Boravak u čitaoni – alternative učenju
Regularni tok semestra je period u kome značajna većina onih koji će se u izgubljenim kafanskim raspravama oslanjati na „Ali ja sam završio fakultet, gde je tvoja diploma?“, koristi za nešto što bi se moglo nazvati van nastavnim aktivnostima. U van nastavne aktivnosti se mogu ubrojati banjavanje na gajbe ljudi koje ortak poznaje preko ortaka, pijane posete Etnološkom muzeju, čitanje viki članaka o skandinavskoj det metal sceni ili provođenje vremena sa osobama ženskog pola (gled’o ja na emtivi). U nastavne aktivnosti se sa druge strane ubrajaju nepohađanje predavanja, nevoljno prisustvo vežbama i spremanje kolokvijuma dve večeri pred isti.
Ispitni rok predstavlja rikošet, karmičku osvetu za svu lenjost, nezainterovanost, lađenje muda i mrkanje spida. Ćale i keva žele da vide u šta ulažu soma evra po godini, vreme je da se to opravda. Sasvim logičan izbor za ostvarivanje ovog cilja je čitaonica, jer u njoj nema gudriranog cimera, nema brzog neta, ne čuje se „Rade, Rade, Radašine“ u pozadini, a i u njoj svi uče, te se subjekat neće osećati kao specijalac. Opet, ljudsko biće ne bi bilo ljudsko biće, da nije u stanju sebe da zajebe i da, od pet sati provedenih u čitaonici, na efektivno učenje utroši procentualno onoliko vremena koliko Predrag Marković na svom radnom mestu zapravo razmišlja o kulturi. Tako da umesto, na primer, čitanja grčkih izvora i jebenog razmišljanja o grčkim izvorima, jedan prosečan student može zateći sebe kako radi neke od sledećih stvari…
Zavarava sebe da uči
Mnogim ljudima prija Adela. Njen glas mili kroz njihove uši, kostreši im dlaje i vraća davno zaboravljene prijatne uspomene iz detinjstva. Čak i dok uče rimsko pravo. Ostaje otvoreno pitanje da li riba koja sedi do tebe i pevuši neki lagani hitić zapravo radi na tome da postane pravnik, ili svira kurcu i pritom te ometa? Baja sa arsenalom flomastera u LGBT bojama, da li studira ekonomiju ili pokušava da usavrši slikarske veštine? Lik do prozora, onaj koji petnaest puta zaredom čita jedno te isto poglavlje dok mu je um preokupiran sastavljanjem ekipe PSG-a u menadžeru, da li je svestan činjenice da bi od ta dva i po sata jedan mogao da iskoristi na efektivno učenje, a preostalih sat i po na ispijanje kafe sa ribom na koju se ložio u gimnaziji? Sve u svemu, u menzi ima više studenata iz unutrašnjosti kojima nije blam da u Beogradu jedu prebranac, nego što se u čitaonici može naći onih koji izvlače teze na papir i konstantno razmišljaju o štivu.
Pravi pauzu
“Pročitao sam čitavih deset strana, hajde da sebe nagradim pljugom, kafom, sa još tri pljuge uz kafu i čitanjem 24 časa umesto onoga što zapravo treba da čitam.” Zauzme se mesto, postave knjige, skripte, jakna, šareni flomasteri, papirne maramice i akva viva, a onda može početi šetanje po holovima, uz presretanje i mračenje ljudi koje jedva poznajemo. Pauza za pauzom, cigareta za cigaretom, već se smrkava, a broj pročitanih stranica jedva da se popeo na dvadeset. Kitket student očigledno nije znao da mu je bolje bilo da je ostao kući, gledao “Kiping ap vit d Kardašijans”, jeo rendane jabuke i džar’o jaja drvenom lepezom, umesto što je proveo sedam sati u i oko zgrade fakulteta, spucao keš na kafu i sendviče, spržio paklu pljuga, a nije naučio apsolutno ništa.
Vodi (ne)konstruktivne razgovore sa kolegama
Ovo treba tumačiti kao olimpijadu kukanja, ogovaranja profana i prosipanja providnih “lvl 1” laži. Ti ne znaš šta bi rekao koleginici iz okoline Donjeg Milanovca sem da ti se sviđaju njene kruškolike sise, dok ti ona u maniru rapsoda recituje sve nedaće sa kojima se suočila prilikom spremanja ispita, a tebe naravno za to tako brutalno zabole kurac, toliko da se urušavaju utvrđenja na Dunavu, Drina poskupljuje na 250 dinara, a Miliću Vukašinoviću spada kaubojski šešir u sred talk-showa na televiziji “Hepi”. Da sam kukaš? Pa nisi ni žena ni lejmara, valjda. Nepotrebno je, jer i nju takođe zabole pička, ona koju ti neće dati. Bolje bi ti bilo da se vratiš knjizi, jer je ona čitavo pre podne dok si naduvan gledao Kil Bil zapravo učila, a svratila je samo kako bi kenjala i glumila velikomučenicu, jer joj je cimerka dovela jebača tako da je morala nekuda da ode. E da, koliko god vaše šaputanje smatrali tihim, ono je uistinu mnogo glasnije i smeta ljudima oko vas.
Bulji u studentkinje
Ukoliko ti nedostaje žensko u životu, a naravno potrebno ti je više nego voda žednom, savladavanje pet stotina stranica materijala ume da se zakomplikuje. Zapravo pretvara se u streljanje pogledima, skretanje istog (jebi ga, mora se zna mera), fantaziranje i trenutno zaljubljivanje u nekoliko različitih riba tokom jednog istog dana. Jasno je da ima mnogo pedomeđeda koji maštaju o srednjoškolkama, ali neosporno je da veliki broj devojaka najbolje izgleda upravo tokom studija. U ovom periodu izostaje ta ziljavost jedne srednjoškolke, ili pet kilograma viška jedne samostalne zaposlene žene. Šansa da će ispit biti zaista položen opada povećanjem broja dekoltea, talasa u kojima se mešaju mirisi kupki i parfema, jebozovnim pogledima ispod nerdi naočara i mesnatih guza čiji se oblik izdeformisao od silnog bubanja i sedenja na fejsbuku. Zato mozak muškog studenta možda nije savladao gradivo, ali jeste smislio 1001 način na koji možeš jebati devojke koje ne poznaješ ili jedva poznaješ u sred čitaonice. Um eventualno promeni tu difoltnu lokaciju ukoliko je riba vanserijska, pa se scene iz glave odvijaju na krovu Narodne biblioteke ili ispod pet stotina godina starog hrasta iz okoline Aranđelovca.
Kako se plan “Šta to učiš plus predstavljanje, plus a mogli bi da siđemo na kafu” najverovatnije neće ostvariti zbog smežuravanja muda, te će se ona dogistajl scena ipak ostati da luta memljivim lagumima tvoga uma, a ispiti su sve bliže, redakcija Tarzanije za sve tarzane studente ima samo jedan savet:
