u Majamiju a to nije „Kralj“.
3. Klajd Dreksler
Zamisli da si mnogo dobar frajer i pojaviš se na ostrvu gde živi najbolja riba na svetu, koja pati od hronične nejebice. Idealna situacija. Ali onda plima izbacuje na obalu Brusa Vilisa koji ti ruši koncepciju. Jebiga, fenomenalan si, genijalan, dojajan, ali nisi Brus Vilis!“Klajd d Glajd“ je (uz Hila donekle) jedini Njegov savremenik i samim tim čovek koji je imao prokletstvo toga da ne može ništa da osvoji. Ma koliko se trudio i bio fantastičan igrač u svakom pogledu, On bi uvek bio bolji i sve prisvajao k sebi. Sumanuta odluka Najvećeg da posle očeve smrti, 2 godine pika bejzbol, doprinela je da „Klizač“ u poznim godinama ipak dosanja šampionski san.
2. Kobi Brajant
Otkad se, kao osamnaestogodišnjak, pojavio na velikoj sceni, Kobi je percipiran kao njegov naslednik. Pošto se i njegova mamutska karijera polako bliži kraju, kad se pogledaju uspesi, crno na belo stoji da je Kobi postigao bukvalno sve što jedan košarkaš može u toku karijere. Čak je naučio i da na pristojnom srpskom kaže „puši kurac“ što samo po sebi predstavlja ogroman bonus. Njegova igra je lepa za oko, tehnika, harizma, muljanje žvake po ustima… sve deluje magično i tako lagano kad on radi. Čak i kad siluje loptu i ima 25 posto uspešnosti šuta na utakmici, Fil Džekson se izgalami na nesrećog Fišera a Kobija potapše po ramenu.
1. Još uvek ne postoji
Niti će postojati. Jednog dana kad se ludim spletom okolnosti poklope idealan spermatozoid i idealna jajna ćelija, negde u crnačkim četvrtima Njujorka i Najboji prestane da bude to što danas jeste, ljudi će neke druge basketaše porediti sa novim Šampionom i tako dok je sveta i veka. Idealna kopija ne postoji, a naslednici će kad tad prevazići svoje pretke.
Lista je polusubjektivna. Da mogu da budem objektivan, verovatno bih radio kao analitičar na ESPN-u i sa Čarls Barklijem kenjao o šansama Bobketsa da dogodine uđu u plej-of. Da sam bio skroz subjektivan, Aleksandar Čubrilo bi bio broj jedan pa nek ide život.