Boli me poraz od Barse i što nisam metn’o Maji
Aca Stojanović: Gospodine Giba, pre svega čestitke na velikom uspehu vašeg tima, naime, Vi ste u prvoj sezoni provedenoj na klupi Crvene zvezde uspeli da osvojite domaću ligu, i ne samo da izborite evropsko takmičenje za svoj klub, što mnogim Vašim prethodnicima nije pošlo za rukom, već ste uspeli i da osvojite Ligu Evrope!
Ilija Giba: Hvala Aco.
AS: Hajde, za početak, recite mi, kako je bilo naslediti Roberta Prosinečkog na klupi, čoveka koji je za Crvenu zvezdu odigrao 117 utakmica i postigao 24 gola, od toga tri glavom, 14 levom nog…
IG: Pitanje, Aco?
AS: Da. Kakav je osećaj naslediti takvog velikana na klupi, pogotovo sa reputacijom kao što je bila vaša pre osvajanja ovih trofeja?
IG: Pa ja protiv Robija lično nemam ništa protiv, ali kad sam napravio profil nije mi bilo interesantno da uzimam Barsu i Čelzi kao ostale paljevine i onda da me smori menadžer za nedelju dana kad osvojim sve titule i kad kupim sve igrače. Robi je tu ispao iz igre ni kriv ni dužan, ali naš odnos je ostao isti, i dan danas mi stižu poruke u inbox od Robija pred utakmicu gde me on upozorava na opasnosti od pojedinih ekipa.
AS: Vaš početak u klubu je bio veoma težak. Izvršili ste i mnoge promene u igračkom kadru?
IG: Prvo što sam uradio je bilo da odjebem Kadua i Evandra za neke solidne pare, igrali su oni meni dobro u prijateljskim, ali ono, popeli su mi se na kurac u stvarnosti, pa nisam mogao više da ih gledam u svom timu.
AS: Rober Pires, Sol kembel,… To su samo neka od imena koje ste doveli u Crvenu zvezdu?
IG: Ma bili su slobodni agenti, Kembel dolazi lako u bilo koju ekipu za male pare, a za Piresa me je ukenjalo.
AS: Da bi stigli do ovih trofeja, sigurno je trebalo mnogo truda, mnogo odricanja?
IG: U pravu si, Aco! Koliko puta sam morao da ustanem oko jedanes’ sati prepodne i da pikam menadžera do noću u 4. Dešavalo mi se da potpuno zaboravim da ga izdrkam, zanesem se i posle jebi ga, kasno, mislim se, probudiću ćala ako budem stenj’o. A da budem iskren i nije mi neki trip da vozim kožuricu na „mute“. O odricanju i da ne govorim… Pičku nisam omirisao mesec dana!
AS: Ali vredelo je? (smeh)
IG: Vredelo je! (smeh)
AS: Da li su vaše profesionalne obaveze uticale i na vaš privatni život?
IG: Ajde da se ne ponavljam za jebanje, i ovako sam slagao za vremenski period nejebice, iks puta se dešavalo da me keva zove na ručak, ja viknem „saću!“, kliknem „kontinju“, al’ interesantno mi je, zablenem se, desi se da me mater zove i po tri, četri puta i ja kad se smilujem, ono ‘ladna supa, takođe me i baba kudi što ne spremam ispite nego mnogo igram kompjuter, al’ jebežga, takav je život profesionalaca.
AS: Ali sve se to isplati. (smeh)
IG: Isplati se kurac, moj Aco. Oće Zvezda da mi plati dva računa za internet?
AS: U Vašoj karijeri je sigurno bilo i bolnih trenutaka?
IG: Kao i u svakom sportu…
AS: Šta vas je najviše bolelo?
IG: Pa poraz od Barselone u Superkupu Evrope od 1:5 i kad je trebalo da izvedem malu Maju iz kraja, garant bi mi dala posle dva, tri viđenja, čak sam i išao na ono „interact with the board“ da mi daju povišicu, i dobio sam je, ali šta vredi virtuelnih 1700 evra, kad za te pare ne mož’ ni da uzmem jednu kiselu u kafiću i dve trske da cirkamo zajedno kao Maza i Lunja.
AS: Kakvi su vaši planovi za budućnost i da li ćete ostati na klupi crveno-belih?
IG: Definitivno. Već mi je ponuđen novi ugovor do 2014, ali neću prihvatiti ponudu dok mi plata ne bude bar dve hiljade evra nedeljno. A što se tiče budućih planova, čeka me januarski ispitni i letnji prelazni rok, moram pod hitno negde da ga munem, a tu su i kvalifikacije za Ligu šampiona.
AS: Imate li planova sa reprezentacijom?
IG: A ne, puca mi kurac da se jebavam sa onim Milijašem što se kreće k’o ranjeni Partizan i sa Raćom „Tehnkom“, pa ud’ri je je malo glavom, sine, nećeš na fakultet.
AS: (tužić)
IG: (plezić)
AS: Hvala Vam na ovom razgovoru.
IG: Hvala i tebi Aco i jebo te Tijanić usta.
AS: (smešak i namig)
Tekst poslao čitalac Ilija Giba. Pošalji i ti tekst na citaoci@tarzanija.com
