Dnevnik jednog gubitnika
Probudio sam se, rukom sam potražio cigaru, našao sam je, stavio sam je u usta i zapalio. Posle drugog dima sam otvorio oči. Na stolu pored mene su se jebale dve muve, nisam hteo da ih ometam. Na kratko sam se zabrinuo što nemam erekciju. Počešao sam muda, otišao u kupatilo da pišam i probam da operem zube. U stanu mi je bio veći nered nego u životu što mi se činilo neverovatnim. I jedan i drugi nered sam morao srediti, ali nisam znao odakle da počnem. Odlučio sam da počnem od kafane. Obukao sam se i otišao.
Kafana
Nada, prva sisa podunavlja, to prepodne je pokušavala da ne popije celu svoju dnevnicu i sa radnog mesta izađe u plusu. Pošto je igrala pikado, češala sisu i pila vinjak, znao sam da ni danas neće uspeti u tome. Pevušila je kako dvadesete gazi iako je imala oko 40 godina i gazila jedino nekoliko jutara ćaletove njive – traktorom u slobodno vreme.
– Nado, bacaj to iz ruku. Ne strelice, Nado, sisu! Daj mi tursku, rakiju i pivo. Uzmi sebi vinjaka koliko ti treba da preživiš do podne i sedi sa mnom.
– Evo stiže, samo da napunim na centru.
– Napuniću ja tebe na šanku, jeb’o te pikado, radi svoj pos’o.
Uskoro je sedela preko puta mene i gledala kroz mene. Veoma malo je pričala, nikad nije imala žalbe niti grudnjak. Bila je savršeno društvo. Oduvek sam voleo da pijem sa nadom. U kafanu su ušla dva čoveka koja su podsećala na veoma glasnih 250 kila ničega i to je samo ubrzalo moj odlazak.
Kladionica
Naišao sam na potpuno istu ekipu koju sam juče tu ostavio. Svi su sedeli na istim mestima, pili identična pića i pričali identične priče kao i juče. Kao i pre par godina. Za dobar dan sam opsovao majku i kladionici i Berbatovu, kao što je red i kao što već godinama radim. Naručio sam kafu, rakiju i pivo i seo da sastavim onoliko tiketa koliko mi je potrebno da preživim do uveče. Imao sam i dobitni od juče pa sam odlučio da počastim daktilografkinju. Takav je red i tako već godinama radim.
– Joj, hvala. Nije trebalo…
– Nije trebalo nikad u životu ni da uđem u kladionicu, al’ jebiga…
– Evo tiketa. Auu, koliko ih je, možeš na njih da se greješ nedelju dana. Je l’ su za ovde il’ za poneti?
– Veoma si duhovita, zaljubio sam se, oćeš da se jebemo?
– Izvini, morala sam…
– Navikao sam. Za ovde su, skloni nečiji doručak sa najvećeg stola i mutiraj Gojka Andrijaševića – od njegovog glasa me svrbe i mozak i dupe.
Morao sam da idem na momačko veče koje nije moglo čekati da padnem sve tikete, pa sam iz kladionice izašao pre daktilografkinje, što inače ne uobičajavam.
Stan
Takođe sam morao da se presvučem i da se upristojim jer ovakav ne bih mogao da uđem na taj preveseli događaj sve da sam ga i ja organizovao. Što nažalost i jeste bio slučaj. Problem je bio u tome što je garderoba koja nije bile zgužvana – bila prljava. I obratno. Rešenje je bilo u debeloj komšinici sa sprata iznad, koja je pristajala da mi prnje tretira vrućim metalom kad god mi se digne, iako nikad nije zahtevala da me za uzvrat jebe. Jedno divno stvorenje.
– Komšinice, slamko spasa, bi li tela da mi izravnaš ove aljine? Moram međ svet, a neće da me puste…
– Naravno, kad si tako divan pa mi kažeš “slamko”. Primeti se da sam smršala?
– Kako ne, propala si u obrazima k’o grčka poljoprivreda, nema te doberman za šta rastrgati. Ajde založi peglu dok se ja zaperem, odužiću ti se jednog dana.
Zaprao sam se, obukao i bio sam spreman da me ljudi prime u svoje odabrano društvo.
Momačko
Ovo veče je divna prilika da mladoženja vidi sa kakvim ološem je proveo svoje najbolje godine. Tako da je na onima koji sve to organizuju da mu, kako znaju i umeju, dovuku sve ljude sa kojima se druži, dve do tri kurve i alkoholčinu i drogu za sve njih zajedno. Takav je red. Takođe je red da svako ko dođe mora da popije rakiju koja je iz kazana ispala iste godine koje je mladoženja ispao iz pičke.
– Na, gutaj! Šta je mirišiš, nije karanfil nego rakija…
– Radim sutra, samo ću da liznem.
– Ni pička se samo ne lizne. Zgutaj to k’o čovek, reci devojci sutra da smo ti zapretili bonsekom.
– Ma nije zbog devojke, nego…
– Ne seri, matori, sav si se razpapučario i propederisao. Ako ovako nastaviš, još malo pa ćeš menstruaciju dobiti…
Kurve su bile uzorne, samostalne devojke koje privređiju i ne žive sa svojima. Bile su pešes godina mlađe od rakije, tako da je njihov ne baš reprezentativan izgled vremenom postao marginalan. Kako je na momačkom stari srpski običaj da se ne jebe, za tih par sati su popušile dvadesetak kurčeva po glavi i zaradile dovoljno za režije i produženi vikend u banji Koviljači.
Dalje nema više ništa vredno pomena ili se ja ne sećam, znam samo da mi je na odlasku jedna od njih potraživala određena sredstva koja sam odbio da joj isplatim. Verujem da sam bio u pravu.
Otišao sam kući i zaspao
Sledećeg jutra kad sam se probudio, rukom sam potražio cigaru, našao sam je, stavio sam je u usta i zapalio. Posle drugog dima sam otvorio oči. Na stolu pored mene su se jebale dve muve, nisam hteo da ih ometam. Na kratko sam se zabrinuo što nemam erekciju. Počešao sam muda, otišao u kupatilo da pišam i probam da operem zube. U stanu mi je bio veći nered nego u životu što mi se činilo neverovatnim. I jedan i drugi nered sam morao srediti, ali nisam znao odakle da počnem. Odlučio sam da počnem od kafane. Obukao sam se i otišao.
