Bogojavljenska bajka
[typography font=”MedievalSharp” size=”24″ size_format=”px”]18. januar – Zvrrrr, zvrrrr![/typography]
Joca: De si Mare?
Mare: E’o, smaračina kod kuće, stigla neka familija iz Gajdobre. Kol’ko ih je došlo, mislim da skupa sačinjavaju pola sela. Ti?
Joca: Pikam Heroje, krenuo jednu XL prekjuče, stavio na kraljicu, ima da završim prekosutra. Šta radimo večeras?
Mare: Mogli bi da odemo do Amnezije, da se ušikamo k’o zveri, mlade bicuri, ovo, ono?
Joca: Znači, standard?
Mare: Tako nešto. Nego ide s nama i moja seša što je stigla sa rodbinom, ono, ne priča mnogo, tako da nećeš ni da je primetiš.
Joca: Jel’ valja?
Mare: Šta bre valja?
Joca: Pa seka, jel’ ima podlogu za kvašenje stojka?
Mare: Ma de znam brate, sad sam je upoznao, znam da se zove Radojka, što je ironično, jer ne zna da kaže R, isto k’o i Š, Č, Ć…
Joca: Mani me tih faličnih, se sećaš one Eme konobarice? Em nije znala R, em je mucala: „Hoććććeš da ssssse pl,pl,pl,plc,pl… jebemo ble?“.
Mare: E i ova ti je takva, samo ne muca. Aj idem da probam da eskiviram ovu rodbinu, dođem po tebe u 9, a?
Joca: Može, aj zdravo… Azurni zmajevi, pa otkud ti Adela, mamicu ti…
[typography font=”MedievalSharp” size=”24″ size_format=”px”]20:12 h[/typography]
Joca: Kevo, aj života ti, ispeglaj mi onu sivu šulju, stoji već mesecima na ovoj gomili veša, grinje izbacuje već 7. generaciju na njoj?
Keva: Ajde sine, ajde, nemoj da si dosadan. Ideš li negde večeras?
Joca: Ma idem malo do Amnezije, što pitaš?
Keva: Jel’ znaš ti šta je sutra?
Joca: Hm, sutra je dan kad ću da završim onu mapu, glupa Adela, 600 zmajeva…
Keva: Molim?
Joca: Ma opušteno kevo, kaži šta je sutra.
Keva: Sutra ti je sine BOGOJAVLJENJE.
Joca: I?
Keva: Znaš li ti šta kaže naš narod za Bogojavljenje?
Joca: To je ono, kad popovi i druge dileje preplivavaju reke da bi došli do Krsta? Ne bih ti plivao da mi sam Patrijarh obeća sve pare koje dobije od svadbi i krštenja.
Keva: Gospodipomiluj, nemoj da mi bogohuliš tu, majmune mali. Jeste, to je taj dan, al’ jel’ znaš ti šta još naš narod kaže za Bogojavljenje?
Joca: Kevo, pitala si me već 5 puta, a i valjda me poznaješ dovoljno da ukapiraš da NE ZNAM.
Keva: Kaže narod da treba da pomisliš želju u ponoć, koja će da bude vezana za ljubav! Misli na neku devojku, sa kojoj bi voleo da budeš, i to će da ti se ostvari.
Joca: Đina Lin, Đina Lin, Đina Lin…
Keva: Šta kažeš?
Joca: Ništa, nastavi.
Keva: Još najbitnije, kažu ljudi prvo žensko ime koje čuješ kad se probudiš na bogojavljensko jutro, to je ime tvoje suđene! Jao, daće Bog da nađeš već jednom neku koja neće samo da protutnja u gaćama kroz kuću, već da se skrasiš, oženiš, da dobijem unuke… 25 godina ja se nadam i ništa…
Joca: Kevo, aj se dogovorimo da ti ujutru kad me vidiš prvo kažeš Đina?
Keva: Sprdaj se ti, ali to je istina! Ja sam pre 26 godina na to jutro prvo čula ime strica Stanka, i gle, te godine odem na radnu akciju i upoznam tvog oca… Nije prošlo pola godine, mi smo se venčali…
Joca: Venčali ste se, jer je u vaše vreme kondom smatran za đavolju rabotu, tako da sam došao ja. Jedino što ja ujutru mogu da čujem je lupanje tvog muža, a mog oca, koji preskače krevete i stolove, da bi došao do wc-a. Onda sledi simfonijsko kenjanje, propraćeno povremenim jaucima, a zatim možeš čuti tihe krike svih bubašvaba u vertikali, koje se usled smrada ćaletove izlučevine lagano okreću na leđa. Prema tome, nemoj sad da me smaraš sa tim nekim čudima, nego ispeglaj tu košulju, čeka me Mare!
