Duboko oranje po internetu

Ako nikada nisi sedeo ispred prodavnice sa lokalnim klubom džentlmena i ispijao alkoholna osvežavajuća pića iz Apatina i Čelareva, to znači da si propustio najznačajniji deo života jednog kandidata za ozbiljnog domaćina i gospodina čoveka, te stoga dižemo ruke od tebe i rezignirano gledamo kako odlaziš u sumrak sam kao pas, sa zaključkom da su ispredzadružne pivopije seljani koji su ubili Zorana.

Ali ako jesi, to je druga priča i prihvatamo te na svoje dojke – Žaklinu i Violetu – iz kojih teku askurđelova mučenica i koncentrovana mudrost. Dakle, ako si bio prisutan, onda znaš da je pored pretresanja aktuelnih dometa iz geopolitike („Jebaće Putin Amerikancu majku u dupe, a da prvo ne opljune!“), anatomije i fizike („Gle što skaču sise, gle krtinu!“), astronomije („Gidžo da častiš za okrilje, jebem li ti sunce!“) ali i multidisciplinarnog izučavanja svega pomenutog („Jebem li im sunce agresorsko u pičku!“) naročito aktuelno pitanje najraznovrsnijih zavera, počev od CIA-e, Trilaterale, Iluminata, judeomasona, MekDolanca, Vatikana, biciklista i ostalih rozenkrojcera pod okriljem noći i rafalne paljbe, pa sve do takozvanog Paje Patka protiv koga su drugovi u Finskoj odavno započeli borbu. A gde su zavere, tu su i tajne službe –  sa sve ovom našom rođenom – koja po opštem uverenju, fala Bogu, nikad nije radila za svoju državu nego za sebe, preostale komuniste i društvance iz SUBNOR-a, Lauferovog prijatelja, ostale trenutno aktuelne političare, Amerikance, Ruse, Izrael, Kineze i ostale sile mraka na čelu sa lažnom državom Pajom Patkom, pa je nećemo ni pominjati jer ona dvojica ispred redakcije čitaju jedne iste novine od jutros.

Lokalni senati ispred zadruga skloni su da poveruju da su tajne službe svemoćne, te da je, osim “false flag” operacija u vidu raznih atentata na Kenedije, Lutere Kingove i ostale Ulofe Palmee i masovno ubijanje sopstvenih građana zarad motivisanja istih za još veću kasapnicu, svakodnevno praćenje svih vrsta komunikacija u svakom kutku planete za njih pičkin dim.

Međutim, dok komšijska akademija tu diže ruke i prepušta se na milost i nemilost kamarili uz rezignirani gutljaj piva i ispuštanje „Drine“ na uši, Tarzanija radi na tvoju polzu i nadražuje Žaklinu iz čije ukrućene bradavice izviru informacije o zaprepašćujuće nedovoljno poznatom fenomenu u nas, tj. o dubokom vebu.

ŠKK je duboki veb?

Vikipedija, otac, majka i životna učiteljica kaže da je duboki veb „sadržaj WWW-a koji nije deo površinskog veba koji se može pretraživati putem standardnih pretraživača“, kao što su Gugl ili Gugl, jer botovi pretraživača te sajtove ne indeksiraju. Sad, neko može da kaže: „Ali botovi ne indeksiraju ni masu drugih stvari, pa sam ja, naivni omladinac koji tražim slike golog Ivana Ivanovića u strogo naučne svrhe, prinuđen da eksperimentišem sa tagovima, obilazim ozloglašene forume i kumim po 4chan-u gde me banuju zbog nepojamne odvratnosti jer pomenute slike imaju životni vek vilinog konjica, pa ih bot ili ne registruje ili ih registruje kasno, a one već nestale!“ Tačno, ali razlika između površinskog i dubokog interneta je u dlaku jednaka razlici između rapidsharea i torenta. Rešiš li da pridigneš neki fajl na megaupload, npr. Ivanivanovicsamosavencemmladihrotkvica.rar i kao takvog ga obnaroduješ, ti si ga podigao na njihov server, na njihov hard i on tu stoji dostupan svima koji vide adresu, ali i njihovim administratorima koji em mogu da ga obrišu pa se ti opet jebavaj, em mogu da elegantno probutaju po logovima i vide tvoju IP adresu, pa je u skladu sa sadržinom fajla proslede nadležnim organima, od čega smo mi još uvek relativno bezbedni. Naravno, možeš i da se zezaš sa proksi-serverima, ali to je suviše izgubljenog vremena i povelika komadina protoka za naše prilike, iako će to da te sačuva od inače vrlo malo verovatnih tužbi radi zaštite intelektualne svojine (dok je npr. srecni_ljudi_s01e03.rar sasvim bezbedna jer se ne radi o intelektualnoj svojini), tako da u krajnjem slučaju samo korpulentni vlasnik servera može da najebe.

