Budalaštine za koje se daju novci

Da nekih stvari nema, niko ne bi suzu pustio niti im umrlicu dao – takve stvari su recimo ajped, odevena Milica Milša ili Smederevo. Neke druge stvari su nam međutim uvaljene kao važne i nadasve neophodne iako kurcu ne služe, a koštaju bogaoca. Reklama je čudo, žabi bi vodu prodala, pa kako ne bi dunsterima sledeće idiotluke:

Kvadrat kod Arene

– Ovaj tvoj dečko ima IQ manji od dužine splovila, dakle oko 7.
– Jebiga, on sa IQ 7 vozi Q7, a ima i stan kod Arene.

Postavlja se pitanje zašto kvadrat nabacane novogradnje pored autoputa i sportske hale u delu grada koji liči na Staljingrad košta kao srpski bubreg na Kosovu? Pošast je tolika da se stanovi prodaju pre nego što neki mufljuzi uopšte podmite gde treba za zakup građevinskog zemljišta. Ako te ukenja greb-greb, nasledstvo ili pak nameravaš da uzmeš kredit i orobiš sebe na 25 godina – kupuj na Mirijevu. Povoljno je, nadomak Karaburme koja je nadomak Beograda, a brzo ćeš provaliti ispred kojih kafića se puca.

Al do jaja je kraj, puno zelenila...

TV pretplata

– Sine, sad javili na Dnevniku da neće moći dalje da snimaju „Selo gori, a baba se češlja“, ako narod ne počne da plaća TV pretplatu.
– Ne, baba, ne reci mi to! Kako sada spavaću ja?

Prvo da se razračunamo sa lingvistikom: reč pretplata koristi se za nešto što najpre platiš, a potom i dobiješ. U slučaju RTS-a plaćaš nešto što tvoja antena ili kabl već hvataju – ispravna reč za to je lopovluk. Najveća medijska kuća zemlje, koja ima više reklama od Pinka i Prve grčko-turske televizije zajedno, traži još para kako bi bila u stanju da nam prezentuje Nenada Čanka kako se zdravo jedi na Vjericu Radetu, te da Acika Stojanović može da se javi uživo sa stadiona Dragao u Portu. Uz to Tijanić nalazi za shodno da – u pauzi između osamnaestog ćevapa i osme vešalice na ručku u Korčaginu koji se vodi kao poslovni – baci neko patetično saopštenje kako je opstanak javnog servisa doveden u pitanje. Naša preporuka – ne daj im ništa. Ako ti neko dođe na vrata – kaži da nemaš TV. Ako hoće da uđe – release the hounds, što bi reko Monti Berns.

Neplaćanje pretplate me tera na razmišljanje - da li da uzmem mešano meso ili carski ražnjić

 Dušan Basta

…Basta nezadrživo prodire po desnom krilu, zaobilazi jednog, drugog, trećeg igrača Mladosti iz Bačkog Jarka… Basta zaobilazi i golmana iiiiiii konačno je ukapirao da sudija još nije svirao početak utakmice i da lopta stoji na centru.

Šta koj kurac – to je najprirodnija reakcija na vest da je riđokosi bek svojim golom doveo Udineze na čelo tabele Kalča. Čista je menadžerska magija podvaliti jednom italijanskom timu čoveka koji je bio na granici da ode na pozajmicu u Mladi Radnik u zamenu za Rija Ferdinanda sa Vašarišta, Bobana Cenića. Basta od fudbalskih karakteristika ima samo mirkokonteovsku kosu i kopačke – logičnije bi bilo da Radiša Urošević zarađuje kao nuklearni fizičar nego da naš Dule zarađuje kao fudbaler.

Dušan Dosta!

Markirana odeća

– Koliko si platio te izrazito ružne patičice, sa nadasve nesvakidašnjim zlatnim tonovima i golemim znakom sa strane?
– Ma 26 hiljada – ali Paćoti, braćela.

Vau, danas ću zaraditi pola dolara – obraduje se mali Kinez posle 16 sati prisilnog rada i stotinak skrojenih majica. Toj majici posle nalepe šljašteći znak Dolče Gabana da bi fenseri balavili pred izlogom i razmišljali da se odreknu hrane i stana za januar kako bi kupili tu majčicu i bili sami sebi prekul. Ipak oskar za proseravanje odlazi darkerima – oni, koji šatro propovedaju da je svet sranje, mrak i tuga, nose napucane duboke cipele i kapute koji koštaju kao ol inkluziv letovanje u Turskoj. Ili bar kao ol inkluziv proslava Nove godine – ona sa plastičnim čašama i žu-žuom.

Ćale je za ovo radio dva meseca u IMT-u, ali vredelo je!

Malo pivo

– Brate, malo pre prođe Eva Hercigova ovuda, kaže daće nam pičke za 30 evra.
– Neka hvala, matori, ja ću dati Seji Kalaču 100 evra da mu popušim.

Malo pivo je apsolutni pobednik nemužjaštva! Da neko više voli da popije manje – to je već idiotluk. Da je neko voljan da za manje piva plati više – to je dijagnoza za smrtnu kaznu. Kažu da je malo pivo skuplje je jer je ambalaža nepovratna – pa šta ću sa njom, da pretopim u vitraž? Uglavnom, sledeći put kad budeš hteo da kažeš „Bavariu od 0,25 moliću“ seti se kako ti se Jagodinac podsmeva sa flaše zidara. Ili se seti stare poslovice: Bolje dve dvolitarske bešike Apatinca pred dragstorom, nego jedan pederski Hajneken na Fristajleru!

- Daćete mi malu bezalkoholnu Bavariju, molim! - More daćemo ti po pički! Napusti kafanu!

Tagovi:

hejtovanje