Bučne komšije
Dragi moji, u poslednje vreme suočavam se sa ozbiljnim problemom. Ne postoji jednostavan i ulepšan način da ovo kažem, pa ću jednostavno reći: Komšije mi se preglasno jebu! Živim po stanovima celog života, znam da u zgradi ne može biti tiho kao da živiš na obroncima Suve planine, neminovno je nekad u vreme odmora čuti pijanog komšiju kako buši rupu za tipl za zavesu u kupatilu, u zoru biti probuđen razbesnelim tinejdžerima koji se vraćaju iz grada i ponekad čuti neki jači orgazam koji doživljavaju komšije, pogotovo ako vašu i njihovu spavaću sobu odvaja jedan zid. Zid čija je zvučna izolacija tako dobra da možeš da čuješ i u glavi vizualizuješ svaki momenat njihovog polnog akta.
I to je sasvim ok, na to sam navikao, ukoliko je seks mojih komšija normalan. Cela manifestacija je nekad trajala oko dvadeset minuta: po škripaju vrata čujem da su ušli u sobu, pali se neka lokalna TV stanica, peva ili Sergej ili Dovla, čuješ poneki cmok, dužu prepirku oko toga hoće li biti felacija, kratku prepirku oko toga hoće li se stavljati kondom, neizostavno ”jebem ti ovo lateks govno”, ”uf, ne tu budalo”, ”hmm, aj sad malo ti gore”, ”rekla sam ti da ne forsiraš burek svakog dana, posle dva uboda dobiješ aritmiju, ‘ajde ja ću opet gore”, onda slatka simfonija udaranja njenog masnog dupeta o njegov pivski stomak u trajanju od desetak sekundi, uzdah koji označava njegov orgazam u vidu ”njoh-oh-njoh” i agresivnije paljenje cigarete ”klik-klik-klik” koje je označavalo njenu frustraciju jer joj je falila dužina pruge Moskva-Vladivostok da bi svršila. Dok Sergej otpeva da je gradio svet bez drugova jer dovoljna je bila srcu njegovom, sve je bilo gotovo, ja sam se nadao svetu sa boljom zvučnom izolacijom jer sam smatrao da od ovoga ne može gore. Može… Itekako može.
Selidba u drugi stan je postala uobičajena rapsodija frenetičnog traženja jeftinih plafonjera moje majke, unajmljivanja Cigana od strane mog ćaleta da se prenese trokrilni ormar na deveti sprat i komentara vodoinstalatera ”Nemoj mnogo da gi trtiš kurave na ovoj lavabo, nesam dobro pričvrstio, će odvalite, hehe”. Trajalo je sve to par dana… osećao sam se umorno ali srećno. Posle sati i sati tegljenja nameštaja želeo sam sebe da nagradim okrepljujućim snom u mojoj novoj spavaćoj sobi. I onda sam čuo…
Sam početak tih bahanalija nimalo nije ličio… pa, na bahanalije. Sve je počelo zvukom pomeranja stolica i stola, škripe nogare o parket, cela zgrada ječi… škripanje prožeto kikotom. Čuje se da pada stolica, ”hi-hi-hi”, udara stolica o stolicu, glasni i brzi koraci oko stola, ”hi-hi-hi”… Jeziv škripaj, stolica udara o zid koji nas deli, muški bariton progovara ”hi-hi-hi, stići ću te”. Ah, ovo se neko igra s detetom, pa kupi mu jebene Lego kockice i gledaj švedsku drugu ligu kao svaki normalan otac, šta drmate tu. Glas odrasle žene je na opasku baritona o neminovnom hvatanju odgovarao sa ”nikad me nećeš stići, Mirko, nikad, hi-hi-hi”. U mojoj glavi raspredale su se teorije. Prvo sam mislio da se radi o nasilju u porodici, kikot sam objašnjavao velikom dozama THC-a… međutim, kada je bariton ipak stigao mecosopran, insistirajući da mu popuši, shvatio sam da se radi o veoma bolesnoj predigri. Osuđen sam na ovo… Da se preselim na Grenland, delio bih iglo sa Inuitima koji se neprestano jebu i jedu foke. Ok, možda je samo njihova predigra iritantna… možda je seks normalan.
Ispostavilo se da je baja muževnija verzija Ace Stojanovića, komentarisao je svaki njihov potez, a ona… Ona je jednostavno bila raspomamljena nimfo-neurotičarka.
