Braćo, da krenemo od prvog dela. Ok je bio. Ono, klasična STEJTAMČINA od filma, prepuno testosterona, bicepasa, pesnica i krvavih noseva. Imao je smislen početak, donekle jasnu radnju i solidan, mada očekivan obrt na kraju. I iz tog razloga sam bio manje više srećan kad sam video da izlazi drugi deo. Ali sam se sjebo pošteno. Ovo je bukvalno bolivud jebeni. I spojlovaću vam ceo film u ovom tekstu, jednostavno boli me kurac mislim da ću vam učiniti uslugu da ne bacite sat ipo vremena života, bolje za to vreme popijte čaj i izdrkajte kurac uz kvalitetan pornić Monike Fuentes.
Radnja filma skoro da prati prvi deo, opet je on ubica kojem je specijalnost da nečija smrt izgleda kao nesreća i to je jedino manje više ok u ovom filmu, odnosno metode kojima je ubio neka 3 lika koja je morao su ajde, može se reći, prihvatljive u najmanju ruku. Ali jebeni dijalozi, povraćalo mi se. U ovom filmu glumi i Džesika Alba, koja više nije ni jebozovna, jednostavno riba koju bi poslo na taxi nakon svršavanja, ne bi je ni pomazio po vratu ko nekad. Dijalozi koji postoje u filmu su toliko jednostavni, prazni, monotoni i predvidljivi da se mogu porediti sa najgrđim proizvodima televise presente. Druga stvar, radnja filma i zaplet se desio u bukvalno 3 minuta. SVE SE JEBENO ODIGRALO ZA 3 MINUTA, od spašavanja ove fulje do njegove potere za glavnim zlikovcem u filmu, liku iz prvog dela, Krejnu. Negde na 25om minutu je Džejson Džesiki ispričao svoju potresnu istoriju i tragično detinjstvo, našta ona odma pušta suzu krokodilsku a on jebeno odgovara NIJE TVOJA KRIVICA. Ne mogu a da ne zamislim da je ovaj Stejtam kad je vido scenario reko: LJUDI, DOBRO BRE PIČKA MU MATERINA ZNAM DA JE ZA PARE ALI OVO JE TOLIKO JADNO DA ME SRAMOTA.
Poučen iskustvom iz njegovih prethodnih filmova, naravno da sam očekivao da će i ovde da tuče i nogama i rukama i kičmom, da će skakati sa automobila na autobuse ali da će skočiti sa jebene ŽIČARE NA PARAGLAJDER KOJI VEĆ VOZI DEVOJKA – nisam baš tolko daleko išao braćo draga. Bukvalno su u par scena PRETERALI da sam hteo da ugasim film ali me je jedino držalo to da vidim ŠTA ĆE BITI SLEDEĆE i naravno da sam dočekao da kasnije on visi sa zgrade i bazena naopačke, da pod vodom izdržava duže nego bilo koji lik iz ginisove knjige rekorda, da ga je SVAKI METAK ZAOBIŠAO. U njegovim ranijim ostvarenjima, umeo je da dobije i nož u butinu i metak u rame ali u ovom filmu kolko se sećam a sećam se dobro jer sam ga malopre pogledao – NIJE DOBIO NI ČESTITO PESNIČENJE. Rafali ispaljeni od strane 11 ljudi u jednom momentu ga nisu ni okrznuli, napravi čovek kolut napred i s jednim pištoljem pobije celu bagru. Tihi i Prle da mogu da vide ove scene rekli bi PRETERAŠTE govnari, jebo vam Pavle Vuisić majku u pičku.
Film je pored svega ovoga prepun nekih scena u kojima su monolozi i obraćanje vazduhu, najgori klišei na svetu, ne mogu da verujem da to tamo neko nije reko OK LJUDI OVO JE AKCIONI FILM KLASIČNI ALI AJDE MALO DA SE POTRUDIMO OKO SCENARIJA. Ova gamad sa puje šotke se više trudi oko svojih slika na pejdžu jebeš mi mater milu. Toliko je moglo da se zaplete i toliko je scenarista mogao da zakuva priču a nije iskorišćeno ni 4% potencijala. Odjednom je Stejtam u zatvoru okružen ajkulama, sledeća celina je u helikoteru iznad Sidneja (ĐOKOVIĆU NIJE KUĆA USLIKANA), zatim je u svojoj jazbini punoj lažnih pasoša i oružja pa je odjednom ispod broda sa onom mašinom koja ima propeler pa te tera napred a ti se uhvatiš za ručke, bože sačuvaj i sakloni. Sve ide preglatko, brat je u ranijim filmovima nailazio i na neke prepreke koji nisu klasični klišei koji se koriste u ovakvim žanrovima, ovde mu praktično NIŠTA NE STAJE NA PUT njegovim ubistvima. U prvom delu ovog filma su maštovitije i odradili metode ubistva, bilo je ono sa ketaminom i onim debelim lajf koučom, onaj deo sa pločom i saundtrekovi su bili dobri ali u ovom delu ni soundtrack nije za pamćenje. Obična muzikica koja prati radnju bez imalo odskakanja od proseka.
Izbor glumaca đene đene, pola njih i ne znam iskren da vam budem. Jedino što mi je zapalo za oči je da Tomi Li Džons nikako ne leže u priču, nikako se ne uklapa u tog nekog trovca oružjem, sve je nekako nasilu i nije bilo prilike ni da on odglumi neku scenu čestito, sve se prebrzo dešava i zakuvava a još brže raspliće.
Kraj filma je predvidljiv otkad se Džesika Alba pojavila u prvoj sceni, znači nisu ti ostavili ni da na 80% filma kontaš kako će se završiti već su ti ga servirali na 7mom minutu, što je za šamarčinu celoj scenarističkoj ekipi. Ono što je takođe bitno, kraj filma je završen scenom gde se on opet izvuko iz eksplozije tako što se sakrio u JEBENO SKLADIŠTE ZA SIDRO, i poslednji kadar filma je scena gde Tomi Li Džons gleda u kompjuter i skrinšatuje facu Stejtama koji izlazi iz trulog kontejnera za sidro, time nam valjda daju opet naznaku da će biti i treći deo ali redakcija Tarzanije ponizno moli da se to ne desi i da nas ne sekiraju, gledaćemo japanske filmove iz 80ih, ne treba Džejson da nam jaše ajkule sa harpunom u oku.
Ono što se za kraj može reći je da DŽEJSON STEJTAM PROPO, i da zbog para više nema nikakav sistem vrednosti, niti više može da razaznaje šta je DOBAR AKCIONI film a šta je scenarističko bolenje kurca. Dobar si bio Džeki, gledaćemo da te više ne gledamo, pozz.