Dr tarzANijA: Organizacija svadbe
Draga tamariška, osobito nam je drago što si poželela da čuješ naše mišljenje o ovom gorućem i egzistencijalnom problemu. Pored svih IVENT MENAĐERA, organizatora svadbi, slava, sahrana, babina, svinjokolja, porođaja i ostalog čovečijeg kusura koji je poslednjih godina po ovim našim prostorima počeo da se koti i gamiže gledajući da mučki izvuče koji dinar od naših dobronamernih, ali naivnih i siromašnih žena – TI SI IZABRALA NAS. Tako i treba, ne samo da smo posetili stotine hiljada svadbi nego smo na njima bili i najveseliji gosti. Dakle, prepuni smo holesterola, triglicerida i iskustva, ali što je još bitnije – BESPLATNI SMO! Tako da ćemo ti sad u kratkim crtama izneti našu viziju svadbe.
Prvo, svekrvu da ne diraš! Kako te nije sramota, starija žena! Uostalom nju ima bespogovorno da slušaš dok ne umre prirodnom smrću ili da dok joj kao svaka mlada i savremena žena ne podmetneš mišomor u pihtije ili, efikasnije je, talijum u posudu gde ona dok noćiva pohranjuje vilice. Kuma je već opasan problem. To je jedno govno! Kakva dobra devojka… slabo je tebe život kalio. Naime, ti ljudi koji ti u svemu povlađuju, to su splačine mi da ti kažemo. Pitanje je vremena kad će te zajebati u nekom još bitnijem životnom odabiru, na primer kad svekrva okonča svoje bivstvovanje na ovome svetu pa muž proda njenu trošnu kuću u Čičovima i odluči da tebi za rođendan pazari nove sise – KAKO DA JOJ VERUJEŠ TADA?! Kazaće ti da umesto 500 kubnih centimetara silikona metiš 300 ili ne daj bože 250, pa će celo selo da se smeje. Dakle, menjaj kumu, zadnje je vreme došlo.
E sad ono što je bitno za uspeh svake svadbe. RANA! Ne od metka. Dakle, predjelo da bude suvo meso, a ne oni pederski kroasani i žužu pogače. Nego ljutog kulena, kobasica, krvavica, pečenica, šunki da nakoso nasečeš jedno pola kile po čoveku i kvoter po ženskoj glavi. Zatim ragu čorba, obavezno, da desni zakiseli malo. Te škembića ne bi škodilo da uneseš i faktor iznenađenja. Onda sarma, pa prasetina, pa jagnjetina, pa malo divljači, najbolje je kad bi mogla navući divlje prasetine. Ne vepra, nego baš divlje prasetine. Čujemo, to je sad moderno u Milanu, manekenke samo to krkaju. Malo je skuplje doduše, jer je nelagalno, zbog jednog praseta možeš robiju da zaglaviš kao da si pijanca zgazila kombajnom, a tebi treba brat bratu 10 komada. Ali znamo mi čoveka, živi sam u šumi, on ih hvata u zamke ko indijanac. Otvori se malo, nećeš se 100 puta udavati, možda tek tri-četir puta kao svaka moderna mlada dama. Onda treba čovek da se zasladi malo, a pogotovo deca, nemoj im one kolače što se u poslastičarnicama naručuju, nego lepo palačinaka sa džemom, šećerom i orasima da zgotoviš, pa rezanaca sa makom, štrudle smedom, a tortu ko sebi donese donese, pa nek jede svoju – takvi su običaji, a običaji moraju da se poštuju.
Što se tiče muzike to ti je lako, nemoj one violončeliste što sviraju bluz i džez pa pola svadbe potrpa prasetinu i vinjak u džepove i napusti svadbu od dosade čim matičar završi besedu. Znamo mi čoveka, Jovo Krcelja, nova nada svadbarske muzike, taj kad opiči: “Danas majko ženiš svoga sina” lete flaše, starom svatu se tromb otkači, od plafon se razbijaju, svastika čupa lustere zubima, bude srče do pola cevanica, dolazi šef sale, lopatom za sneg tovari staklo u traktorsku prikolicu pa pravac fabrika za reciklažu u selu nadomak Aleksinca. I nemoj da se ne zapuca, ali samo u tvojoj kući, kasnije kad se ljudi napiju, običavaju da okrenu oružje ka Rumuniji pod uglom od 45 stepeni, a zbog kratke cevi je i domet slab pa može neko naš da strada. Štobono rekli – JEBO SVADBU BEZ ILJADU ČAURA!
Kod nas evo nije loše, očekujemo pozivnicu od tebe da dodatno ulepšamo najlepši dan tvog života. Da možemo na licu mesta da izvršimo inspekciju i vidimo da li si nas poslušala ili si napravila sranje od veselja. Donosimo ti na poklon uljni radijator, greje ko ljubav, isto toliko i troši. I samo da znaš, ne uđu li cigani trubači čim noć krene da se spušta, mi zovemo svoje, a gde oni dođu tu sreće, draga naša, nema.
