Bićeš moj, kunem ti se!!1

Najzad muška ruka pod mojom glavom. Dugo nisam ovo osećala. Od pre dva vikenda. Uf, neću ni da ga poredim sa onim raspalim tipom iz one još raspalije kafane. Ovo je drugačije. Gledam ga i dopada mi se. Čak i sad, ovako zajapuren, crvenih obraza i znoja preko ne baš sveže podšišane kose. Divan je. Nekako moćan. I svakako, daleko zgodniji od onog tipa. Stvarno sam mislila da snažna muška ruka ne može biti udobna za moju glavu punu planova. Hihi, planovi…on ni ne sluti kako će da odlepi za mnom…

Ok, još jedna recka, 47. ako se dobro sećam. Mada ova baš i nije bila neophodna, moja Maja je klasa za ovu, em se loše jebe em hrče ko deda Tiosav koji je astmatičar još od Krcunove pogibije. A i ima neku tupavu facu, gledala me sve vreme kao kad bi levom beku Čibutkovice poturio da rešava integrale. Smeje se još gluplje, istripovao sam da sam Džordž Karlin. Ništa, saću lagano da palim, usput brišem broj telefona i to je to.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Znamo se već dva sata, vreme je da ga zaprosim![/typography]

Znala sam. To su te fore. Kao okreće leđa, polako se udaljava… Jao, pa kakvo je ovo uzmicanje pod mojim nežnim dodirima, pa ti si dečko još i stidljiv! Hihihi, kako je samo sladak sa tim forama, šatro je sad nezainteresovan, a kladim se da će za pet minuta da traži još…ako dođe sebi, naravno. Pošteno sam ga izmorila, hehe… Uf uf, derane, samo da probaš ujutru moje kolačiće sa bananicama, pa kući ćeš da me vodiš majci svojoj ovako raščupanu!

Da l je uletela dvojka na Notingem, pitam se… Jao kad bi samo sklonila ovu ruku sa mene. Gle, pa kakav joj je ovo nakit, kao da joj Šaka Zulu lično šanirao, gde ga samo nalazi? Šta li Maja radi? Baš sam svinja što je varam. Hm, možda ipak da dam ovoj još jednom da mi popuši. “E a šta misliš…”

Ha, znala sam! Dugo si i izdržao da me kuliraš, frajeru… Svi se oni na kraju vrate…ili bar okrenu za pušenje. Al’ dobro, sad je prilika, sad se pokaži, sad će da poludi! U pravu je Vesna kad kaže da sve može da se reši pušenjem. Hah, večeras ću da te rešavam kao ukršenicu, dečko… Ona njegova kobiletina mu garant nije pušila od dvomesečnice veze. Spremi se da ti razjebem vezu, junačino.

Definitivno je bilo bolje da sam skočio u Daf na veliku punjenu, pa šta to radiš, ženska glavo, sad bih od muke sam sebi popušio. Pa ne zubima toliko, nisi domaći kulen u usta stavila. Očaj živi, ova je inertnija od džigerice u radijatoru.

Šta je bre ovo, što mu se sad spustio?! Ne paniči, ne paniči, ne paniči! Verovatno se izmorio, ipak nije prošlo ni pet minuta od kako mi je stegao dupe dok je svršavao. Iskuliraj, smiri se. Nemoj sad da počneš sa pitanjima, sudrži se, slušaj Vesnine savete! Sve za ljubav…a biće ljubav, itekako će da bude… Samo, koji moj se sad oblači, pa nije ‘ladno, još sam ovu ujninu grejalicu dovukla, je l’ radi to uopšte, ne vidim sad, nije mi valjda matora poturila govno pokvareno… O jebaću ti mater ujna, ako mi ovaj sad ode zbog zime!

“Hej, hajde da prekinemo, malo sam izmoren a i imam neka posla, znaš ortaci čekaju, posao i to. Mislim, bilo je sup… bilo je ok, ono javiću ti se i tako to. Ne moraš da me ispraćaš, neću u orman da zalutam, ne brini.”

“E, ali…možeš i ovde da prespavaš. Mislim, ono, neću te pojesti, dobro možda te malo gricnem, hihihi… Šta fali, malo spavaš, malo te budim, a ujutru ću takav doručak da ti napravim, da ćeš me vezati lancem za kuhinju, jel tako ide ona fora, hihihi?

