Blogov kolac
Naivno ljudi veruju da lažni profili na Fejsbuku služe samo da bi ćoravi, bubuljičavi, skrnavi srednjoškolci mogli dobrim pičkama da se obrate direktno sa “lizao bih ti uho, pičku, taban, kurje oko . . ” . . o ne, grdno se varate, lažni profili imaju i svoju primenu i u ozbiljnijim delatnostima.
Na primer blogovanju.
I blogeri su živi ljudi, koji kao i obični smrtnici moraju da jedu, piju, pišaju, seru, nesrećno se zaljubljuju i mrze konkurenciju u svojoj feli – druge blogere. Pošto su kao i svi drugi obični ljudi koji moraju da jedu, piju, pišaju, seru, nesrećno se zaljubljuju i mrze druge iz svoje fele, najčešće obične pičke, tako i blogeri ne smeju da imenom, prezimenom i svojom profil slikom stanu iza svojih reči i stavova u komentarima ispod svojih ili tekstova svoje konkurencije.
Obično se kao i druge estradne nuspojave javno tapšu po ramenu, smeškaju jedni drugima, prave istraživanja u kojima jedni drugima olizuju usahle polne organe, ali u svoja četri zida pincetom drkaju isključivo na sebe same. Slike svojih prijatelja blogera sa kojima dele razne besmislene blogerske nagrade drže kao metu za pikado, a na vratima od wc-a njihove tekstove umesto laksativa.
Dok tata Šećerbreg nije unapredio Fejs, sve je bilo lakše, tako su nekad komentari ispod tuđih blogova bili prava milina za ostaviti i čitati. U polje kojem se zahteva e-mail ukucaš gjdljrjj@knjkkć.pušikurac.com, u polje u koje se upisuje tvoje ime ili nadimak ukucaš Puši Kurac, a u polje u koje ide komentar, ukucaš još jednom “Puši Kurac”.
I to je to.
Međutim kao što rekoh, tata Šećerbreg je sve zakomplikovao svojom cijaškom socijalnom mrežom i sada moraš imati svoj profil na Fejsbuku da bi mogao, iz svoja četri zida napisati svom kolegi, prijatelju blogeru ono što zapravo stvarno misliš o njemu. Tako vam se ponekad učini da neki Fejsbuk lažnjaci idu od teksta do teksta istoga autora i sipaju uvrede, lične optužbe, i komentare, dok neki drugi lažnjaci uporno brane tekstove, potpuno razumevajući suštinu samog bića, genijalnosti, duhovitosti i dobrote autora.
Tako se neretko dešava da ispod nekog teksta na blogu, na primer nekog Petra Šćepanovića iznova i iznova raspravljaju Karađorđe BgD i Ratkapna od Audija, sa sve pratećim ličnim uvredama i prozivkama.
Lupimo neki primer, recimo da tekst zamišljenog blogera Petra Šćepanovića govori o uticaju vlage vazduha na potenciju mamuta. Ispod idu ovakvi komentari.
Karađorđe BgD – Jadniče, šta ti znaš o Mamutima? Gluplji tekst nisam u životu pročitao.
Ratkapna od Audija – Najviše mrzim kad neko ovako dobar tekst istroluje glupim komentarom
Karađorđe BgD – A šta je ovde dobro, leba ti?
Ratkapna od Audija – Pa to što si ti glup ko kurac pa ništa ne kapiraš, ne znači da su svi takvi
Bela Rada – Meni je tekst odličan.
Karađorđe BgD – Glup ti ćale Ratkapno.
Špageta iz Vesterna – Karađrođe BgD konačno neko da kaže pravu stvar u lice ovakvim glupostima.
Bela Rada – Oho evo je i Špageta.
Karađorđe BgD – Hvala Špageto.
Ratkapna od Audija – Karađorđe a.k.a Špageta kako te ne mrzi da sam sebi lajkuješ komentare sa drugih profila? Jesi baš toliko jadan?
Karađorđe BgD – Ti nekome nešto pričaš o lažnim profilima fejkeru. Puši Kurac!
Bela Rada – I ti isto!
Par dana kasnije, tih nekoliko Fejsbuk profila u telu dva čoveka sa pravim imenima i ličnim kartama odu na neku blogap ili tvitkuracpalac feštu i slikaju se kako zajedno žderu i loču na koktelu i ‘vataju striptizetu za silikonsku bradavicu na afteru. Okače slike na svom Fejsbuk profilu, i posle par minuta eto komentara.
Bela Rada – Sve-sve, ali da se slikaš sa ovim mediokritetom stvarno ne kapiram.
Karađorđe BgD – Puši kurac Bela Rado!
