– E, izvini, je l’ ovo magacin 3?
– Koji magacin?
– …Tri?
– Jebasmo te svi ahahaha…
– Ala si duhovit ko duh Hamletovog oca.
– Opa, pametan neki. Jeste, dečko, jeste, ovo je trojka. Trojka, tako ga zovemo, zapamti.
– A pretpostavljam da se to ne odnosi na neki seks koji se tu redovno događa, jer nekako si značajno to naglasio?
– Dobro pretpostavljaš. Ti si onaj novi, a?
– Miljan.
– Na mom si ozbiljan ahahahaha
– A vidim, pesnička duša, neka, neka… Kako beše?
– Nisam ti ni reko.
– Na mom si zapeko.
– Ahahahaah, dopadaš mi se, dečko. Rale.
– Rale? Znači o tebi pričaju devojke u mom selu?
– A?
– Pa kad kažu da su bile SRALE u šumarku?
– Hehehe, Miki, pa ti neki car, a? Mogu da te zovem Miki? E, Miki, da ti kažem – nema šanse da si car, čim si se zaposlio ovde u magacinu kod mene. Nego, šta to vukljaš na tim kolicima?
– Um… ček da vidim… sredstva za otpušavanje slivnika?
– Aha. Jeste, to ide ovde. Na ovaj raf. Na najgornju policu.
– U jebote čak tamo gore? A ovi svi prazni rafovi?
– Na najgornju policu. Šef reko. Imamo merdevine. Izvoli.
– E baš ti fala.
– Fali treća prečka, pazi.
– Idukurac
– A da, i peta.
– A jebote ne mogu da verujem da moram da penjem sve ovo gore kad ima mesta ovde kolko hoćeš!
– Kažem ti, šef naredio. Da ima sistem.
– Kakav mu je to sistem da sredstva za otpušavanje slivnika idu između… jogurta i… mornarske mešavine? I šta je koji kurac mornarska mešavina? Zvuči gej.
– Jeste gej. Grašak, sočivo i ječam, ono makrobiotika kurci-palci. U svakom slučaju, tu ide i to ti je – a ako usmeriš svoje okice ka „brendovima“ na svakom od ovih pojedinačnih proizvoda, moguće je da ćeš shvatiti šefov nadahnuti sistem.
– Mornarska mešavina „Morenda“… sredstvo „Mr. Masni NE“… „Mugl“ jogurt… Ne seri da je abecedno?
– Ta-daaa!
– Zajebavaš me.
– … Možeš da proveriš ostale rafove, ako mi ne veruješ. Ovo je raf M. I da, puni se s vrha ka dnu. Jer tako se sve puni. Sipaš odozgo, je l’ da? Šefove reči.
– Šef nam je debil.
– Nije, nije, ali je sertifikovano ispodprosečne inteligencije.
– Hahahah, da, sertifikovano. Deder, dodaj tu kutiju.
– Ozbiljno. Sertifikovan je. Tražio je da svi uradimo test inteligencije jer smo ga zvali „moron“ , pa da se vidi ko je koliko pametan, zvanično.
– Ahahahaha… I?
– I vratio mu se sa rezultatom 89. „Tup“.
– Bvahahaha
– Otad ga zovemo „tupson“.
– Uhuhuhu, šta u lice? Daj kutiju…
– Pa u lice. Pa kad je toliko pglu jebote, kako da se iskuliraš?
– A jes. Nego, vidim, vispren si momak, šta bre radiš ovde?
– Ćale mi je radio ovde dok nije ceo lanac kupio Kitić.
– Šta, nasledio si ćaletovo mesto?
– Aha. Kitić je teo da ga ono pre tri godine otpusti kao i 60% zaposlenih, uz otpremninu. Po godini staža, somića. Dinara. A ćale izboksovo da umesto otpremnine zaposli mene na njegovo mesto. S pola manjom platom.
– Proleterski nepotizam! Divota!
– Ooo, vidim, načitani smo…
– Književnost, apsolvent. Uvek me zanimala i društvena teorija, doduše… Daj kutiju.