Ne mogu da verujem da je napolju mećava u kombinaciji sa Danom nezavisnosti. “Paaa ono, ajde ali čim svane krećem, znaš baš imam posla, sestrina čivava je nemoguća, navikla da je ja šetam pa to ti je. Je l’ baš moraš da se skidaš opet? A da ipak spavamo, kasno je, skoro je 11.”

Kako je samo sladak tako neiskvaren i stidljiv… Dušica, on bi da spavamo u 11, haha, pa dobro, prilično dobra sam bila, hvala na komplimentu, dragi… Samo je čekao da ga pitam da prespava. Jutarnji seks je najintimniji, a mi ćemo ove noće da dignemo našu vezicu na viši nivo, ah jedva čekam, jedva čekammm! “Pa okej, neću da se skidam stidljivko, hehe, ti ćeš da me skineš kad ti padne na pamet…”

“Hoću, naravno, ko bi odoleo jednoj takvoj devojci.” Majku ti, ova me se neće okanuti nikako, ima iz mikrotalasne da iskače, a baš je normalno izgledala. Ili sam bio pijan ko bulja. Biće da je ovo drugo u pitanju. Super, nudi mi njenu četkicu za zube, šta je sledeće, ponudiće mi toalet papir koji je već koristila. Osim što joj tuki iz očiju viri, svadbena zvona joj sviraju u glavi ceo dan, ko lajv ejd božemeprosti. Pobeći, pobeći, pobeći…

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Počo rat u Avganistanu, palim, dužnost zove![/typography]

“Eej, vidi što ću da ti dam ćebence da se pokriješ, baš je romantično, je l’ da? A jesi ti inače romantičan? Nije da je moja stvar, ali nisam baš primetila da jesi, ako je suditi po tvojoj devojci… Ili da kažem bivšoj devojci?” Kako se odmah uozbiljio. Šta je šmekerčino, mislio si da sam laka cica? E pa, prešao si se malo, ja uzimam ono što je moje! A ti si tako napravljen da budeš samo moj…

Ova riba definitivno živi u paralelnom univerzumu u kom tripuje da je normalna, nemoguće je da ovo govori, pa ovoliko lupetanje nije zabeleženo još otkad je Crkvenjakov vodio dnevnik. “Jesam, romantičan sam, razlikujem gladiolu od difenbahije i ozbiljnu vezu od ebačine za jednu noć. Ajmo na spavanje, ja ću bez ćebeta.”

Šta?! Veza za jednu noć, pa je l’ me zajebavaš?? Iskuliraj, diši, seti se Vesninih reči – pravi se da te zabole. Hladna kao špricer, i ima da odlepi. Prosta muška logika, majmunska. Ali šta ti preostaje… Prilagodi se. “E slušaj, frajeru. Nećemo ovako. Razlikuj šta hoćeš, ali moraćeš i mene od one tvoje nesrećnice. Sa mnom nećeš tako, ja sam ipak malo jači igrač. I ne opterećuj se toliko, pa nisi jedini, frajera bar ima koliko hoćeš, i to prilično boljih. Dovoljno je samo da izađem u grad subotom uveče. A ti možeš i sad da izađeš, što se mene tiče.”

“Kul, ćao.”

“Šta?! Da si odmah stao. Je l’ čuješ ti mene? Kakvo je ovo ponašanje, idiote?! Dobro…stani bre, sad stvarno. Izvini, nisi idiot, i nisam tako… Daj da popričamo normalno… Prekini da se oblačiš. Jesi ti ozbiljan? Alo bre, tebi govorim. Dobro, idi! Jebe mi se baš! Ionako ćeš moliti…” Ne mogu da verujem šta sam uradila! Ne razumem. Šta sad da radim… Sve sam upropastila, moram da ga vratim… Šta je ovim današnjim momcima, sve debil do debila… kreten, takav mi i ne treba! Al’ ipak ima lepe oči… I pametan je, pričali smo još jednom davno, sećam se, skoro kao sad dugo… Još je rekao da šeta čivavicu… Kako bi samo šetao naše dete, kako je samo pažljiv. Ono bi ličilo na njega. Ne, bolje na mene. Ne, ne ipak na njega, ima preslatke okice. Gde li je onaj iskorišćeni kondom? Nije ga valjda bacio u wc šolju? Gde mi je telefon, da nazovem Vesnicu, treba mi plan…