Dom za vešanje
– Dobar dan, dobro došli u „Izoldine jecaje“, kako mogu da vam pomognem?
– Mmm, dobar dan, znate, ja sam prolazio ovuda, kren’o bacim đubre, pa rek’o da vidim šta ima ovde, znate, nisam ja hteo…
– Naravno gospodine, mi sve razumemo, jasno nam je da ovde niko ne želi da uđe, ali eto, nekako svi nabasaju kod nas. Šta vas konkretno zanima? Usput, ja sam Izolda, gospodarica ove kuće, Sotonin čukalj, drago mi je. A vi ste…
– Pa, ja bih voleo da me zovete Minja Opanak, mislim, ako nije neophodno da dam ime i prezime…
– Dobrodošli Minja! Ako plaćate kešom, mogu da vas oslovljavam i sa Ivan Bosiljčić, mada bi to izazvalo neke neugodne situacije ovde među mojim devojkama, znate, mnogo vole Mirjam, nesrećna ljubav i tako to… No, dakle Minja, keš ili kartica?
– Keš, definitivno keš.
– Onda pišemo Minja Opanak… Kažite mi, zašto ste ovde?
– Pa… Znate… Ja sam oženjen čovek, imam dve ćerke, ova starija sad krenula u četvrti srednje, samo se opija po gradu, dovodi neke mladiće kući, jednostavno, kao da više nije ono dete, koje sam ja vaspitavao. Mlađa eno je, ponavlja drugu godinu, kaže hoće da se uda za nekog Ramiza, da ide u Irak, ja joj kažem nemoj, al’ ne vredi, ne sluša uopšte. A žena… Eh, žena… Ona je kasirka, i stalno je prekovremeno na poslu, te stiže roba, utovar, istovar, kući kad dođe samo se dere, vrišti, ja sam joj kriv za sve. Odavno je ona prestala da misli o kući, da razmišlja o tome šta meni treba, nismo spavali evo već dve godine. Znam ja da ona odavno ima aferu sa onim njenim kolegom Teodorom, i ćutao sam, al’ sad je već prestala i da se krije. Stalno mi nabacuje na nos šta joj on pruža, a ja to ne mogu. Neće da se razvede, kaže loše će da se odrazi na decu… Imam osećaj kao da gubim kontrolu nad sopstvenim životom.
– Ja razumem Minja! Ja vas u potpunosti razumem! Vi ste u životu samo hteli toplo porodično gnezdo, ručak posle posla, Slagalica uveče, i možda rakija, dve za slavu. Ali, eto, život nam baca pred noge nepredviđene situacije, i tada shvatamo da smo mi u stvari svi robovi svojih težnji! Eto, na primer, ta vaša žena, kako rekoste da se zove?
– Nisam rekao, Sofija.
– Eto, Sofija. Do juče uzorna majka i žena, a onda se probudi Lilit u njoj! Shvata da je sve do sada bila samo obmana, prekrivena prostirkom suzbijenih strasti! O Lilit, tebi se klanjamo svi, ti si naša Meka, naša Medina! Primi i ovog jadnika u svoje odaje pobude, oprosti mu što do sada nije shvatao! Elem, gde sam stala, da, da li ste se opredelili za uslugu koju želite?
– Pa, gledam ovaj cenovnik, pa me nešto interesuje šta je Hadova jama?
– Ah, Rozeanina magistratura. Moja najbolja polaznica. Došlo dete s juga, tamo klala piliće i lokalne mačiće, kaže da joj je sam Lucifer u snovima pokazao put do nas. Naučila sam je svemu što i sama znam, jednog dana možda će i sama biti gospodarica nekog svog grotla. To vam je Minja ledeni breg dominacije. Bićete vezani za naš krug bola, a Rozeana će vam pružati iskustvo bolne orgazmične euforije na sasvim neviđenom nivou. Za određenu doplatu može i da piša po vama. Jadnica, samo se naliva Voćnim kapima.
– Hm, dobro, a šta ako ne budem mogao da izdržim sve to?