– Aha, a vidim da si rešio da pređeš na praksu, isto ko ja.
– Šta si ti studirao?
– Psihologiju.
– Boli te kurac. I dokle si stigo?
– Taman da znam razliku između „moron“ i „idiot“.
– Pa koja je?
– Moron je, recimo, Lea Kiš – IQ do 70, efektivni uzrast između 8 i 12 godina po Bineovoj skali, nemogućnost fokusiranja, ali osnovna funkcionalnosti, donekle…
– Aha, a idiot?
– Idiot, IQ ispod 25, to sam recimo ja što radim ovde. Ali jebiga, kriza, niko nema poso u kući, ćaletu fali pet godina ili petsto soma za invalidsku, i tako. E onda i treba da mi je šef neko sa IQ 89.
– E baš ti fala što mi ulepšavaš perspektivu, ipak mi je prvi dan na ovom poslu, baš si kolegijalan.
– Pa evo, da te razveselim. Hoćeš da čuješ još malo o šefu? Evo, na primer, utripovao je da će postati pametniji ako… vežba mozak.
– Ahahah kako?
– Enigmatikom.
– Ahahah priznaj da ste ga izložili! I dodaj tu kutiju.
– Priznajem hehehehe. Elem, kupio je engimatiku. SVU enigmatiku, znači komplet trafiku orobio. I uzo da rešava skandi. Znaš onu bajatu foru „ženin brat, tri slova: Aca“?
– ZAJEBAVAŠ ME!
– On.
– NE VERUJEM!
– Veruj. Čovek rešava sudoku tako što upisuje X i O u polja i vezuje tri iste.
– AHAHAHAHAHAAHAAH pazi čoveče na merdevinama sam ahahaha
– Za rebuse misli da se tako zovu zato što moraju da se rešavaju u busu.
– UHUHUHU USRAĆU SE ČOVEČE I SVA ĆE GOVNA DA SE PROLIJU PO TEBI! Pa kako je bre jebote on šef? Jel nečiji sin?
– … Pssssst!!! Oooo, Dobar dan gosn Kitiću!
– Gosn Kit…?
– Čujem, nešto je smešno?
– Hahaha, pa ovaj…
– Ti si onaj novi što smo ga primili na određeno mesec dana preko omladinske? Kako se beše zoveš? Nešto pederski?
– Mi… Miljan.
– I Mimiljane, šta je to smešno u vezi mog sina?
– Ne, ne, pogrešno ste razumeli…
– Jer sam glup, a?
– Ne, ne, mislim, loše ste čuli…
– A samo sam gluv, a?
– … rekao sam kolegi ovde „sine“, znate, tako se mladi danas iz…
– Neki problem imaš sa svojim šefom?
– Neeee, ne, ne, rekao sam kolegi ovde „šefe“, tako se mladi danas…
– Ajde što mislite da je moj sin debil, nego što mislite i da sam i JA debil!
– Pa ima neke logike…
– Ćut bre Miki jebote!
– Šta si rekao? Silazi dole s tih merdevina pod ODMAH!
– Evo, evo, evouuaaaaaAAAAAA (TUP) ijao moj gluteus!
– Ustaj!
– Gospodine Kitiću, izvinite, nemojte da me otpustite, jedva sam dobio ovaj poso, znači mi tih dvesta evra ko dvesta rođenih braće i sestara, kući mi majka bolesna i trudna, sestra isto bolesna i trudna, brat isto trudan, otac nas je ostavio devedesetreće kad mu sve propalo kod Dafine jer se razboleo i zatrudneo a meni trebaju pare jer studiram paralelno i za abortus, toliko sam umoran da ništa nisam jeo od juče, može čaša vode, samo nemojte da me otpustite, mooolim vas…
– Hahaha. Da te otpustim? Ne pada mi na pamet.
– S… stvarno?
– E, moj Miljane… Pa najveća kazna koju mogu da ti smislim je da ostaneš da radiš za mene. Vidimo se sutra rano ujutro.