Dokle će trajati epidemija sranje ljudi i kako od nje da se branim?

Semi-svesna modna blogerka u svim medijima, Đogani moli FB prijatelje da mu uplate po euro i tako pomognu da snimi novi spot, ubice pišu statuse po Fejsu, siluju se psi, studenti uzaludno štrajkuju, Novi Sad postao manje bezbedan od Distrikta 9, ljudi ginu zbog kiše, održao se Prajd bez osvrta na to kako se neki popovi osećaju kada vide bivšeg dečka kako nasmejan fura ulicama, zemlja ušla u recesiju, javni prevoz dere, a voze nas u pepeljarama na četiri točka, živi se za iPhone 6, gine se zbog boje šala, mediji uživaju u tom “12 Years a Slave” režimu, na čelu države grobar, na poziciji premijera kompleksaš, diplome se kupuju na kilu, kao i bajate breskve na pijaci, gajbica limuna postala skuplja od Yuga, a ja se i pitam kako to da idem na posao preko sto dana i šefa boli patka da mi uplati platu?  Ovo su samo neki od razloga zbog kojih sam krenuo da skupljam otpad, pravim raketu i koncentrišem svu svoju energiju da otpalim u svemir kao Lajka!

Jeste oduvek ovde smrduckalo, ali šta se desilo sa narodom? Sve više uviđam koliko su ljudi postali sebični, okrutni i isprazni.  Arogancija i netolerantnost se sve više kotiraju kao vrline, kraljevstva se grade na tuđoj nesreći, a osećaj za okolinu je postao i u teoriji bizaran. Sve je matematika, svaki gest je plus ili minus, u svakoj akciji se traži opurtunistički momenat, apsolutno niko više ne veruje da ljudi kao bića imaju dobre namere.

Baš pre neki dan mi zazvoni telefon i kreće spika:

– E, de si matori?
– Evo me gajbi.
– Šta ima?
– Ma, evo tu nešto krenuo…
– Da, da, kul, kul, nego, ovaj, aj do mene?
– Kad? Sad?
– Da, da, solo sam gajbi, ono, dođi, napravimo neku klopu, ludilo.
– Matori, ti živiš sam, a i ne znaš da kuvaš, plus si poslednji put oprao sudove kada je Kirk Daglas dobio prvu sedu.
– Daj ne seri, dođi jebote, tu je cela ekipa!
– Kakva bre ekipa, živiš u stanu u koji ne može ni Tom Kruz da se uvuče?
-Dođi, ne seri!
– Aj, smaraču, evo krećem…

/deset minuta posle, zvoni telefon/

– Hej tebra, si blizu?
– Evo me, za fazon 10min sam tu.
– Imaš nešto para kod sebe?
– (histerično uzdišem) Imam matori, šta ti treba?
– Pa nem’ pojma, kontao sam da uzmeš fazon 10 jaja, palentu, koju papriku, prašak za pecivo, pavlaku, jogurt, litru-dve ulja, loma soli i napraviš onu tvoju do jaja proju. E da, vidiš li neku banku u blizini? Ček samo da ti pošaljem na koji račun da mi uplatiš račun za mobilni, isključiće me pizde. Aj molim te, ako slučajno usput vidiš i apoteku, budi car i uzmi mi onu konjsku mast, razbiše me leđa. Evo i Milica urliče da joj uzmeš cigare. Nem’ pojma, hoće neko novo sranje. To imaš tamo na Bulevaru. Molim te joj uzmi. Nije ti to nešto mnogo daleko, ono spustiš se malo dole, ne treba ti ni 50 minuta pešice. Jao da jebote, na Bulevaru ima Meridian. Aj ček samo da ti pošaljem koji tiket da mi završiš. Čelzi sada ište, glupo je da ne unovčim njihovu formu.
– JEL TI TREBA JOŠ NEŠTO?
– Pa ne brate, glupo mi je da te cimam…

Ok, recimo da je lik debil i da je ova stvar rezultat mog očajnog izbora prijatelja, ali opet, susret sa sranje ljudima je postao neizbežan. Ima ih svuda i šire se kao zombiji u The Walking Dead. Krenem ja tako lepo ka banci, instituciji koja u svim svojim promotivnim materijalima se fura kako mi je ortak i kako je tu samo da bi ja živeo kao car i onda me dočeka dotična gospođa na šalteru i izjebe me kao onaj lik Moniku Beluči u “Irreversible”. Kada bi službenice u banci govorile istinu, to bi ovako nekako izgledalo:

Dobar dan želim, kako mogu da Vam pomognem?

Aha, razumem, ali to nije važno, nema tu nekog bitnijeg benefita za mene. Ja dobijam proviziju kada vi pređete na hit račun, te vas molim da se upecate na moju laž da čitav proces prelaska traje “svega minut” i potpišete ovih 183219062489160248916 papira, posle kojih će Vam siva masa biti jednaka onom žljutu na dnu Next sok bočica.

