Dakle, smuvali ste se sa sirovinom. Kuda dalje? Šta raditi? Kako se ponašati? Nećemo pokušati da odgovorimo ni na jedno od ovih pitanja, jer, pošteno govoreći, nismo vas mi ni terali da se smuvate sa sirovinom. Ako vas je privukao sjaj ključeva njegovog BMW-a, ili njegova široka tetovirana leđa islikana hrišćanskim motivima u kombinaciji sa kineskim pismom i portretom majke, sad se snalazite same. Mi ćemo se samo pozabaviti socijalnim aspektima ovakve veze i, dobro de, dati vam jedan koliko-toliko koristan savet.
Verovatno da nema devojke kojoj se nije dogodilo ovako nešto, usred romantičnog trenutka kakav je ranije samo sanjala:
– ‘Aj živela ti meni, brateee!
– Živeo, Micko! U vinu je istina!
– Šta? Ne mogu da verujem! Jebaću sutra mater ovom što mi donosi vino i rakiju, rek’o mi je da je čisto, domaće! Daj tu čašu, sipaću ti drugu. Ili ‘oćeš neki sok?
– Ma ne, sa vinom je sve u redu. To je čuvena latinska izreka – in vino veritas, ili “u vinu je istina”.
– E, brateee, daj ne seri, molim te! Sad sam bezveze prosuo ovo zbog tebe. A nije jeftino, mada je domaće. Izvini, nemam to latinsko, jebi ga, ovo je siromašna država. Nema gde da se kupi.
Doduše, ima i izvesnog šarma i nekog bizarnog humora u tolikoj neobrazovanosti i trapavosti u komunikaciji s ljudima:
– Mmmm, divna je ova gorgonzola! Ova buđ je pravi delikates!
– Šta ti je to, brateee? Ja sam tražio da mi daju neki skup sir, a ne to grogo… gorzon… to što kažeš! I kakva buđ, kakav delikates? Nemoj sad da odem da im izlomim sve one vitrine!
– Hahah Micko, kako si blesav! Pa to je to, gorgonzola. Skup,ali odličan sir. Mora da ima buđi, ona mu i daje taj poseban ukus.
– E dobro je, već sam pomislio da su me zajebali. Tačno bih im sad otišao tamo i sve ih išamarao pilećim parizerom!
– Ne, savršen je.
– Pravo da ti kažem, meni je ovo sranje, brateeee. I uopšte, svaki sir skuplji od 500 dinara za kilo je za mene čisto proseravanje. Ja sam ovo kupio samo da bih tebe ispreks… ipres…
– Impresionirao?
– To, brateee! Kapiraš me odlično!
Samo ponekad, u određenim prilikama, a posebno na javnim mestima, ume da bude i nezgodno. Kao, recimo, u super-prenadrkanom fensi restoranu:
– Brateeee, daćeš nam dve pileće supe sa rezancima.
– Dva puta čiken nudl sup. Stiže odmah!
– Stani, brate! Rekao sam dve pileće supe, sa rezancima. Kakav kurac nudl, šta pričaš to? Je l’ ti mene slušaš uopšte?
– Ali, gospodine…
– Šta ali gospodine bre, siso bre jedna! ’Ajde sad, budi muško, kad se već kačiš!
– Micko, dušo… čiken nudl je pileća supa.
– Je l’ sa rezancima?
– Sa rezancima.
– Pa dobro onda, što ne kaže lepo srpski, šta čiken nudle, šta kurac. Izvini, brateee! U redu je. Dešava se i najboljima. Pogrešio si, ali opraštam ti. Daj dve te nudle, pa nek ide život! I uzmi sebi nešto! Evo ti, kupi drugu košulju! Nisam hteo da je pocepam, jebi ga, samo sam hteo malo da te približim sebi, da ne budemo tako daleko. Kapiraš? Bliskost i to.
Ponekad, u onim retkim trenucima kada uspete da nagovorite svoju jaču polovinu da ode sa vama u šoping, može se desiti i nešto neuobičajeno, kao na primer mali incident među prijateljima u butiku ženske odeće:
– Izvinite, je l’ imate ovakvu istu majicu, samo bež boje?
– Nemamo, prodali smo ih sve. Ali pogledajte zato ovaj preslatki kompletić sa šljokicama. Imamo i takav sa cirkončićima! Pa, čista ljubav!
– Brateee, kako to pričaš? Šta ti je? Je l’ ti dobro?
– Ne razumem, gospodine?
– Šta ne razumeš, rođeni? Pitam jesi dobro?
– Dobro sam, hvala na pitanju. Kako ste vi? Jako vam je sladak taj kaputić. Je l’ mogu da pogledam?
– Beži bre, pederu! Ne pipaj me! Izgaziću te!
– Jaoj, gospodine, pustite mi ruku, ljubim vas! Jako me boli kad mi je tako uvrćete. Zašto ste tako grubi? Samo sam hteo da budem ljubazan prema vama! Taj kaput vam baš lepo ističe muskulaturu.
– Ne pipaj me više, brateeee! Iznabadaću te i okačiću te da visiš ovde, umesto ove lutke! Jesi me razumeo? Daću ti ja tu… tatataturu!
– Micko, spusti dečka, baš je ljubazan! Vidi kako se trudi oko mene!
– Brateeee, nije mu ni to pametno, da se mnogo muva oko tebe, a on počeo i oko mene. Kuda ide ovaj svet, šta je sa ovim ljudima, brateee?
U zaključku: ako ste već sa sirovinom, pokušajte da je iskoristite na najbolji mogući način. Možda, ako posvetite dovoljno vremena i uložite ogroman trud, uspete da dobijete parčence zlata od tog velikog, neotesanog komada rude. Možda, uz mnogo ljubavi uspete da posejete i neko sićušno seme kulture u tom impulsivnom primatu. Možda kasnije iz tog semena nikne i sofisticirana tanka biljčica kulture koju ćete zajedno negovati i zalivati, dok ne postane veličanstveni cvet. Možda. Mada je sve to već u domenu bajkovitog, dakle nemogućeg, dakle ne seri! Nije ti ovo bajka o princu pretvorenom u žabu, brateee!