– Onda klimnite glavom četiri puta, pošto od bodljikave lopte u ustima nećete moći da govorite, znate, Rozeana voli tišinu. Hoćete li kožu, lateks, Pepeljugin kostim, odelo konja, ili želite da budete potpuno obnaženi pred njenim dominatriksom?
– Neka bude koža, nekako mi je najsigurnije.
– Sigurnost je laž! Sigurno je samo da ćemo svi jednog dana biti bičevani u njegovom domu, samo je pitanje ko se kol’ko pripremi. Sačekajte samo 15-ak minuta, dok Rozeana završi sa klijentom, hoćete čaj možda u međuvremenu, nanu, majčinu dušicu?
– Ja bih vinjak rađe, ipak mi je ovo prvi put…
– Alkohol ne služimo, ne da sanitarna. Potpišite samo ovde…
– Šta je to?
-To je u slučaju da zadobijete opekotine ili budete malo osakaćeni, da se mi ogradimo od toga, znate, osetljivi su ljudi na nezgode, a i teško vreme došlo, samo gledaju da tuže nekog…
– Pa, kad sam već na sve pristao, što ne bih na ovo…
– Tako, sedite sad tamo, brzo će Rozeana, evo imate tu Lepotu i zdravlje, čitajte malo…
[typography font=”Irish Growler” size=”24″ size_format=”px”]Bam. Bup, ajoj. Splam, joj!!! To kučko, plači! Bum. Posle 15 min.[/typography]
– Hvala ti Rozeana, gospodarice moja, ti me znaš u dušu.
– Ah, nemoj da mi laskaš robe, bićeš kažnjen za to sledeći put.
– Uf, to me već plaši i uzbuđuje…
– Samo opusti guzu malo sledećeg puta, krenuće ti krv. Aj, vidimo se. Sledeći!
– Dobar dan Rozeana, ja sam Minj…
– Tišina! (Slap) Ja ću da te zovem kako se meni sviđa, neće meni niko da nameće okove društva! Dolazi ovamo! O, koža, vidim da si novi. Stavi ruke ovamo, a noge ovde. Tako jel’ te boli?
– Pa malo mi pritež…
– Naravno da te boli! (Slap) Neću da te mazim svinjo! Čak ću da stegnem jače!
– Uf, to baš i nije prijatn…
– Ma umukni! Tako, još samo lopta… Sada, bio si nevaljao vidim ja?
– Visav baf…
– Jesi! (Slap, slap, slap) I ne da si bio nevaljao, nego si smradina obična! Ne znam kako da te dovoljno kaznim za to! Bič i nakitnjak nisu dovoljni. Ah, da, vosak na bradavice! To voliš, jeli stoko potlačena?
– Va ve vov…
– Ćuti jadniče! Oh, još ti nisi video Rozeanin vrh užitka! Tako, malo kaplje ovamo, a, sviđa ti se patetičaru, sviđa? Ne pričaj! Žena ti ne radi ovo, a? Ne steži dupe! (Slap).
[typography font=”Irish Growler” size=”24″ size_format=”px”]Četiri klima glavom.[/typography]
– Čekaj da ti skinem loptu… Izvini, jel’ ti teško za prvi put? Ako hoćeš, mogu da sklonim taj trozubac iz tvojih leđa…
– Ma ne to, ja sam se pitao da li možemo malo da se zamenimo uloga? Znaš, malo da ja budem dominantan. Mislim, ako nemaš ništa protiv…
– Pa, pošto si uzeo Hadovu jamu, može, al’ moram da ti dam onu perušku, od čistog biča mi iskače alergija.
– Ajde.
[typography font=”Irish Growler” size=”24″ size_format=”px”]Promena situacije.[/typography]
– Tako. Kako želiš da ti se pokorim moj gospodaru?
– Zovi me Miloje, Sofija. Mogu da te zovem Sofija?
– Možeš, naravn…
– Tišina Sofija! (Slap) Vidi, vidi, ko je sad nemoćan, pička ti materina? A, jel’ ti ovo radi Teodor taj tvoj? (Slap) Gukni Sofija!
