Bolje ćerka kurva nego sin pandur!

Rečenica iz naslova je uglavnom izgovorena od strane mladića rošave i neugledne spoljašnjosti i još neuglednije unutrašnjosti koji u slobodno vreme svoj iovako već genetikom smrešuran mozak neumoljivo i veoma dosledno tretiraju udisanjem lepila iz najlon kese. Oni su previše mladi i sasvim dovoljono glupi da bi ih bilo ko uzeo za ozbiljno. Previše mladi da bi imali ćerku ili sina, a sasvim je moguće da ih sudbina šutne klompom neželjene trudnoće u nedozrelo dupe pa im jednog dana podari ćerku pandura ili sina kurvu i time pokaže da se oni takvi malo šta pitaju. I da nemaju pojma šta je bolje, a šta lošije.

Ovo je tekst o strahovima koje ljudi, pa čak i oni koji još nemaju decu, pa čak i oni koji ređe osvoje snošaj nego Nađa Higl medalju osećaju prema onome što je život spremio za njihovog potomka.

Ćerka kurva

Strah od toga da sin bude pandur je toliko iracionalan, neshvatljiv i plitak da izaziva gađenje, gastritis, te ponovo budi nedavno povučene šuljeve. Stoga ćemo smesta prestati trošiti reči, živce i struju i praviti se da ne postoji ni kod koga. Strah od toga da ćaletova jedinica jednog dana samovoljno trampi sekret za mulj i žabokrečinu bankovnog računa uglednog gospodina i porodičnog čoveka njegove generacije je opravdan. Umereno opravdan. Jer oni koji se previše uplaše da će njihovog nevinog anđela, koji bi imao sve petice na polugodištu da nije četvorke iz hemije i jake trojke iz muzičkog, neki pohotni montrum navući na skupa pića i jeftine holtelske sobe su u problemu.

Zato što će umesto da vaspitaju, svoju nenaslednicu prezimena da dresiraju, brane izlaske držanjem pod ključem u garaži, glasno se deru i hrane je suvim hlebom i jogurtom. Za kaznu, jer je opet pobegla kroz prozor, a vratila se u pola sedam sabajle bez gaća, ali sa amnezijom zbog koje ne može da se seti gde su, zašto su joj blago oderana kolena i kakva joj je to skrama na šiškama.

Sin peder

Verovatno najintenzivniji strah koji gaje budući očevi na potezu od Subotice do Vranja, ne računajući Ćupriju. Kako mladi i ni zbog čeg samouvereni patriota i ponosni homofob u kafanskoj raspravi više puta zna ponoviti: “Moj sin, ponos i dika, kad se rodio im’o veća muda od glave, prezime tatino, neće sigurno biti homo-gej-pederčina”. Onda nagne iz zgloba, namrči se i čvrsto tu tvrdnju argumentuje rečima: “Čim vidim da oblači roze majice, nosi jedne gaće manje od dva dana i ide u pozorite ima da ga vodim da štrojimo svinje, takmičimo se u ličkom višeboju, topimo čvarke i pečemo rakiju pa je natežemo iz balona… neće moj sin”. Tu se malo zbuni, iz očiju mu iznenadna nesigurnost u sopstvene reči ispadne u pepeljaru i prospe pikavce po stolu, ali brzo ga ostali učesnici debate ohrabre rečima: “Tako je bre, neće ni moj, odreću ga se preko novina”.

Onda se mudri otac i pedagog jednog dana vrati ranije iz kafane pa zatekne sina kako u rozim muškim tangama masira nauljena leđa kolege sa džudoa dok mu ovaj pevuši neku setnu pesmu na jeziku koji on ne razume.

Alkoholičar, kockar i narkoman

Interesantno je da se strah od odavanja potomka porocima uglavnom vezuje za mušku i jako retko za žensku decu iako, pogotovo u poslednjem slučaju, to nema baš toliko osnova koliko se na prvi pogled čini. Još interesntnije je da je strah od prvonavedenog poroka najmanji, jer zaboga, normalno je da tatina muškačina popije koju rakiju i pivčinu s vremena na vreme, a ne ko neki peder đus na slavi kod kuma da pije. Preteran strah će rezultovati strogim zabranama i drastičnim kaznama u slučaju nepoštovanja istih koje vrlo verovatno neće dati nikakve rezultate jer kafana, kockarnica i dilera na ulicama ima više od pekara, apoteka i kerina lutalica zajedno. Bolje rezultate će dati stav da bitanga sve proba, jer ako je pametna i sama će shvatiti da vinjak i ds u nenormalnim količinama baš i nisu ono što mu treba kao i to da se od ruleta i singlova na drugu rusku ligu jednostavno ne može živeti.