[typography font=”MedievalSharp” size=”24″ size_format=”px”]21:15 h[/typography]
Mare: Pa de si Joco, vidi što se spremio, ti to nova šulja?
Joca: Kurac nova, keva pegla samo na petak 13.!
Mare: Ne laj seljačino, sestra mi je ovde!
Joca: E da, nisam se upoznao (okret ka zadnjem sedištu). Ćao mačko, ja sam (u bokte našta ovo liči)… da mislim, ja sam Jovan…
Radojka: Cao, ja sam Ladojka!
Joca: (Šta sam ja jebote sad video? Su to brkovi, il’ su joj pale obrve? K’o incesoidni produkt Bigfuta i dlakavog gargojla.) E, baš mi je drago… Šššš, Mare, si siguran da ti rodbina nije dovela džukelu umesto sestre?
Mare: Ćuti budalo. E Rado, danas ćemo malo da pijemo! Šta ti voliš da piješ?
Radojka: Pa slabo ti ja pijem…
Joca: Da sam na tvom mestu Rado, ja bih pio… Mislim, mlada si, kad ćeš ako nećeš sad? Kol’ko imaš godina?
Radojka: Dvajestli! Moj otac Ladislav ume da se sali, pa kaze: „E Lado, kud ispade tako lošljava, dobiču unučiče ako ti dovedem nekog seoskog picopevca na osemenjivanje! I da ja njemu dam novce!“. On to zato sto se ja nisam udala jos.
Joca: Ma udaćeš se Rado, ima vremena (i slepih ljudi). E’o, možda nađeš nekog večeras?
Rada: Da se udam?
Joca: Pa… Teško… Slabo se ovde ljudi venčavaju posle prvog upoznavanja.
Rada: A… Pa doblo, mi ostajemo nedelju dana ovde?
Mare: Molim?
Joca: Opušteno, danas je bitno samo da se dobro provedemo (i da te moje oči više ne vide, neću da zovem Mareta nedelju dana, u suprotnom ću da dobijem hronični konjuktivitis.).
[typography font=”MedievalSharp” size=”24″ size_format=”px”]21:42 h[/typography]
Joca: (Gledaj ti šta je ljudi ovde, k’o da dele besplatni vinjak, a ne da deru, lopine konobarske. Šta se guraš debilčino, da nemaš vrat veličine omanjeg debla, sad bih te nab’o! Hm, vidi one sise, jednom mesi tortilje, dok drugom šamara komšijinog kera. Ma, dokle misliš da se guraš, konji…) Bup! Ups, izvini! (U, udario sam sisa-ribu!). Jovan, onako usput!
Sandra: Ma opušteno, ionako je gužva. K’o da sam u jebenoj pošti. Sandra.
Joca: (Mmmm, spajao bih bradavice, kladim se da možeš proizvesti neku magnetnu reakciju.) Ko?
Sandra: Šta ko? Ja!
Joca: Šta ti?
Sandra: Pa Sandra, kažem da se zovem Sandra!
Joca: A, pa čuo sam te (jes’ đoku). Dakle, Sandra, da li si za piće? Nemam pametniju spiku da započnem razgovor?
Sandra: Imam vino, a razgovor… Pa, ne može da škodi, a?
Joca: Zavisi posle kod piva…
[typography font=”MedievalSharp” size=”24″ size_format=”px”]23:58 h – posle 5 piva i 3 vina[/typography]
Sandra: … I kaže on meni: „Imaš oči tako tople, da bih mogao da napravim jorgan od njih, i da se pokrivam noćima!“. Pa koliko možeš da serendaš…
Joca: (Lepa, zgodna, pametna, ej, pametna devojka sedi sa mnom i priča. I to svojevoljno. Možda se kladila sa nekim? Kako god, ja sam tu, htela ona to ili ne. Imalo bi smisla pokušati nešto. Pah, sa kakvim skrndeljima sam mogao, ona mu dođe k’o Zlatni Gral sa sisama. Mmm, dobrim sisama. A ja je opet ne slušam. Resetuj se!) Jel’?
