Čak Norac vs Stiven Sigalović

Umesto uvoda

Živimo doba filmične realnosti i to sve ima veze sa nama više nego što možemo da mislimo. Jasno je da smo svi uvek nekakvi glumci u filmu zvanom život, i da svako bira neku ulogu za sebe za koju veruje da je glavna u tom filmu. Ali – Sigalova poseta Srbiji? Koju posluku porati, kome, čemu?!

Čitava fora sa rolom, naravno, jeste da se voziš i da misliš da drugi ne zna za nju nego da veruje da si takav – autentično. Život u Srbiji odavno već i nije ništa drugo nego gluma života, u kojoj neki glume da su tek preživeli Kosovski boj i traže vernu djevu koja bi im vidala rane junačke, ili, u slučaju djeva, traže preživelog junaka kojem bi vidale te junačke rane, i za kog bi se junaka onda i udale, dok se drugi uporno prave Inglišmenima i Inglišmenkama koji su slučajno zalutali u Srbiju i koji su u čitavoj priči oko Srbije puki epizodisti. Obe ove uloge koje nam se nude evo već otkad autor ovog natucanja zna za „sebe“ su razume se podjednako sranje i podjednako promašene. Život u Srbiji je samo jeftina, amaterska gluma života, a uloga koju nam je ponuđeno da odigramo u vlastitim životima je uvek sporedna. I okej, da ne ispadne da otkrivamo toplu vodu, stvar je odavno već umesto nas elegantno sažeo Borhes koji je rekao da „ljudi olako prihvataju stvarnost jer ne veruju da postoji bilo šta stvarno“. Ali, čini se da je u Srbiji to olako prihvatanje bar dvostruko lakše nego u bilo kom drugom simulakrumu na svetu.

Stigao nam je Sigal lično, da nas obuči u samoodbrani. Majstor ajkida i holivudska zvezda svojim dolaskom bi trebalo da proizvede to da se osećamo sigurnije: ako nas neko ubuduće napadne, mi ćemo znati kako da njegovu silu upotrebimo protiv njega samog. Ne brinimo ništa – Sigal je stigao. Sada jedina muka koja nam preostaje jeste da nađemo što jačeg neprijatelja. Jer poenta je da neprijatelj bude što jači kako bismo ga pobedili njegovom silom. Sigal i mi protiv ostatka sveta.

Ne lezi vraže. Tek što su počele pripreme sa Sigalom i prva nedelja kursa samoodbrane koji se simbolično zvao Mungosi zadaju poslednji udarac, naš istorijski, večni neprijatelj ne časi časa – Hrvati dovode na svoju stranu Čak Norisa.

Sećam se kad su mi ko klincu doktori veštački vadili sline iz nosa zbog problema sa sinusima, morao sam da izgovaram čak, čak, čak, čak da mi ovo zadnjenepčano „K“ spusti nepce kojim spuštanjem bi se napravio vakum u nosnoj duplji kako bi mašinica mogla bolje da isisava. Nekako se i sad tako osećam povodom ovog epoholnog obračuna koji se najavljuje između nas i Hrvata. Kao da mi neko kroz nos isisava, ovaj put umesto slina – mozak.

Tek što smo nabavili Sigala da nas nauči kako da budemo najjači, Hrvati su za sebe našli Čaka. U redu, na nekom nivou poenta i jeste bila da neprijatelj bude što jači, ali da Hrvati dovedu Čaka, tome niko nije mogao da se nada. Nesretnog Čaka snašla je ta muka da mu Brus Li odradi jednu depilaciju na suvo i da ga našamara kao praćku, a onda je završio kao nepobediv jedino u vicevima. Životna ironija. Valjda ti vicevi o Čaku i jesu tako dobri jer je mučeni Čak svakoj svojoj ulozi bivao toliko posvećen da se činilo da ne razlikuje život od glume, i zbog toga je, pretpostavljamo, zaslužio da postane nepobediv i neko ko može nemoguće – makar u vicevima.

Gigantomahija, sukob stoleća, Sigal vs Noris!!!

