Assassin’s Creed – Who the fuck is Connor?

Pre pet godina, grupa sektaša se uglavila u UbiSoft, i napravila igricu Assassin’s Creed. Igrica je pokupila pozitivne kritike, i sa rejtingom 9/10 bila jedna od tri najbolje u tom trenutku. Konkurencija je bila velika: God of War II, Shivering Isles, ali je jebeno dobra grafika povukla El Asasina na prva mesta na listama. Gameplay je sledeći: Mladog džankija i propalog konobara Dezmonda, kidnapuje preduzeće Abstergo. Ni u jednom momentu igraču ne postaje jasno čime se ova firma zaista bavi, ali je njihov primarni zadatak da služe odredu Templara. Templari su, naravno, sve ono što i tvoja baba (ili je samo moja zaludna) misli da jesu: zle čike, koje imaju tajne prostorije, u kojima vrše eksperimente na ljudima i degenerisanim vanzemaljcima. U ovom slučaju, eksperimenti se obavljaju na mašini Animus, i naš heroj Dezmond uskoro saznaje da mu ta mašina daje moć da se vrne u prethodne živote. I tada kreće ono, zbog čega su čak i američki gejmeri ‘makli kantu KFC pilećih bataka, i u potpunosti se posvetili monitoru:

[typography font=”Old Standard TT” size=”24″ size_format=”px” color=”#1c0cf5″]ALTAIR.[/typography]

Vrli bačje iz Jerusalima, pripadnik odreda Asasina, koji se bore protiv Templara. Eto zašto su kidnapovali Dezmonda!!! Ne da bi mu prosvirali glavu za sve mrtve vojnike koje je Altair ostavio iza sebe, već da bi kroz njegova sećanja saznali gde je tzv. Piece of Eden. To ti je bato svetleća lopta, koja ti daje extra super mega giga moći, i kojom možeš da nateraš i Seku Aleksić da prestane da jede. Mada to nije 100% sigurno. Elem, Altaïr ibn-La’Ahad kroz život piči muški: kolji, seci, lomi, kidaj, cepaj, deri, što putem kad možeš krovom. Sila je u tebi, a ona je jaka!!! Milosti nema, samo po koja opraštajuća spika nakon ubistva. Kal Drogo bi se obesio sopstvenom pletenicom, kada bi se našao lice u lice sa Altairom. Posle neke pete sekvence, ’vataš sebe kako konstanto radiš iste stvari, samo na drugačijim mestima. Monotoniju ne razbija ni „iznenađujući“ kraj, kada skontaš da si sve to radio za iskvarenog popu. Nakon toga, Dezmond se budi iz sesije, i poprilično potrešen odlazi da tumara po sobi.  Nikome nije jasno da li je to kraj igre, ili samo bag u nedostatku kreativnosti. Najjači momenat u celoj igrici,  zbog koga smo i mi žene skidale gaće i trčale na tjubgalore je Altairov skok u seno – Leap of Faith!!! Daj mi dildo i brži dial-up i slobodan si k’o konj na livadi!!!

Nakon dve godine, sledi nastavak. Obećavali su nam kule i gradove, te nove mape, pa novi junaci, pa nenadjebiva grafika. A kada se 17.11.2009. to i dogodilo… Upišali smo se od sreće!!! Ne samo što je drugi deo bio bomba, nego je mogao da te natera da sa sve katanom u ruci odeš do ćaleta i da mu tražiš pare za PS3, da bi mogao da igraš igru kako Bog zapoveda!!! U drugom delu, Dezmondova sećanja nas vode u Italiju. Kao drugi predak, pojavljuje se Ezio Auditore da Firenca, dečko koga jednostavno moraš da voliš. Bije džibere po kraju, jebe kurve i psuje ti oca lopovskog. Celu tu zajebadu prekidaju, naravno, Templari, ovog puta uvučeni u redove familije Bordžija. Rokaju mu ćaleta i burazere, i Ecio shvata da se ostvaruje ona stara: Nosićeš ti majku i sestru na grbači!!! Uzima odelo i mač, i pridružuje se Asasinima. And now, REVENGE. „Ti si meni ćaću mog dir’o, ma satr’ću ti seme bre!!!“. Ne baš tim rečima, ali tako nekako kreće. Bordžije i kompanija polako padaju jedan za drugim, dok na kraju ne padne i sam Papa Aleksandar. Njega, jbg, ne možeš da ubiješ, al’ možeš da mu makneš onaj papski štap, koji ti treba da bi mogao da zajedno sa onom svetlećom loptom pozoveš vanzemaljce, koji su naši preci (WTF?). Tog momenta tebi postaje jasno ko su u stvari Asasini: čuvari specijalnih alatki, koje su ostavljene davnih dana, a koje mogu da izazovu jebeno sranje, ako se nađu u pogrešnim rukama. Kroz čitavu igru, pojavljuje se i veliki broj istorijskih ličnosti. Tako npr., Leonardo Da Vinči je bio momak veseljak, koji je voleo da tumači neke čudne zapise. Lukrecija Bordžija je čak i u igrici bila kurva, dok je njen brat bio incesoidi švaler. Igra te sve u svemu drži budnim 4 dana, dok se konačno ne onesvestiš od gladi, nespavanja i ne pranja nogu.

„Ej, pošto je ovaj deo bio dobar, aj da ga samo nastavimo!!!“. Tako nekako su valjda razmišljali sektomani, dok su pravili sledeća dva nastavka. Po meni lično, mogli su samo da stave apdejt, pa ko ume da prejebe butove, i instalira igricu sa neta na Soni, neka igra, a ko ne ume, nek’ se iskešira za 300 evra. Naredna dva nastavka, situacija je poprilično ista: Ecio matori polako, al’ njegova snaga i muževnost ostaju na istom nivou. Švrćka se po Rimu i Istanbulu, ubija Templare, traži đavola. Pojavljuju se novi pokreti, i to je jedina stvar, koja te sprečava da ponovo odigraš 2. deo – jednostavno, unesu ti nove pokrete, ti navikneš na njih, i onda ti oni fale u prethodnim delovima. Sama priča, postaje još bolesnija: Dezmond uspeva da razgovara sa svojim pretkom Eziom, kome je opet Altair rekao šta da mu kaže??? Totalni Matrix!!! Tako njiih trojica preko Animusa razmenjuju iskustva, pikaju Heroje, dok konačno na kraju Dezmond preko memorije ne nauči sve ubilačke pokrete? Jeb’o ti teretanu, džudo i karate, kad imaš poznatog pretka!!! Ecio i Altair umiru, čak i na istom mestu, i time nam je jasno da došao kraj jedne ere.

Sada nas je UbiSoft obradovao novim delom: Assassin’s Creed III. Novi predak je Konor, kopile Indijanke i nekog belca. Počela sam da igram, i posle pola sata mi se prispavalo, i vratila sam se na Skyrim. Nit’ bolja grafika, nit’ bolja priča, nit’ se pojavljuje Konor? Smeštena u vreme američkog građanskog rata, igrica ne obećava mnogo. Dal’ sam ja matora postala, il’ je igrica jednostavno sranje? Možda sam ja previše dugo onanisala na Ecia, pa su sad svi drugi posle njega lošiji… Kako god, dok ne naprave adekvatan nastavak, ja palim uvodnu špicu drugog dela, i kucam: www.tubegalo…