Sa druge strane, torenti zavise isključivo od solidarnosti i trenutne potražnje: dakle, ništa serveri (osim zbog same veze sa internetom) nego P2P odnosno peer-to-peer („vršnjak vršnjaku“), samo ti, Bjorn iz Malmea, Kim iz Severne Koreje, Žan-Batist-Batiskaf-Sartr iz Bezansona i mali Nktprpptp iz Kenije, garava varijanta onog klinca iz „Montevidea,  obogaćena savremenim tehnološkim dostignućima. Direktnom vezom po principu „imam dva Augentalera, dam ti jednog, ti meni Prosinečkog, pa idemo do onog što ima tri Valderame“ razmenjujete deliće fajla koji se skida, a sve to lepo uvijeno u torent protokol, koji provajderi u detaljnijim zemljama bezuspešno pokušavaju da blokiraju.Na istoj bazi funkcioniše i duboki internet: isključivo P2P, isključivo sopstveni protokol zbog što je moguće veće anonimnosti sa žličicom naprednog znanja kriptografije, vegete i vrlo malo servera.

Čemu to služi?

E sad, pošto smo otegli objašnjenje u želji da usmrtimo nekoliko zalutalih posetilaca, vasionom može da se prolomi ovo metafizičko pitanje iz podnaslova. Pa, prvo i osnovno, služi anonimnosti. Ti butaš po internetu, po forumima i čanovima gde glumiš Hitlera, prskaš na Azijatkinje što prde jedna drugoj u usta da bi se na kraju israle po senseiju koji sve to gleda, čisto informativno čitaš o uzgajanju kanabisa, vodiš jedan tajni život, brišeš histori… I misliš da ostaješ anoniman?

Citiraćemo uvažene članove pretprodavnične akademije: „MOOOJ BURAZERE!“ Skoro svaki sajt koji posećuješ ima u pozadini skriptove koji pribiraju podatke o tebi i statistički ih sređuju. Odeš na alexa.com ili na Gugl, interesuje te neki sajt, a oni ti serviraju komplet statistike: posetioci prosečno imaju od toliko do toliko godina, toliko i toliko škole, tog su pola, surfuju od kuće/sa posla/iz školice, a uglavnom su odatle, pa ti vidi, prijatelju, odakle oni to zaključuju. Tu je kucnuo čas da borci za ljucka prava, anarhisti i ostali hipici iz zemalja zalazećeg sunca konačno doprinesu nečim ovom svetu.