Stiven Sigal u gaćicama s ocilima i Čak Noris u kariranim ćegama

Stivenove moći: silu neprijatelja koristi protiv samog neprijatelja

Čakove moći: može nemoguće

Stiven je miran, samouveren, čeka. Ima spremnu „četiri S“ polugu, nauznak.
Čak je u svojim čuvenim kaubojskim čizmama. Čini se da sprema napad.
Stiven ne skida naočari. Bradica je uredno podašišana. Podvaljak – tu. Drma se blago.
Čak mu prilazi. Skida mamuzu sa čizama.
Stiven se pravi da ga ne vidi.
Čak mamuzu prinosi Stivenu pod nos i govori: „nekad smo bili jedno“. Baca mu mamuzu u lice.
Čak plaši Stivena mamuzom koja je, u stvari, bivša petokraka.
Stiven mu kaže: „Jebaću ti mamu, što me plašiš mamuzom koja je bivša petokraka“?!
Čak mu na to odgovora da njegovu mamu niko nije smeo da jebe i da ga je zato najverovatnije rodila tetka iz Austro-Ugarske, te da ni Stiven neće moći da jebe njegovu mamu.
Stiven ga ja zbog tog drskog odgovora uhvatio u čuvenu „četiri-S“ polugu: leva ruka oko glave, desna oko vrata, leva noga oko struka, desna oko Čakove desne noge.
Čak se izvukao čuvenom „U“ odbranom. „U“ odbrana je odbrana od „četiri S“ poluge. „U“ odbrana se izvodi tako što se natrtiš i ceo se pretvoriš u latinično slovo „U“, i ovoga koji te drži u „četiri S“ polugi zbaciš sa sebe.
Stiven skida naočari besan jer mu nije uspela „četiri S“ poluga koja uvek uspeva.
Čak ga drugom mamuzom gađa kao šurikenom i okreće se istoku, pošto mu zapad nije dobro doneo.
Stiven mu tu mamuzu koja leti ka njemu vraća kao da je ovaj bacio bumerang.
Čak eskivira.
Stiven mu kaže: „Siso nemoj da kradeš veštinu, ja sam u ovom sukobu onaj koji eskivira“.
Čak mu na to odgovara da on može da eskivira jedino sisu svoje mame. Stivena to razbesni i primakne mu se da ga Čak napadne kako bi mu vratio silom kojom će ga napasti.
Čak ga, međutim, ne napada. Uinat.

Stiven je besan jer mu je potrebno da ga ovaj napadne kako bi taj napad upotrebio protiv njega. Stiven mu kaže: „Ajde, napadaj.“ Čak ga, uporno, ne napada. Neko vreme se samo gledaju. Stiven se odluči da prvi napadne malim crnim ljudima. Čak se žali sudijskom delegatu iz Nemačke kako Stiven koristi nedozovljene super-moći: male crne ljude. Čak je alergičan na male crne ljude. Stiven se pravi lud, stavlja naočari i kaže kako su mali crni ljudi krenuli ka njemu sami od sebe. Čak neverue.

Čak traži tajm-aut i odlazi u svoj ugao. Nije očekivao male crne ljude. Čak odlučuje da se skroz zatvori u svoj gard dok ne prođu mali crni ljudi na koje je alergičan oduvek. Delegat iz Nemačke natera Stivena da se izvini Čaku. Stiven počne da ljubi Čaka u znak izvinjenja. Poljubi ga tri puta, ovaj se opet naljuti. Opet se požali sudijskom delegatu na višak Stivenovog ljubljenja. Stiven kaže kako od viška ljubljenja glava ne boli. Čak na to odgovori kako njega boli i kako je njemu sasvim dovoljno i dva poljupca. Stiven kaže da Čak komotno može da mu vrati jedan poljubac. Čak ga gađa jednim poljupcem koji mu je bio suvišan. Stivena taj jedan poljubac viška koji mu je vraćen obori s nogu. Čak se zaleti u kontra-napad. Stiven leži nepomično. Čak mu uradi kragnu. Krene da ga guši. Krene da mu šapće na uvce kako je on jednu onu šugavu njegovu zvezdu rasitnio u dvanaest malih zvezda i kako je sudija sad njegov čovek. Stiven kaže kako je Čak oduvek bio izdajnička sisica i izađe iz poluge. Čak opet izneverue. Stiven stavi naočari. Pusti mi još crnih ljudi. Čaku krene alergija. Stiven traži kraj prve runde.

Čak kaže kako u ovom meču on odlučuje kad je kraj. Sad Stiven neverue. Stiven počne da pušta još crnih ljudi, Stiven krene da pušta sve crne ljude ovog sveta na Čaka. Ring postaje prepun malih crnih ljudi na koje je Čak alergičan. Stiven koristi male crne ljude kako bi pobedio čaka. Sudijski delegat iz Nemačke napušta halu. Čakovi navijači i Stivenovi navijači se sukobljavaju. Čakovi navijači pevaju „Za boj spremni“, Stivenovi navijači pevaju „U dom krenite junaci svi“. U hali je opšta pometnja. Svako protiv svakog. Niko od prisutnih u hali neverue. Sudijski delegat je evakuisan. Otišli su nazad za Nemačku. Hala je puna Čakovih i Stivenovih pristalica i malih crnih ljudi koji su na sve strane. Mešaju se pesme: „Za boj spremni“ i „U dom krenite junaci svi“. Čak je na jednoj strani, Stiven na drugoj. Stoje. Niko nikog ne napada. Samo se MERKAJU!