Hahahah da da, potpuno nema smisla ovaj promotivni period i da, jebaćete biljku ljudožderku u usta ako uzmete neku našu karticu, a kamoli uđete u dozvoljeni minus, ali opet, ja imam proviziju od toga i moj moralni kompas je u istom stanju kao i pravni sistem Republike Srbije, te Vas molim da još jednom raširite guzicu i stoički primite našu batinu, onako kako dolikuje jednoj somini kao što ste Vi.

Jeste, neću Vam ništa normalno objasniti. Sve ću ja Vama to za sekund promrmljati u bradu. Ne brinite ništa, nećete imati predstavu o čemu pričam.

Naravno da Vaše pare nisu sigurne u našoj banci i naravno da sve zavisi od toga kako gomila matoraca koji šetaju praznoglave klinke plasiraju Vaš novac na berzi, ali bože moj, nisam ja sve ove godine učila iz udžbenika “Etika: HAHAHAHAHAH” pa da Vam sada kažem istinu i poštedim Vas glavobolje, nemaštine i potencijalnog raspada porodice kada Vam žena i dete ukapiraju da ste sve pare sjebali i zavukli se u kredite do guše.

Da, da, tu potpiši somino, i tu, i tu. Uuuu, i ovde stavi svoj potpis, i da, nemoj ni ovaj dokument da pročitaš…da, da, baš tako…samo gazi, samo šaraj, nismo mi valjda slučajno otvorili dva šaltera na trista ljudi. Naravno da je to taktika da ti nabudžimo level blama do te granice da možeš da se osećaš kao govno dok obavljaš bitne stvari jer ljudi čekaju da “u kurac više završiš”.

Ok, to je to. Ništa, možete da napustite prostor sa idejom kako ste super prošli, a mi ćemo Vas ubrzo kontaktirati i dati Vam do znanja koliko smo Vas zapravo naguzili.

Prijatan dan, glupane! Očekuj naše opomene! Vidimo se na refinansiranju kredita, da te u još dublja govna uvučemo!

Mnogo je ovde sranje postalo i mnogo se govnjivih ljudi dovuklo na ovu teritoriju. Da se ja pitam, svako kome u krštenici piše da je rođen u Srbiji, bi sa punim pravom trebao da dobije invalidsku penziju. Jebote, pa ja 30 godina živim u govnjivoj državi. To je 10957 dana na teritoriji koja bi bila znatno smislenije iskorišćena da je u funkciji velikog parkinga za lokalne semi-normalne zemlje, nego samostalne države. I kakve uspomene imam? Uglavnom sjebane. Kad sam već na temi, mogao bih sutra da odem da sebi zapalim sveću, ipak sa vremena na vreme treba odati poštu nastradalima.

Da sam neki faktor, svaki put kada ti izda državljanstvo ove države, službenica bi morala umesto “izvoli” da ti kaže “izvini”. Istina je da smo sami krivi što se oko nas kote degeni. Mi smo ti koji odobravamo ovakvo ponašanje. Umesto da saniramo sranje, mi smo ti koji dolivamo benzin i bacamo hepo kockice na vatru, odnosno glumimo babice i pomažemo odvratnim ljudima da nove jezive kreacije dovedu na svet. Dokle god benigno budemo stajali sa strane i bili spremni da trpimo opresora, grozne će nam se stvari dešavati. Da ne bih sada širio priču, fokusiraću se direktno na problem gore pomenute blogerke.

Ovo nije prvi put da se neko za koga velika većina smatra da je idiot našao u centru pažnje. Naprotiv, ovaj patern postoji već duže vreme. Setimo se Ekrema, Mimi Oro i ostalih individua koje imaju taman dovoljno sivih ćelija da ne seju svoje unutrašnje tekućine po kući. One su nam isto tako iskakale sa ekrana tv-a i računara, sa naslonvih strana, iz wc šolja, iz frižidera, iza ćoška, iz morskih talasa, iz uputstva za upotrebu mamografa, u pesmama plavih kitova, kvantnim formulama i u šaptajima kosmičkih zraka. Zašto? Zato što je velika većina nas ovde toliko sujetna da nam je neophodno da imamo figuru koju će moći da ismevamo, prozivamo i naspram koje ćemo imati taj luksuz da se osećamo superiorno. Srbi su jednostavno oduvek imali potrebu za dežurnim idiotom.

E. sa ovakvim majdnsetom, sasvim je očekivano da ćemo i narednih iks godina da glorifikujemo potpune morone, trpimo raznu bagru, gutamo njihove fekalije i kukamo samo u svoja četiri zida. Sami smo krivi što su nam informativni portali puni masnih bulja, ograničenih političara i maloumnih pevaljki i što komšija više želi da ti crkne krava, nego da ti pomogne da izgradiš kuću. Oni samo nude ono što mi tražimo. Dokle god se vodimo mišlju “DOLE SMISLENI SADRŽAJ, NAPRED IRONIČNI ŠER!”, život neće prestati da nam servira ironični sadržaj. Baš ironično hehe.

Ok, dosta sam srao, odo na posao da ćutim i pravim se mrtav….