Basne za nevaljalu decu: O lisici i jarcu
– Šta radiš sine?
– Evo čitam bajke na Tarzaniji…
– Ajde gasi to sranje i dođi da ti otac priča basne!
– Ne volim basne, bajke su bolje.
– Ne volim ni je đuveč, pa jel me pita tvoja mama? Ne pita, samo đuveč žeže, evo opet otišla na pijacu, vratiće se s punim kolicima biljaka i terati nas da ih žvaćemo.
– Ja ne volim biljke, volim meso.
– E, ali biljke su takođe zdrave i treba ih jesti, zato moramo tvojoj mami oprostiti što je ponekad zla. Isto tako su i basne dobre i moraju se deci pričati kako svi dečaci ne bi izgledali kao zaštićeni svedoci, a sve devojčice kao Stoje.
– Šta su zaštićeni svedoci, tajo?
– To su, sine, čike koje su radile neke ružne stvari zajedno sa drugim čikama, i sad postaju svedoci i druk… odaju te druge čike koje nisu ništa više lošeg uradili nego oni sami, a to rade da bi izvukli svoju guzicu.
– Tužibabe?
– Tako je sine, tužibabe. Nikad nemoj biti tužibaba. Tužibabe su pičke.
– Neću tajo. Jel ima u basnama zmajeva?
– Nema… ne znam jebiga… možda u nekim japanskim pop basnama. Inače se retko sreću, uglavnom su ove seljačke životinje: vukovi, madvedi, zečevi… evo danas ću ti pričati basnu o lisici i jarcu.
– Jarac je jači, razbiće lisicu!
– Istina da bi kvota na jarca verovatno bila manja… ali slušaj basnu… šeta jarac ovde kroz komšiluk, Hadži Ruvimovom, zabo slušalice u uši te uz zvuke violine jezdi u pola 4 izjutra ka Detelin…
– Ko je Hadži Ruvim?
– Bio je arhimandrit manastira Bogovađe, veliki jedan dasa. Slušaj… ka Detelinari da kupi drogu pa ga put navede u one male uličice sa strane. Kako cigani tu ponekad znaju ukrasti poklopac kanalizacionog otvora, noću je veoma teško primetiti rupu duboku 3 metra.
– Tajo, šta je to droga?
– To je, zlato tatino, između ostalog, ono zbog čega su cigani ukrali poklopac kanalizacionog otvora, popularnu šahtu. Nikad sine nemoj krasti šahte.
– Jel to za pičke?
– Jeste sine. Gazi jarac kroz te mračne ulice i pošto je stoka parkirala svoje vozila i po trotoaru shvati da je besmisleno mučiti se provlačeći se između automobila i autolakom neukusno ošaranog zida i odluči da ide kolovozom.
– Šta je kolovoz?
– Cesta, to kulturan svet zove kolovoz. Taman malo odmakao, u najvećoj tmini, tamo gde po 5 bandera u nizu ne radi, i čuje da se nešto histerično oglašava, i kao da cmizdri. Korak po korak se približi, kad vidi da je neko upao u kanalizacioni otvor. Jarac se polako prikrade, nagnu, kad vidi lisicu. Plavuša, sise ko bog.
– Jel vole jarčevi lisice?
– Pa i ne baš, ako ih zateknu u neprilici pomognu im, potajno se nadajući da će kasnije imati neodgovorne seksualne odnose.
– Jel to loše?
– Pa zavisi, ako hoćeš da budeš moralan čovek onda je loše, ali ako hoćeš da jebeš onda je dobro. Slušaj basnu… pita jarac lisicu praveći se tužan zbog toga što je ona u rupi: „Šta je bilo, mogul kako pomoći?“. Lisica provali njegov pičkopaćenički izraz lica i nastup pa odgovori: „Ispao mi novčanik sa 300 evra što nosim gazdi kad zatvorim kafić, pravo u ovu rupu. Ja ušla za njim da ne bih radila ceo mesec bez plate. Izvadi me odavde i daću ti simboličnih 50 evra u znak zahvalnosti i kako dolikuje“.
– Jel 50 evra mnogo?
– I to zavisi, sine, nekome je mnogo, a neko time guzicu briše.
– Mi, tajo, guzice papirom brišemo!
– I to Perfeksom oči tatine. Papirom koji je afirmaciju stekao brišući guzice ove malo razmetljivije sirotinje, između ostalih i naše. Slušaj basnu… nemojmo te teške teme. Jarcu kroz glavu prvo prođe da je opljačka jer nikoga unaokolo nema, a i valja semestar overiti. Ipak odluči da se zadovolji sa 50 evra utešne nagrade i pomogne lisici. Tu odluku je bilo lakše doneti jer je lisica bila atraktivno obučena, i što je još važnije: delovala je pripito.
– Jel otišao po neki kanap da je izvuče?
– Kakav bre kanap na Detelinari u četiri ujutro, nemaš gde cigare kupiti. Uđe Jarac unutra, u rupu. Kaže lisici da mu odmah da 50 evra kako ga ne bi zajebala, pobegla i ostavila u rupi. Lisica mu kaže: „Nemam, zajebala sam te, krenula sam kod dečka peške posle grada jer sam popila sve pare pa nisam imala za taksi. Isključili mi broj jer nisam platila račun, a morala sam te nekako ubediti da siđeš dole. Sad kad si već tu pomozi mi da izađem“.
– Kako je lisica zajebala jarca!
– Inače, lisica je i sama mogla izaći ali nije mogla u štiklama, a bilo joj žao da ih ostavi u rupi.
– Što ih nije izbacila napolje pa onda izašla?
– Nije blesava da izbaci cipele u 4 ujutro na Detelinari i na trenutak ih ostavi bez nadzora… I jarac šta će, da lisici lopovske, ona mu onako govnarski umesto na rame zakorači na glavu i nekako se iskobelja napolje. Kad je izašla uljudno se zahvalila jarcu i otišla svojim putem.
– Kod lisca?
– Kod lisca sine, da se pare i uživaju u bludostrasti dok jarac plače i jauče u rupi.
– Bezobrazna lisica. A šta je jarac na kraju, jel mogao sam izaći?
– Nije, zato što je bio debeo jer nije hteo da trenira košarku.
– Ja ću trenirati košarku da ako upadnem u rupu mogu da se izvučem.
– Tako je pameti tatina.
– I kako je na kraju izašao? Jal zvao svoju jaricu da mu pomogne?
– Nema sine on jaricu, devojka mu je koza pa često masturbira uz porniće. Ćaleta zvao, bilo ga sramota da zove nekog drugog da ga ne bi zajebavali do kraja života i time mu dodatno oteželi i ovako težak put ka sticanju bilo kakve reputacije.
– Kako je zajebala lisica jarca!
– Vidiš, sine, opasnije su i od zmajeva.
– Jesu, tajo. A šta je na kraju bilo s jarcem?
– Ništa, sve ostalo po starom, nastavio po ceo dan šamarati slot i rulet kod Gaje, ali je naučio da oni pametni pre nego što počnu nešto da rade, razmisle kako će sve to završiti, pa tek ako su sigurni da neće ostati u rupi, odluče se da to i urade.
– Nisu basne tako loše kao što sam mislio, pričaj mi još.
– E ne može, sad će majka da ti dođe pa idemo da radimo domaći dok ona pohuje zelenu salatu za večeru. Pričaću ti ovih dana neku sa drugim životinjama. Evo je zvoni na interfon, vadi svesku na kocke!
– Kvadratiće, tajo.
– Dobro, jebiga, kvadratiće.
