Dekompozicija narodnih poslovica

Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani

Životna mudrost nižeg proseka. Igraj siguricu, nemoj jesti govna, drži glavu dole. Golub nije za tebe tu moraš da se pomučiš, da rizikuješ šugavog vrapca i ponos. Daleko bilo da ti ne uspe pa da ti se desi najveće prokletstvo averidža: da ispadneš glup drugom averidžu. Jebeš onda i vrapca i goluba.

U praksi, često velika glupost. Ogromna većina ljudi ne ume da rukuje rizicima i posledicama, da prepoznaje šta je realan rizik a šta ne, pa odbija igre sa jako dobrim nagradama gde je jedini rizik da ispadneš glup ili da ti se desi neki blagi socijalni problem od koga ćeš da se oporaviš nakon 5 dana ili da izgubiš nešto novca, a onda zbog svih propustenih šansi odu u kafanu, napiju se, naprave totalnog debila od sebe, potroše sav taj novac, pa sednu da voze kući gde je rizik da ubiješ ili osakatiš nekog ili sebe možda mali, ali posledice su ogromne. Samim tim, popularnost ove izrečene gluposti nije zanemariva, ali to ne menja činjenicu da je i dalje teška glupost.

Korekcija: Bolje razmisli pre nego što odlučiš oćeš li vrapca ili goluba, šta rizikuješ a šta dobijaš, nego što opravdavaš svoje oklevanje glupim poslovicama.

Ćutanje zlata vrijedi*

U 20% situacija da. U 80% ne. Ova vrlina nas je i dovela do toga da imamo despota koji piša po nama i dovodi Kineze  i Arape da mu pomognu. Ćuti, dobro je da ima nešto. Povezano maltene 100% sa prethodnom poslovicom.

Korekcija: Ćutanje zlata vrijedi samo i isključivo kad nemaš šta da kažeš ili ne želiš ništa, a onaj ko trenutno priča nije debilčina.

Pametni ljudi uče se na tuđim greškama, budale na vlastitim

Reče narod, a onda odmah zatim: “Starca slušaj, al ga ne prati”. Ukombinuj ove dve poslovice i možda dobiješ nešto. Još jedna averidž mantra koja isključuje svaku mogućnost rezonovanja: šta je bila tuđa greška zbog realne situacije, a šta je bila tuđa greška zbog tuđeg neiskustva/neznanja ili neke drugačije situacije. Naravno ako promašiš u proceni, pogrešićeš i ispašćeš budala (bukvalno to kaže poslovica), a to je, ko što rekoh, najveće averidž prokletstvo gore od sakaćenja i smrti.

Korekcija: Pametni ljudi analiziraju tuđe greške ponekad, ali ne previše inače nikad ništa neće u životu uraditi. Budale uvek i svuda opravdavaju svoje odluke iskustvom starijih.

Ko drugome jamu kopa sam u nju upada

Božja pravda. Poslednji stub odbrane kad čoveku život na kratko ode iza ogledala ličnih morala i pravila, ali nije dovoljno govno ili nema dovoljno muda da ostane tu pa zakorači nazad iza ogledala i zakrpi tu rupu kroz koju je prošao verovanjem u višu pravdu. I onda, kada se ovaj “drugi” zajebe pa ga jači ogoli pred tim ogledalom ili sam zasere jer nije umeo da se snađe, čoveku se život vraća na svoje mesto i smiruje. Pravda je zadovoljena jer ipak neko tamo sve vidi.

Korekcija: Ko drugome jamu kopa sam u nju upada samo ako je gluplji od ovoga kome je kopa, inače će ga zatrpati ko mačka govno.

Svako djelo dođe na vidjelo

Ista poenta kao prethodna poslovica „viša sila će da ispravi nepravdu“, sa varijantom idiotske fiksacije da ti najveće zlo pravi onaj koji to krije od tebe, i da bi ti napravio zlo to uvek mora da bude opasano skriveniim agendama, tajnim sastancima, ispijanjem viskija dok se smejes hohohohoho zajebali smo ga. Npr, ko što rade Vatikan, Iluminati, Soroš i tvoj šef.

Korekcija: Što više ljudi učestvuje veća je šansa da jasna ideja tvog djela dođe na vidjelo, tako da najgora djela gde mora puno ljudi zajebati učini samo malo nelogičnim pa što glasnije možeš postavi svima ispred nosa, i automatski će ogromna većina da doživi blagi raštim u glavi, da svesno negira to i da se skoncentriše na glupost koju si “sakrio” pa izlazi na videlo.

