Čari kupovine preko interneta
Pre neki dan sam sređivao sobu. Kako posedujem navike alfa nerasta, uspeo sam da izbacim tri ogromne kese svakakvog đubreta, od polupraznog pakovanja ubuđalog majoneza do pokvarene Intel i740 grafičke karte. Sve otišlo u kontejner, nepovratno. Kobna greška, samo iz jednog razloga – mogao sam ta sranja da prodam na internetu.
Ne znam kakva je muka, ludilo, sitničavi oportunizam ili pijanstvo nateralo dole navedene ljude da prodaju onakve škartove škartova otpadaka. Kako živimo u Srbiji, biće da je ovo prvo. Valjda sve ima svog kupca. Nije na meni da sudim, ali govnar kakav jesam, ne mogu da odolim da ne upirem prstom u all-star selekciju internet trgovaca i da vrištim od smeha kao da mi Lidija Vukićević golica jaja kovrdžama.
Nabijač – Swiss made
– Doktore, vidim da ste sadizam ovog puta pojačali na jedanaesticu, nekako mi nedostaje uobičajna devetka. Nabijač šljaka ko da je kupljen na Limundu.
– Ah, istančane desni imate, mladi gospodine! U pravu ste, i jeste kupljen na Limundu, ali budite bez brige, švajcarskog porekla je!
– Uh, fala kurcu, na trenutak sam se zabrinuo.
Čekaj, ozbiljno? Invazivni medicinski instrument na prodaju? Apel na plemenito, sterilno, švajcarsko poreklo svakako je za pohvalu, kvalitetan marketinški trik, ali jebote, zašto nabijač nije zapakovan? Jedini čovek koji bi ovo mogao da kupi jeste Jova Radovanović, koji bi na nečiju konstantaciju “boli me zub” odgovarao “nisam zubar, ali mogu da pogledam”, pritom vadeći šiljati čelik iz futrole sakrivene u čarapi. Ovako se izazivaju košmari. Ne zbog nabijača, ne zbog Jove, već zbog njihove kombinacije.
Zec ili slon od drveta
Mislim da ovde imamo klasičan primer slučaja kojeg ćemo za potrebe ovog teksta nazvati zoopareidolia. Mislim da mu i znam uzrok. Ovako ide scenario – budući aukcionar, koji radi na stovarištu, puši treću buksnu tog dana i zamišljenog pogleda ne odvaja oči od gomile drveta spremnog za paletiranje. U jednom trenutku mu sine: “Uuuuuuu, ono liči na zeca! Ne, ne, ne! Na slona. Braaateeee.” Nakon što se malo povratio, skapirao je da njegovo sada već iščezlo oduševljenje može ceniti neko sličan njemu uz, naravno, razumnu novčanu nagradu. Taj neko sam ja, ali ne zato što duvam, već zato što sam hipster (ne razumete vi to). Hrabro sam uleteo u trku za zecom/slonom (koji, po meni, više liči na rodu) i uspeo da nadjebem dve ponude i pazarim ovaj fantastični primerak umetnosti koji je nastao sjedinjavanjem majke prirode i oca cirkulara. Za koji dan, ponosno ću ga izložiti na zidu prostorija redakcije Tarzanije, u zgradi SANU.
Gumeni obruč
Obruč kao obruč i nije nešto smešan. Dobro, jeste malo, ne piše čemu služi, niti odakle potiče, ali ono što fascinira je propratni komentar (nećemo se osvrtati na gramatiku). Khm, ovako :
“PAZNJA ZBOG RAZVOD BRAKA PROMENE ADRESA STANOVANJA LICNO PREUZIMANJE NIJE OMOGUCENO PAKET SALJEM POUZECEM CLANOVIMA SA NEGATIVNIM OCENAMA PRVO UPLATA PA SLANJE PAKETA SVE U ROKU LIMUNDO PRAVILA POGLEDAJTE OSTALE MOJE AUKCIJE KOME NE ODGOVARAJU MOJI USLOVI A NEMOJ TE LICITIRATI POZZ”
Nitkov uzeo stan, uselio švalerku, a tebe najurio? Boli te uvo, osveta će biti tvoja, udarićeš tamo gde najviše boli, prodaćeš njegov… GUMENI OBRUČ! Buahahaha! A možda je u pitanju onaj ljigavi holivudski fazon – everything must go. Sve je podseća na njega, pa čak i okruglo parče gume. Na kraju, nije ni bitno. Hteo bih da se još jednom vratimo na namenu ove relikvije. Nešto se mislim, i ne mogu da joj nađem odgovarajuću ulogu, osim možda materijala za potpalu. Guma proizvodi najcrnji dim kada gori, što je odlična stvar ako imaš problema sa, na primer, osinjakom iznad prozora. Ose se brzo omame dimom, pa onda možeš lako da ih spržiš brenerom. Ako imate neku bolju ideju, komentari su ispod teksta.
Univerzalna četkica velika za nešto
Kakva predivna lingvistička začkoljica. U pitanju je četkica, a ipak je velika. Univerzalna je, a opet ovo “nešto” implicira neku konkretnu namenu. Kako bi zadržao oblak mističnosti oko svog predmeta, prodavac je priložio samo jednu sliku, onu koja prikazuje čekinje, ali ne i dršku. Ponovo ne znam šta da mislim. U materiju se slabo razumem, časove četkarstva sam izbegavao da bih cirkao “Crnjak” iza škole. Moja keva kaže da najverovatnije služi čišćenju tegli i flaša, ali je obeshrabruje ova zlokobna crvena plastika koja zauzima mesto uobičajne žice. Ne daje mi se 99 dinara za rešenje ove misterije, a i aukcija je istekla. Neke stvari nikada nećemo saznati.
Prazna ambalaža samolepljivih sličica
Imam osećaj da sam nabasao na neku jezivu subkulturu devojčica koje sakupljaju prazne kesice Barbi sličica i sličnih ziljadija. Na stranu što nisu okrenute čojstvu i junaštvu Paninijevih albuma, brine me poenta njihovog hobija. U šta će izrasti? Hoće li, kao tinejdžerke, sakupljati ambalažu Dureksa, Trojanaca i Romeda? Kako razlikuju kesice? Možda po serijskom broju, pa imamo ovakve situacije:
– Makili, daš mi 1008988153952 za dve rendom iz prošlogodišnje serije, ali da počinju na 1337, a ne završavaju se na 3748?
Aukcija je u trenutku pisanja teksta imala 159 pregleda. Da li je to zbog intrigantnosti naslova napisanog velikim slovima ili se to razvio nekakav skriveni koven klinčadije koja vodi živote besmislenije od naših? Jedini zaključak – mnogo sam pitanja postavio, a malo odgovora dao.
Žuta kocka
Prodavac je iskren – nema pojma šta je stavio na aukciju. Žućkasto je, kockasto, od nekog čudnog (možda do sada neotkrivenog?) materijala ispunjenog mehurićima vazduha. Mogu da zamislim sada već bivšeg vlasnika ovog artefakta: sedi u praznoj sobi, gleda u kocku – kocka gleda u njega. Nežno je gladi i tiho govori “otkrij mi svoje tajne“, sve dok ne skapira neku dublju istinu. Uostalom, iz uzaludnosti i dosade ponekad proističu najbistrija razmišljanja. Pomalo žalim propušenu šansu za kupovinu (red je da dobije pravo ime) Kocke mudrosti. Čak iako bi propali moji pokušaji da dostignem zen kroz temeljno razmišljanje o Kocki i njenoj nameni, mogao bih njome da gađam komšijskog kera koji ne laje samo kada cvili.
