Ako na svom putu sretneš koji radi na kruzeru, nabodi ga u glavu!

Koliko puta si uz jutarnju kafu, cigaru, i vađenje krmelja iz oka pitajući se da li je to zalutali komad mdme od sinoć (koji progutaš za svaki slučaj), na fejsu video fotografije lika koji bleji na nekoj kurčevoj plaži uz komentar: „sasvim obično dan J – Feeling happy at Nassau, Bahamas Islands.“? Koliko puta si mu pozavideo jer on živi život punim plućima i krstari morem, dok tvoja pluća sve više poprimaju izgled zgužvane gusarske zastave, a od mora si video Bajinu Baštu, pritom mislim na bazen u bašti Baje ortaka iz detinjstva kog si upoznao kod babe na selu, jer od opreme za kampovanje sa ortacima na Adi Bojani imaš samo kupaći kostim za nudističku plažu.

Verovatno si pomislio da je sad pravo vreme da posle devetnaestog pokušaja položiš to Rimsko pravo koje vučeš iz prve godine, da središ svoj život kako bi i ti mogao da na fejsu kačis slike tako pažljivo kadrirane da sa na njima vidi prelepi pejzaž, tvoja ruka sa kokosovim orahom, dlakave noge, i u fotošopu uvećana budža u gaćama. Onda se na trenutak zamisliš, kako je moguće da neko u Srbiji zaradi novac za takvo putovanje, brzo dolaziš do zaključka da je sigurno visoko pozicioniran u konglomeratu SNS-a, lupiš sebi šamar jer si ispao budala i ostao u Šešeljevim redovima tokom velike šizme davne 2008. godine, pomisliš kako bi baš ti danas mogao da Vučiću zanosno grickaš donju usnu posle rolpleja u kome te u sobu unosi kao dete iz Feketića. Ali avaj, tvoje sanjarenje prekida gutljaj soca sa dna šolje, shvatiš da si debil, nastavljaš da skroluješ fejs i zavidiš liku sa slike. Imam dobre vesti za tebe, mislim neće tebi pomoći, ali ćeš se manje osećati kao govno, jer postoji šansa od devedeset i nešto posto da lik sa slike zapravo radi na kruzeru i da pakao koji on proživljava nije opisao ni Dante u Božanstvenoj komediji.

Na samom početku bitno je navesti da će ti taj lik (iako se niste ni videli ni čuli još od osnovne škole, a i u njoj se nešto niste mirisali, ali to su bili počeci fejsbuka pa si dodavao sve živo i mrtvo), čestitati rođendan na fejsu, a čestitku obavezno završiti sa „pozdrav iz _________(mesto pored koga je plovio u trenutku kada je na’vatao vajrles)“. Još kancerogeniji je trenutak kada ga sretneš, dok je na dvomesečnoj pauzi, jer to kruzere razlikuje od brodova The Honourable East India Company-a, koji su prevozili crne robove iz Afrike. Taj će ti lik prići i u prvih nekoliko rečenica izreći najmanje tri laži: koliko je para doneo, koliko je kurvi jebao, i kakve je sve droge uziamo.

Kada ti kaže koliko je para napravio, tu cifru umanji za mnogo – fazon 80%, jer da bi uopšte otišao na brod morao je da od tetke iz Kanade u nekoliko navrata pozajmi dva soma da plati agenciju, vizu, avionsku kartu i još neka sranja. Na brodu je radio za 600 dolara mesečno, a prva četiri meseca nije smeo da izadje sa broda jer se amerikanci plaše da ne ostane kao ilegalni imigrant i više se nikad ne vrati na brod, pa bar 4 meseca nek radi, da ne moraju da cimaju agencije non-stop, jebiga. Radno vreme mu je bilo 14 stai, ali ne vezano, nego sedam sati radi, pet spava, pa sedam sati radi, pa u ostalih pet nešto pojede, ne može čak ni da izbaca budalu ko čovek jer deli 1×1 kabinu sa, ako ima sreće sa nekim Krajišnikom ili Makedoncem, a ako mu fortuna nije naklonjena, sa Filipincem ili ne daj Bože, Bugarinom. Posao mu se sastoji od čišćenja soba i nameštanja kreveta umazanih telesnim tečnostima ili pak slaganja salveta u obliku labuda ili neke druge idiotske živuljke za 4800 gostiju, i to za tri obroka dnevno. Ako se vodimo naslovom knjige „Ako na svom putu sretneš Budu ubij ga“, isto tako možemo primeniti: ako sretneš lika koji radi na kruzeru i kaže ti da zarađuje onoliko koliko Dejan Anđus troši na letovanju nabodi ga u glavu.

Što se jebanja kurvi tiče, jebao je na kruzu isto koliko i student mašinskog fakulteta na prvoj godini studija, znači prošle godine zamalo. Pričaće ti kako je karao kurve svih veličina, modela i boja, kako je dogistajlovao, ti-begovao, kako je dobijao bolw i foot job-ove, kako je isprobao sve što se isprobati da, da je uradio sve iz Kama Sutre koju je dobio za rodjendan uz uramljeni kondom sa natpisom „in case of miracle break glass“. Ali ti budi siguran da je od svih seksualnih fantazija ostvario jedino zlatno tuširanje, i to od svog nadređenog, jebiga Indijci se brzo naviknu na keš pa im najveći fetiš postane pišanje po sirotinji.

E sada na red dolazi gudra, poznanstva sa meksičkim drag lordovima, koji u krilu maze malog tigra, na stolu stoji srebrni poslužavnik sa brdom koke u obliku dinarskih planina, samo u njegovu čast, dok ga sisata/guzata meksikanka poji tekilom ko Kosovka devojka, a u flaši se brćka familija malih škorpiona. Na Jamajci se družio sa rastamanima koji prodaju 75 grama vutre za jedan dolar, ali čak ni to nije platio jer su ga baš zgotivili i skapirali kako je Beograd jako sličan Adis Abebi, odakle su njihovi rodom. U Teksasu je pio munšajn koji su pravili likovi koji imaju emisiju na diskaveriju,  pušio je i plavi kristal met, a dok ti to priča unosi ti se u facu i govori: „say my name ha ha“. Ako u obzir uzmemo činjenjcu da ih na kruzeru veoma često testiraju na gudru, i ako si pozitivan na bilo šta što nije paracetamol ili govno tog tipa, deportuju te u Srbiju (a da u Srbiji zna nešto da radi ne bi išao tamo), uz doživotnu zabranu rada na brodu, zaključujemo da tamo pušio isto što i gajbi, Camel sa ukusom borovnice.

I tako, on se jedva živ vratio posle napada somalijskih pirata, iako je Somalija udlajena od trase po kojoj je on krstario isto koliko i Japan od Jemena, ali nema veze. Ti idi do babinog šteka i popij jedan rivotril, uživaj u životu, jer taj debil sa slike na fejsu krvari gaće za šačicu dolara, a ti svoje menjaš jednom nedeljno jer te mrzi i da kenjaš. Uživaj i ne razmišljaj previše, svako je kovač svoje sudbine, a i neće se partija Dote sama odigrati.

Tekst poslao čitalac Stefan. Pošalji i ti jer što da ne?