U slučaju prevelikih restrikcija i dresure se lako može dogoditi da zelenaš zakuca na vrata jedno popodne i potražuje ono što je postalo njegovo kad je pijani i drogirani potomak bio ubeđen da se ne može desiti da mala serija ne padne 30 puta za redom.

Strah od bolesti

Bez obzira na to što preveliki strah od toga da će se miljenik razboleti, dugoročno ne može da ostavi gotovo nikakve posledice, morao je biti spomenut jer je izuzetno zastupljen. Ne da će se razboleti od ebole ili da će ga ujesti ce-ce muva na nastavi u prirodi na Divčibarama. Nego da će se prehladiti od hladnog ili gaziranog pića, mokrih nogu, otkrivenih bubrega, promaje i još niza neverovatnih okolnosti koje čuče u zasedi i čekaju da napadnu njegov mladi metabolizam kao da je u pitanju kanarinac, a ne mladunče čoveka. Tako se dešava da majčinski zaštitnički instinkt bude toliko jak da ona detetu greje vodu za piće, sipa šećer u gazirane sokove, pokriva ga i trpa u pidžamu u avgustu i temeljno pere dva puta dnevno kao da je radio u rudniku bakra, a ne bio u zabavištu.

Onda kad mučeni balavander napokon pobegne iz staklenog zvona, van monitoringa matoraca, recimo na neki rođendan, nemilice grabi sve što mu je do tada bilo nedostupno. Može mu se. Kao političar i vlast. Onda loče ‘ladnu kolu, u majici kratkih rukava se valja po snegu ili blatu pa opet loče ‘ladnu kolu, češe dupe pa trpa ruku u uho, grlo, nos… radi sve što deca i inače rade jer im se mozak nije toliko isparanoisao da bi živeli u strahu kao odrasli. Sutra su bolesni jer nisu naviknuti i neotporni su, vode ih kod doktora i to se ponavlja dok ne odrastu, popizde, prestanu da poštuju nametnuta pravila i kažu majci da jede govna samo da ih podgreje u rerni da se ne bi prehladila.

Crnac u familiju

Ne toliko često zastupljen strah. Prvenstveno iz razloga što roditelju ne dolazi do mozga kako njegova ćerka može upoznati nekog daljeg rođaka nigerijskog virtuoza sa bubamarom Danijela Amokačija u kafani “Rodna gruda” gde obično izlazi. Stoga naivni roditelj ni ne strahuje kad na 12 rata plati svojoj mezimici da malo osoli nogare i u turskom moru. Strah, teskoba u grudima, neverica i napadi panike nastaju kad ona odluči da svoju veoma preplanulu srodnu dušu transportovanu sa mora dovede kući i objavi njihovu ljubav pred rodbinom, komšijama i prijateljima.

Tada glava porodice, iako pati od hroničnog nedostatka argumenata, pokušava da objasni svojoj jedinici da on nema ništa protiv njegove metalik boje, ali da u selu postoje mladići prikladniji njoj, sa mnogo zemlje, svinja, traktora i veza za posao u opštini. Neuspešno. Godinu dana kasnije u krilu ispod šljive nuna malog Džej-Džej Okoča-Ostojića i teši se mišlju: “Mogao je biti Kinez”.

Pomirenost sa sudbinom i odgovori:

Ćerka kurva:
-Ćale, ovo je moj novi momak Milan.
-Milane lepoto, ti si treći ovog meseca, al raduje me što vidim da si mlađi od ostale trojice, nemaš ni 45 godina.

Sin peder
-Ćale, ovo je moj novi momak Milan.
-Milane lepoto, zvao bih te da mi pomogneš da utovarimo ugalj, al bolje da pomogneš njegovoj majci. Mesi piškote od jutros.

Alkoholičar
-Sine, rekao si mi da te ne budim ovako rano, al evo saće slagalica pa sam mislio zajedno da pogledamo.

Kockar
-Dogovorili smo se lepo da ovaj mesec kradeš pare od majke, nema smisla stvarno…

Narkoman
-Ubadaj zlato tatino među nožne prste da se ne vidi. I nemoj u tu kašiku, ta nam je za supu, imaš svoju.

Strah od bolesti
-Ćero, dogovorili smo se da mo’š jesti sneg i mazati se njime, znamo da je lep tako ladan. Samo nemoj taj žuti molim te.

Crnac u familiji
-Jeste da mi je garav unuk, al vidi što ima kitu, vidi… na dedu svoga!