Biti (a i srati)

Odavno su englezi priznali kako izgleda red prioriteta njihovih pomoćnih glagola, od višeg ka nižem: to have, to be, to do. Imati. Pre nego li biti (zanima me kako bi se ovakav algoritam snašao) – imati, da bi se trpalo u guzicu. Nemci ne kriju, sein (biti) u deklinaciji tek suptilno odstupa od essen: er ist (on je) nasuprot er isst (on jede). I mi smo mustre bečke, ne raspasavaj još pojas pred govorenje o viljušci i Turcima Osmanlijama: on je(de), jesti, jestestvo… Eto, odala nas je etimologija, šatro se bavimo pitanjima o smislu života, ali na prazan stomak – teže. Ipak, samim bivstvom hranimo ideju o identitetu, a ovaj zauzvrat bivstvo podržava kad mu je najteže, i eto nas u feedback loop-u. Poigrajmo se najdublje ubetoniranim uanlajnerima jednog prosečnog samopouzdanja.

To si što si

I nemaš izbora, ako te je višnu/kosmos/horoskop na BK programirao da danas jedeš musli, badava trzaš rukom na švarglu. Što bi vadio guzicu iz fotelje i daljinac iz džepa, ne možeš ti ništa protiv toga. Što bi gasio Travian i Vukajliju, bar nisi seljana i jebemumater, neki si akademski građanin. Zašto bi ti odgovarao za svoje postupke, kad balašević (malo slovo) već decenijama izbegava metak k’o Papamobil (veliko slovo)? Nema, nisu navike posredi, i nije pitanje vaspitanja što ti čačkaš nos u javnom prevozu, nego što bi krio – ti si takav, ovi što podriguju u sebi su opet prosto takvi – ti nisi. Nema foliranja!

Ja sam takva

I ja se slažem, da si drugačija, primetio bih promenu u zanimljivosti deljenja prostora sa tobom. „Juče je moj biseksualni dečko hteo da mu popušim u hodniku zgrade, bilo mi je prvo čudno, ali je TOLIKO obilno svršio, da sam u momentu shvatila koliko mu to znači. Šta da radim, ja sam takva, slobodna sam po pitanju svoje seksualnosti“. Ok, trenutak samo…ako je postojanje neki presek beskraja trenutaka na jednoj horizontali, onda se nisi rodila sa kurcem (koji je sinoć rovario muški čmar) u ustima, nego su te mama i tata hipici, koji se 11 godina nisu povaljali, naučili da je sve za ljude, i da govno treba liznuti pre nego što odlučiš da li ga voliš. Drugo, da si „takva“, ne bi briznula u plač kada te ja pitam da mi popušiš ovde pred svima na žurci u trenutku kad je stala muzika, nego bi ponudila i ostale zainteresovane. I konačno, ako te pravo da doneseš bilo kakvu odluku čini slobodnom, zašto se onda ne pohvališ učiteljici šta si radila, nego se oslobađaš pred izanđalim hipsterima i kauč-surferima koji će te zbog ove priče dodati na fejsu? Nisi slobodna, parkirala si kurac u hodniku. U usta.

Samo budi ono što jesi

Vauu, ček’ da sednem i prepustim se jezi koju je iznenadni talas istine doneo… Da, to ću da uradim: kada odem na razgovor na posao gledaću belo u sekretaricine sise i pričaću o Hefeweizenu koje sam probao u Briselu na poslednjoj oslobodilačkoj Interrail turneji, ako im ne trebam – jebiga, to sam ja, i bolje da se ne lažemo! Na testu opšteg obrazovanja ću preko celog lista napisati „Pravda za Uroša“, to je moje političko uverenje, što da se pravim DS-ovac, testovi su gej. Na kolokvijumu iz nacionalne istorije ću napisati za 15 minuta koliko je nordijska mitologija u stvari kul, i kako nikoga ne boli kurac za Balkanse Ratove, i izaći na cigar – ja sam TO, ako im  treba neko drugačiji, nek si ga traže. Na prvom dejtu ću ponuditi frajli da mi povuče kažiprst, šta kurac intelektualni humor, koji Somersby! Altruizam i provansa!

Zapitaj sebe u dubini

Aha, aha…znači, ovaj ja koji stoji pred tobom i drži prstuvu je neki…drugi ja, u svakom slučaju, ne onaj kog treba pitati za mišljenje? Ovde prisutni ja, koji će 35 godina da se vraća sa posla u 19h šest dana nedeljno očiju na pola koplja, za odluke o istoj karijeri treba da konsultuje…nekoga drugog? Koga, unutrašnje dete, jel’ to ta epizoda Simpsonovih? Pit’o sam te kol’ko vaši Rusi plaćaju i kolika vam je pauza za ručak, a ne da mi pošalješ pdf Frojda Za Početnike, pizda ti materina i tebi i „Limitless“ kolegama što čitaju „kako jebati“ mikromenadžment džepna izdanja DOK: puše kurac. Znao sam i jednu milfaru koja je često rovarila dubinama sebe (a ni drugima nije uskraćivala), pa tako:

2003:
– E, ćao, ja sam expozer.
– Ja sam, sada kad je dete krenulo u vrtić, konačno rešila da se posvetim SEBI!
– Amm…sjajno.

2005:
– E, porasle su mi dlake na grudima, ae se jebemo.
– Videćeš kad odrasteš, kako je to kada pronađeš SEBE voleći nekoga do večnosti i nazad.
-Dobro, videću.

2007:
– E, jel’ da mi je velik kurac?
– Da, sad kad sam se razvela, konačno imam vremena da se posvetim SEBI i onome što zaista želim.

2008:
– E gospodžo, ae opet?
– Da, dođu godine kada zaista počneš da osluškuješ unutrašnjeg SEBE i njegove potrebe! Stvarno sam pronašla sreću.

2010:
– Jese preudavala?
– Najzad sam shvatila da voleti znači prvo umeti voleti SEBE!

2011:
– E Mil…
– Neverovatan osećaj, konačno znam ko sam JA, naučila sam da posmatram sebe iz eksterne perspektive!
– Ma da se jebete obe.