– Ne, ne Miloje, ti si najbolji, najjač…
– More, ne laži! (Slap) Sad je najbolji, a juče si rekla da izgleda k’o utihla tikvica? Misliš da se ja zakopčavam na leđa Sofija, a? (Slap) Ne mogu Sofija, nećeš da mi zašiješ onaj rajfešlus! (Slap, slap, slap)
– Jao Miloj…
– Šta jao, bre, šta jao? Ja jebem sad! Ti ne voliš moje selo, a? Tebi se ne sviđa moj traktor, je li? (Slap) Ferguson kravo! Nauči da je Ferguson, ne Ferdinand! Sto puta sam ti rekao! (Slap) I šta si bre ono spremala pre neki dan, zeljanicu, a? (Slap) Gde su punjene paprike? Gde je sarma? Šta sam ja, vegetarijanac? (Slap) Ne bi boljeg od mene našla, da si škole učila! (Slap)
– Jeste Miloje, sve si u prav…
– Naravno da sam u pravu! (Slap) I dokle ćeš more da kupuješ onaj Tuborg? ZIDAR, rek’o sam zidar! To Teodor pije Tuborg, a? (Slap) Znam da se kurvaš, al’ da meni kupiš Tuborg 0,3? Šta sam ja, peder? Nemoj da sam više video Tuborg u frižideru! Si čula? (Slap)
– Čula Miloje, moj care…
– Car, nego šta! (Slap) Lepo je meni moj otac govorio, dok to neće sa svekrem, to žena nije! (Slap) Nisam ga slušao Sofija! Zanelo me tvoje veliko dupe! (Slap) Nekad je bilo jedro, lepo, veliko, mog’o si mesto kauča da ga koristiš, a sad? Sad samo otrombešena kesa! (Slap) Joj, šta bih ti sad uradio… Izvini, imaš cigaru možda, ostavio sam kući moje?
– Eno tamo, pored oltara.
– E, fala vi… Pušššš… A, vidiš Sofija, pušim u spavaćoj sobi, a? (Slap) Šta je kučko, sad ti ne smeta dim? Vidi, tresem na tepih, a? Smeta ti dim cigare, a ne smeta ti prašina što je nisi brisala mesec dana, je li kozo? (Slap) Sad ću da ti ugasim cigaru na obraz!
– To je extra 50 evra.
– A, jbg, ništa od toga… Sad bih ti ugasio cigaru na obraz kučko (Slap), al’ neću, nije Miloje budala! Šta sve nisam radio zbog tebe Sofija? Vodio te u Ideju, da ne blatnjaviš čizme na pijaci? Ej, pokazao ti sveta! Zašto mi to radiš Sofija? (Slap) Zašto više nećeš da mi heklaš nazuvače? (Slap)
– Nemoj Miloje, boli…
– I zašto si bacila svinjska crevca? (Slap) Ko ti je dao pravo da ih pipaš? Šta ti znaš da li se raspadaju ili ne? Raspadaš se i ti, pa ja još uvek ne bacam tebe na deponiju mrtvih pacova! (Slap)
[typography font=”Irish Growler” size=”24″ size_format=”px”]Posle pola sata.[/typography]
– E tako, gospođo Izolda, hvala vam, mogu vam reći da Rozeana stvarno zna posao…
– Pa, nije da se hvalim, al’ moja škola… Mogu li vam za sledeći put preporučiti Torov duboki malj? To nam je nova usluga, svi su da se vickasto izrazim, DUBOKO ZAHVALNI?
– Hm, mislim da ću se i dalje držati Hadove jame… Nekako me relaksira…
– Hvala vam Minja, dođite nam opet! Rozeana, ti to plačeš?
[typography font=”Irish Growler” size=”24″ size_format=”px”]Kuća.[/typography]
– Sofija, stigao sam!
– Šta me boli pička što si ti stigao? Kud sam se moj i udavala za takvu stoku? Šta je ovo, čarape na podu, ja to da sklanjam neću! I što nisi bacio đubre, aj mrš napolje, bacaj!
– Evo srećo, idem odmah!