Sandra: Ma da, nisu mi jasni oni likovi koji ti prepričavaju Ivicu i Maricu u četiri čina, pa čoveče, nisam debil, savršeno je jasno…
Joca: (Hm, ima čak i lepe ruke. Onoj drolji Anji su bile oštre, kad hoće da odradi henddžob, k’o da ga šmirgla. Sa Sandrom bih možda i šetao… Koji sam ja mentol, o čemu ja razmišljam. Mislim da me je upravo pitala nešto!) Hm?
Sandra: Jel’ slušaš ti mene?
Joca: (Poljubi je, napravi foru. A glupa fora do mojega. Vreme budalo, vreme leti.)
[typography font=”MedievalSharp” size=”24″ size_format=”px”]Ljubljenje 10 min. Krljanje takoreći. Provera postojanosti plomba.[/typography]
Sandra: (Briše bale) Ah, iznenadio si me.
Joca: Pa ne vidim drugi način. Jel’ trebalo da pitam?
Sandra: Ne kvari doživljaj. Idem do wc-a, poruči mi još jedno vino?
Joca: Sve za tebe (pijanu, kad se otrezniš, šutnućeš me k’o babu u busu.).
Mare: Je li matori, si smuv’o nešto, a? I to ne nešto, nego ribu do jaja. Aj vinjak u to ime?
Joca: Ma mani me vinjaka, pijem pivo, moram biti ful za Sandru.
Mare: Ajde jedan, nemo’ si pička.
Joca: Pa ajde jedan, šta može da mi fali?
[typography font=”MedievalSharp” size=”24″ size_format=”px”]19. januar – 14:00 h[/typography]
Keva: Sine, sine, budi se! Ajde, budi se!
Joca: (Trzanje, trljanje očiju, sprečavanje pegle) Mnja, mnja, šta je kevo?
Keva: Sine, zove te neka Radojka! Ili Ladojka reče, čini mi se?
Joca: Ko bre?
Keva: Radojka?
Joca: Ma ko je… (bum, flešbek).
[typography font=”MedievalSharp” size=”24″ size_format=”px”]Dok je Sandra u wc-u, Joca ispija 3 vinjaka.[/typography]
Joca: Znači, hik, ovaj njak je leg’o k’o pivo na pečenje! Dođi Sandra, hik, ljubavi moja, ću te ženim bre!
Radojka: Al’, ja nisam Sandla, ja sam Lada!
Joca: Ma zvaću te srećo i Lada Niva ako hoćeš, dodži ‘vamo! Burp!
Radojka: Ju, hihi, nikad me niko nije tako jako ljubio…
Joca: Hik, tek ćeš da vidiš Lado šta ja radim i umem…
Mare: Alo, degenu, šta to radiš?
Joca: Mare, hik, upoznaj moju buduću ženu Ladu, nisam malo pre video da ima brkove, malo mi je pocepala usta, al’ ćemo da sredimo to! Hik, burp!
Sandra: Ipak ti je drug degen, a?
Mare: Ma, popio je tri vinjaka, saću da ga vratim u normalu…
Sandra: Nemoj zbog mene da ga vraćaš, ja sam otišla…
Joca: Mmm, Lado, hik, hoćeš da pređemo na viši nivo u Maretovim kolima?
Radojka: Hihi, a sta čemo da ladimo?
Joca: Ladićemo moja jaja, jer su puna k’o punjene paprike, hik, može tako?
Radojka: Ju, hihi, a jel’ imas ti onaj plezelvativ?
Joca: Ma to je bre Lado gumeno govno, hik, ja ću bre tebe da ženim! Burp!
Radojka: A sta ako ostanem tludna?
Joca: Onda ću da te ženim pre, taman da kevi ispunim želju, hik! Idemo da pravimo zgepče! Hik!
[typography font=”MedievalSharp” size=”24″ size_format=”px”]14:01 h[/typography]
Keva: Sine, ču li ti mene? Radojka te zove! Kaže da ti je devojka! Pa jel’ moguće?
Joca: …
Keva: Sine, pa prvo žensko ime?
Joca: …
Keva: Sine, pa jel’ ti ona suđena?
Joca: …
Keva: Sine?
Joca: E do kurca!