Pošto je na toj strani sveta paranoja prema raznovrsnim postojećim i nepostojećim službama i korporacijama nešto jača (opravdano donekle, a uskoro možda i potpuno), pomenuti likovi su probrali među sobom par kompjuterski potkovanijih ljudi koji su napravili nekoliko programa koji omogućavaju anonimnost na mreži. Dakle, komotna razmena fajlova i mišljenja bez da te ometa crni kombi ispred kuće na kome piše „Cvećara“, nema žene da ti sere, nema dece da se deru… Sloboda, čoveče. Ali postoji i jedan mnogo bitniji razlog: kad znaš da ti niko ništa ne može, možeš svašta da radiš. Na dubokom internetu možeš da naručiš sve vrste droga na kućnu adresu (naravno, ako si lud, ako si pametan, obezbedićeš neku drugu adresu). Možeš da skineš komplet PDF-ova sa uputstvima za pravljenje oružja i granata (zahvali se anarhistima). Moguće je i da stupiš u kontakt sa plaćenim ubicama (nismo probali). Možeš da naučiš da hakuješ, za razliku od prilika-čini-lopova-ostavila-kurva-ulogovan-fejs-saće-skrnavljenje-ja-sam-haker principa, ili da jednostavno najmiš hakera, i ostale lepe stvari. Međutim, ako ne računamo ostalo, najmračnija strana dubokog interneta je što je to raj za pedofile: postoje čitavi sajtovi sa dečijom pornografijom, ali svesni omladinci iz Anonimusa ih redovno pronalaze i obaraju sve šta stignu, a postoji priča da su uspeli da dođu do informacija o njihovim posetiocima (preko 1500). Izgleda da je to jedina njihova saradnja sa organima reda, nakon toga je došlo do nekih krupnijih hapšenja.

Kako zaroniti?

Ako ti se od svega ovoga blago stvrdnuo skrotum i želiš da se upustiš u čari podzemnog interneta, Tarzanija se unapred ograđuje od svega što bi mogao da radiš na njemu. Ako pravo na jedan telefonski poziv budeš iskoristio da zoveš nas, ne poznajemo te. Ipak, uputićemo te ukratko u smeru koji te zanima.

I2P ti nudi anonimno surfovanje, mejl i razmenu fajlova sa sve torentima, a svaka veza od vršnjaka do vršnjaka je zaštićena zasebnom enkripcijom. Osnovni deo je konzola za ruter kojoj pristupaš preko browsera, pa ti onda skidaš klijente koje hoćeš za servise koji ti trebaju; ovo je možda najbolje zaštićena mreža, ali nije baš za početnike.

Freenet je isto to, samo malo jednostavnije i prilagođenije širokim masama: takođe se pristupa iz browsera, prethodno aplikacija u pozadini uspostavlja vezu i treba joj poprilično vremena, a kada se poveže, dobiješ mogućnost da biraš između normalne bezbednosti na mreži (za zemlje u kojima internet nije pod strogom kontrolom) i visoke (za razne Kine i Iranove). A kad se poveže, dobiješ osnovnu stranicu Freenet projecta, koja te dalje vodi na ostale stranice i servise; pritom, za svako otvaranje stranice treba dosta vremena da se uspostavi veza, em što sve ide P2P, em što se uz to uvek stvara nova putanja veze, em dok pošiljalac utvrdi čiji si ti, mali.

Daleko najpoznatiji je Tor, što zbog jednostavnog interfejsa koji olakšava sitnija podešavanja, što zbog opšteg berićeta raznih gorepomenutih sadržaja. U novijim verzijama uz osnovni paket dobiješ i već uklopljenu Mozilu, tako da odmah možeš da rokaš, a rokanje počinje sa TORDIR-om koji je neka vrsta adresara za dalje sajtove, a pre svega za pronalaženje trenutne adrese i mirora notorne i ozloglašene „Sakrivene Vikipedije“ (The Hidden Wiki) koja je bila centralno mesto za nalaženje svega i svačega, dok Anonimusi nisu počeli da je obaraju, pa je sada samo centralno mesto za nalaženje svega. Ne treba da ti pominjemo da sa svakim od ovih programa možeš komotno na površinski internet, ali da, što se dubokog tiče, svaki ima svoj protokol, tako da se sakriveni sadržaji mogu videti samo sa njima: primera radi, I2P sajtovi imaju domen .i2p, Torovi .onion, koje ne možeš otvoriti iz običnih browsera.

I to bi ti bilo to

Otpuštamo te sada kao čedo koje smo izveli na put, svesni da je isti posut trnjem ali i da više nisi naša odgovornost, pa u tom cilju draškoljimo Violetu radi njenih izdašnih i prepečenih darova. Daćemo ti samo jedan savet za kraj: ako budeš tražio nešto što ne treba pa te Anonimusi otkucaju gde treba, želimo ti da deliš ćeliju sa najkuratijim robijašem u Zabeli, onim što već dvadeset godina čeka cimera.