Korekcija 2: Jebale te spletke, gledaj šta ti pred očima.

U laži su kratke noge

Nisu. Ne postoji jasna definicija između toga šta je istina a šta je laž, svaka činjenica pada na spektar između totalne neistine i aksioma, a i to šta je istina a šta laž zavisi od toga ko to posmatra. Neki ljudi imaju toliko iskrivljen spektar gde granica bude vrlo blizu totalne neistine, i onda lažu po tvom moralu ali ne možeš nikada da ih provališ jer su sigurni da ono što pričaju, da je istina. Ova poslovica važi samo i isključivo za onaj deo populacije kome je moral manje više OK, a glupi su dovoljno da misle da mogu zajebati nekog.

Uspeju da zajebu kolegu ponekad, ali ovog gore sociopatu nikada. Tojest, ako veruješ u ovu poslovicu, poslušaj je.

Korekcija: U laži su kratke noge ako ne umeš da lažeš ili si dete

Mnogo znati, znači prije vremena ostariti

Ako se poveže mudrost i starost, ovo je u principu korektna poslovica. Na žalost starost i mudrost su stvari sa 0 povezanosti pa ova rečenica nema nekog smisla, nego pokušava da kaže na foru: ako puno toga znaš nisi srećan, nego brineš i ta sranja. Jedina muka je u tome što činjenica da si ti nesrećan nema nikakve veze sa tim što mnogo toga znaš ili kako averidž voli da kaže „zato što sam inteligentan“. Osećaj sreće/patnje je kombinacija puno stvari, a dobra je šansa da osoba i nema baš toliki kvocijent ko što misli, ako je u glavi konstantno neko sranje.

Korekcija: Mnogo znati, znači ono brate, kul…

Ili ne pokušavaj, ili dovrši

Svet je prepun dovršenih sranja samo zato što su započeta, zato što kad su započeta nisu izgledala kao sranje nego kao dobra ideja ali nakon par pokušaja se ispostavilo da je sranje i svi videli da je sranje, al sad je kasno da se stane, toliko vremena i novca smo uložili u to govno, pa je logično da uložimo još više vremena i novca u to govno pa kad postane još veće govno onda brate ne ide da se stane kad smo već ovoliko vremena i novca uložili u to govno, ajmo još malo vremena da uložimo u ovo sad poprilično veliko govno koje postaje ogromno govno i sad jebi ga svi znaju da smo mi počeli tako da daj još novca… Budi iznad toga, prekini ludilo.

Korekcija: Nemoj si mlohavac koji započne x stvari i svaku zajebe čim postane teško/dosadno, al nemoj ni da si tvrdoglava debilčina da rintaš oko stvari za koju znaš da je besmilsena samo zato što si počeo. Kad se prepoznaš u kojoj si grupi nađi nekog iz druge grupe pa sa njim radi.

Bogatstvo mijenja ćud, rijetko nabolje

Materijalno bogaćenje mijenja samo i isključivo količinu novca i imovine koju osoba poseduje i omogućuje mu da troši više tuđeg vremena i energije na stvari koje on želi. Jednak je broj debila i ok ljudi i među sirotinjom i među bogatunima (više debila naravno) samo što ovi bogati debili imaju više tuđe energije na raspolaganju da troše na gluposti i loše stvari – za razliku od svojih siromašnih kolega, pa su dosta upadljiviji. Takođe se i više očekuje od njih, pa kad vidiš da su loši ljudi, više boli. Poslovica pogađa činjenicu da je ređe da neko bude dobar čovek nego debil, ali brka korelaciju i kauzalnost kao antivaxeri i podbacuje u nalaženju uzroka za debilizam.

Korekcija: Rjetko se nađe ko pametan da se ne ponaša ko debil kad se obogati.

Što ljudi imaju više, to više žele

Još jedan od primera mešanja korelacije i kauzalnosti, neprepoznavanja šta je uzrok a šta posledica, što je očigledno standardo stanje kad se malo razmisliš.

Korekcija: Što ljudi više žele, to imaju više.

I krme rokne kad mu se čovjek javi

Ovo čisto da završim sa poslovicom koju je nemoguće rasčlaniti i poboljšati jer je savršenstvo.

*Ne pričam ijekavicom daleko bilo, koristim je isključivo iz stilskih razloga i zato što sam kopirao poslovice sa nekog sajta gde ih kopirali čini se direktno od Vuka.

Tekst poslao celt.