-Dodirujem te, dodirujemo se, skidam ti gaće, joj srećo kako su ti dobre gaće, jel’ ovo slika Moćnih rendžera na njima, a ne ovo su Svemirski rendžeri, plakao sam kad su sjebali Zeda i Ritu… do jaja su bili. Hvatam te za dupe.
-Oh, Mirko, Miki moj. Mislim da je rerna ostala upaljena, kuvam Kirkolinu, nisam srala deset dana. Ma jebeš rernu, tačnije, pusti rernu, jebi mene, Miki.
-Jebem. Ja te jebem. Upravo sada, prodro sam. SIguran sam da te jebem. Jesi li spremna da napravimo drugačiji Megazord, kad smo već u fazonu Moćnih rendžera?
-Misliš zguza, Mikice? Jel’ zaključano sve?
-Mirno spavaj, nano. Jebem te zguza, upravo sada.
Dok je sve to trajalo, u grozničavom strahu sam se pokrio preko glave, dok su se u mojoj glavi smenjivale slike Zordona i jeftinih pornića. Još veći šok je bilo to što je lik posle orgazma dobio napad štucanja, a ona otišla da kenja. Jedno moram da im priznam, muzički ukus je bio istančan, Ipče Ahmedovski je ceo ovaj horor činio podnošljivijim. Ni trenutka se nisam nadao da je ovo izolovan incident, da su jedan od onih parova koji jednom u mesec dana furaju hard-kor tršnju dok se u međuvremenu vole lagano. Sutradan, gotovo u isto vreme, sekvenca škripanje stolica-kikot-Sunđer Bob (menja i ona gaće)-štucanje-trčanje da se proveri dal je ugašen bojler me je podsećala da moram da uradim nešto po tom pitanju.
-Dobar dan, komšija.
-O, dobar dan, ti beše novi. Dobrodošao u zgradu, svetlo i lift ne rade, blagajnik ti je u broju 32, a imaš i dve Sokobanjke u šesnaestici, hehe, pravnice, kurvinsku im semenku ja…
(kako ovako nizak čovek može biti takva seksualna mašina, pitao sam se, i kako jebote čovek od četiri banke zna šta je Megazord)
-Zapravo, komšija došao sam zbog nečeg drugog. Ovaj, znate da se naše spavaće sobe graniče…
-Hoćeš da se žališ što se preglasno taslačimo s Vekicom? Odma’ da ti kažem, ništa nećeš da promeniš. Žale se i ovi iznad, i ispod, žalili su se i tvoji predhodnici. Šta da ti kažem, Veka i ja imamo zdrav seksualan život… Prete nam i komunalnom policijom, ali pljujem ja na to.
-(tvrd je ovo orah) A… jesi li razmatrao komšo, da malo začiniš stvari? Svake večeri isto. Juriš je oko stolova kao neki medved, derete se tu ko nenormalni, i šta je sa štucanjem prokletim, popij Ranisan, nešto. Dosadićeš joj…
-Voli Veka da je jurim, podseća je na dane kad sam je ganjao kroz muruz u Malošištu. Šta predlažeš, mlad si, ne znam kako se sad jebavaju, uh, one kurve iz šesnaestice jebo bi ih čika Mirko, tvrdo, hehehehe.
-Pa vrati se korenima… Odvedi je na Bubanj ili Kamenički vis kolima…Siguran sam da si osamdesetih harao tamo… Osim toga, možda neki role-play.
-Rol-viršla?
-Ma ne bre…Glumiš da si npr. vodoinstalater, ona nema da ti plati. Ili da si poštar I u wc-u se kresnite, ili u dnevnoj sobi, što dalje od mene. Razbijaj monotoniju.
-A jes’ postalo malo predvidivo…Probaćemo, hm. WC. Hvala ti, komšo.
Uspeo sam. Sve će sada biti u harmoniji. Jebaće se u drugom kraju stana, biće malo tiši, neće razvaljivati nameštaj a ja ću spavati kao beba. Hmm… i jeste vreme spavanju, lepo da uđem u krpe, pravac sobica…Šta je ovo…Čujem neki razgovor.
-Dobro veče, gospoja, doš’o sam cevke da opravim.
-ŠUKNI MI GA U GUZICU MIRKO!!! Al’ nećemo u dnevnoj, stavila sam tarana da se suši na kauču, a veš mašina radi, ne možemo ni u klonji. Pravac spavaća.
-Gospođo ako nemaš da platiš što sam opravio kazanče, moraš da ga hehe…dućkaš.
Jebao me role-play.
