Da je real life kompjuter…

Net kida, zar ne? Dva dana do odbrane maturskog, ne znaš ni u kom milenijumu je živeo Toma Vučić Perišić, junak tvog rada, a tebi se fućka, pišeš ga u toku EPP bloka Agapea i imaš vremena da odeš do Kumodraža, i sledeća dva dana dok ti se rad štampa u zlatotisku, piješ domaću rakiju ispred radnje sa Drkijem Gutenbergom, alfom i omegom beogradske  print scene. Pod “Korišćena literatura” piše samo:  1. wikipedia brate i to bi bilo to.

Ipak lakoća i virtuoznost kojom jezdiš stranicama vrld vajd veba ne odražava se nužno pozitivno na tvoj stvarni život i to shvataš kada prilikom ustajanja iz stolice redovno padaš na dupe jer si poslednju seriju sklekova uradio za ocenu a tvoj ten govori da si izašao iz kuće poslednji put kad je Zvezda dobila Partizan u vaterpolu. Zamišljaš kako bi bilo imati neke od korisnih funkcija sa tvog kompa u stvarnom životu (onaj gde moraš da hodaš bez miša, pričaš bez tastature i to)…

1.

Na sve načine na okupu odeljenja iz osnovne pokušavao da obrlatiš debelu Bilju iz druge klupe do vrata da pristane da, po prvi put posle petog razreda (kad ti je pokazivala razlomke a ti hteo da ti pokaže sifone), svrati do tvoje sobe u roditeljskom stanu i potvrdi mitove o ljuljanju i žuljanju, sutrašnji sms da je tu za pet minuta te zatiče nespremnog, u četvrtom satu pokušavanja da u svoj fantasy tim skrdžiš i Van Persija i Aguera i Runija a da vezni red ne strada previše.

Pogled u ogledalo ne donosi ništa dobro – seboreja je, podstaknuta decenijskom nebrigom, zavladala celim skalpom pa ti čontara izgleda kao da su ti kosu presađivali u Žutoj kući, krmelj u levom oku je ušao u ovonedeljni top ten Mosove skale tvrdoće minerala, a na kiti ti se nakupilo sira k’o da ti je keva alpska koza a ćale Stanislas Vavrinka. Po Biljinom odlučnom zvonjenju vidiš da se za ručak razbila k’o Mrkonjić i da od tebe očekuje dezert. Šta sad činiti koji moj?

Heh, da, jebote. Stiskaš F5. Refresh! U milisekundi, dlakudže na celom telu su trimovane Djoković style, frizure se ne bi postideo ni žabarski reprezentativac, pazuh ti miriše na kokos a kita na proleće. Sat vremena kasnije, dok u erotski vokabular Bilje svinje osmo tri ubacuješ termin višestruki orgazam, zadovoljan pogled ti govori da to debelo čudo neće čekati sledeći okup da se ponovo osladi tvojom maestralnošću.

2.

Ok, posrećilo ti se, smuvao si pametnu. Prošla je pored tebe baš kada si ortaku u hodniku citirao Kjerkegora, sudbina je udesila da ste u tom semestru zajedno na vežbama, prišla ti je na pauzi i posle dva meseca vodanja po izložbama, predstavama i Kolarcu, tu si, u Majinom krevetu proveravaš dubinu njenog prefinjenog bića. Egzaltirano trsiš, IQ ti raste svakim ubačajem u to pametno stvorenje, otvaraš svoje oči i vidiš njene, ah kako seksi cvikere ima.

Šapućeš joj bojažljivo: „Majče, mogu da ti svršim na naočare?“. Jebiga. Direktan crveni i suspenzija u svim domaćim takmičenjima. Prekršio si jedno od tri sveta pravila izlaženja sa štreberkama (1. Nikada je ne pitaj da prepišeš od nje na ispitu; 2. Ne pitaj da joj gurneš marker u pičku/dupe/bilo gde osim u futrolu pa u pernicu ako joj je slučajno ispao i 3. NIKADA je ne pitaj da joj ejakulatom umastiš cvaje). Osećaš kako se na tvoje oči i glavićse suši brže od rumunskog super lepka, a ispod svojih tako neukaljanih cvika počinje da te strelja pogledom meduze.

Šta sad jebote, bolje da ovo nisam uradio… Nisam… uradio… Pa da bre idukurac – Undo jebo me otac sporomisleći! Vreme se pomera tridesetak sekundi nazad, bližiš se vrhuncu i ovaj put ćeš postupiti standardno, po njenom utvrđenom protokolu, u ruku pa u WC gde ćeš glicerinsko-antibakterijskim sapunom sprati jednu od retkih stvari koju si sposoban da proizvedeš. Vraćaš se u njenu sobu, krevet je već spremljen i možete nastaviti sa preslišavanjem.

3.

Da li sam samo umislio ili me matori ulizanko pohotno gleda? Jebiga, kruže priče po faksu, a i možda se Mare nije zajebavao ono kad nam je plačući otvorio dušu u kafani posle polaganja kod njega. Da mu napišem nepristojnu ponudu na konceptu? I ovako me mentalno jebe već tri roka, ovako ću bar imati nečim konkretnim da se pohvalim svojima kad se vratim kući.

-Ajmo kolega, oće li to, nabrojali ste ih 16, još samo jedan i na konju ste, pa nije to tako mnogo, samo 17 ukupno.
-Pa nije baš 17 ukupno nego 214 pitanja po 17 ukupno, vaša nova knjiga deblja od Mahabharate i Ramajane zajedno, da ne pominjem autentičnu dodatnu literaturu iz 12. veka za koju su mi u biblioteci tražili uverenje o državljanstvu, dva žiranta i urinokulturu. 

-Ma ajte, čuš ovo Milovane, ovi Bolonjci sve go neradnik!

Asistent se promalja između profinih guzova samo da bi potvrdio njegovu tvrdnju.

-A nisi ni ti mnogo bolji, Milovane… 
-Pa nisam, profesore hehe, čuje se prigušeno.

Ma nema šanse da dam prdaru, i pored toga što je ćale za moje školovanje dedovinu prodao da bi ja noć pred ispit do 4 ujutru rkao kurac za kompom dižući pritisak ratarima iz Plandišta trolovanjem teme o najboljem hibridnom semenu na poljoprivrednom forumu. Postoji neki ponos i čast, jebiga. Aučio nisam, idemo na standardnu foru samo da skrene pogled. Aha, sad. F1. Help. Pred očima ti se projektuje holografski displej samo tebi vidljiv. Ček ček ček, aha evo ga! Close.

– Setio sam se profesore! Sedamnaesti pas koji je poslat na Mesec zvao se Vuki, pripada rasi Velški korgi pembrok, spada među terače stoke i prilikom izlaska iz atmosfere eksplodirao je na stodvanaest nejednakih delova!
– Bravo kolega! Eto, vidite kako lepo znate, tu sam čak i Milovana obarao dva puta. Mislim obarao na ovaj sto kad smo o tome diskutovali na konsultacijama hehe.

Šta ovo radi bre, skida kaiš, stavlja gas masku i pušta nervni gas, tako je i Mare pričao!

-Nego Milovanče, izađi na pola sata i zaključaj da vidim sa kolegom još nešto malo za prolaz 
-Neeee! Escape. Ej bre Milovanče!! ESCAPE jebemumater!!!

Tekst poslao čitalac Ške. Ako i ti imaš neko pisanije, a da nije popis za kupovinu u Maksiju, pošalji nam na citaoci@tarzanija.com ili šibni u inboks na našoj FB strani.