Eh, da smo se ranije sreli…
Prošle subote me je život načeo. Evo kako je bilo, od ranog jutra: Usnio sam čudan sanak, grandiozni jarac se borio sa kopljanikom, bio je ranjen, skoro na samrti, ali onda je dobio čudesnu energiju, porazio protivnika, i trijumfalno se israo po njemu. Još sam bio u polusnu kada sam shvatio šta san znači. Pogled kroz jedva otvorene krmeljive oči uhvatio je časovnik koji pokazuje 12:30. Imam tačno pola sata za pohod do kladionice i šansu da popodne dočekam kao čovek koji će imati para za kiriju, brzu hranu i kurvu. Istrčao sam na ulicu i uobičajenom rutom krenuo ka hramu klađenja da, vođen znamenjem, uplatim hiljadu dinara na Regensburg-Keln iz keca u dvojku. Al ne lezi vraže.
[typography font=”Orbitron” size=”24″ size_format=”px”]12:35[/typography]
– Eee vidi eno ga Coja, pa de si Coja, što se ne javljaš bratu na mobilni!
– E Kaniđa… ma jebi ga, nemam kredita.
– Ma nema ni veze, dobro da si sad tu… E ĐANI, TURČINE VIDI GA COJA BRATE!!!
– EEE COJA, KAKO SESTRA JEBOTE!
– Još udato i sa dvoje dece. E ekipa, ja sam zapravo samo u prol…
– Pa nemoš u kraju da budeš u prolazu jebote. Vidi, cimao sam te na mob teo sam nešto da te pitam… je’n moj ortak, ne znaš ga, sa džudoa…
– Sa džudoa?
– Da što?
– Kakav ti džudo treniraš, nisi mog’o kozlić da preskočiš u osnovnoj, sa 11 je počeo centar za ravnotežu da ti se topi od THC-a.
– Ma ne treniram ja, Švaba trenira pa se znaju…
– Švaba?
– Ma ne znaš ga, sa kapuere…
– KAPUERE?!
– Ma ne treniram ja, Đula trenira pa se on i Švaba skontali…
– Vidi Kaniđa, ja stvarno ž…
– Ne’š da učiniš bratu?
– Aj da kažemo da oću, zajebi me za koga je, šta treba?
– E pa Maletić sa džudoa, on ‘oće da ide u Ameriku da šljaka, oni tamo za parkiranje daju bakšiš 150 lardo ispred hotela, pa mu treba ceve da…
– Šta mu treba?
– Pa ceve, ono gde lažeš da si do jaja, da imaš školu i to.
– Kaže se CV, konju, a može i životopis pošto si ti nacionalno osvešćen čovek. Pa šta ću mu ja?
– Pa da mu pomogneš to da napiše, uvek si znao sa slovima, ono azbuka, tastatura…
– Kaniđa, ti meni govoriš da ti, taj lik, Švaba i Đula ne znate da koristite tastaturu?
– A brate nismo debili neškolovani, igramo mi soni i sve, ali ono… tiš to veštije. Ajde zovem te večeras.
Kaniđa eliminisan prilično jeftino. Prošli put mi tražio da pišem diplomski za nekog ortaka od ortakinje ribe koju je jednom karao. Sada me ništa ne može omesti da jednog vajferta stavim na magični preokret velikih Jarčeva. Koračam, koračam… celih pet metara…
[typography font=”Orbitron” size=”24″ size_format=”px”]12:40[/typography]
– Alo Coja!
– Zdravo Petroviću… otkud ti ovde, štа imа?
– Kаko štа imа, štа nemа jebote! Pа nemа te prošle nedelje nа poslu!?
– Ma neki grip me ophrvao.
– Ne možeš dа veruješ štа se sve izdešаvаlo!
– Bilа plаtа?
– Mа jok… Još luđe…
– Zаostаlа plаtа iz jаnuаrа? Obećаli povećаnje, topli obrok, poništili privatizaciju, umro direktoru sin?
– Amа bre Cojo, nemаš mаštu uopšte. Markovićka sа trećeg odeljenjа donelа gibаnicu i prvo ponudilа Ostojićа sа drugog!
– Mmm, dobro, pа?
– Pа kаko pа ,jebote, sto posto su u nekoj šemi! Dogovorio sаm se jа nа kаfi sа Rakićkom iz rаčunovodstvа dа idemo dа ih prаtimo posle poslа.
– I šta ste otkrili?
– POVERLJIVO JE! Nisam ja od onih što raspričavaju sve…
– Dooobro, nego ovаj krenuo sаm bаš dа upl…
– Jаo sаd sаm se setio! Znаš Nikolića, onog što smo svi mislili dа je nа heroinu kаdа je došаo?
– Znаm, to ste zаključili nа osnovu plejliste koju ste mu nаšli u kompu.
– Viđen je kаko puši trаvu neki dаn!
– Mа аjde bre, to nemа veze, pа i jа tu i tаm…
– Prijаvili smo gа generаlnom, rekаo je dа će dа gа testirа.
– Auu, аl ste vi odlep…
– Ako i u ponedeljak ne dođeš jа ću morаti dа prijаvim dа si zdrаv i dа sаm te video dа džаbаlebаriš ovudа. Takav sam, savestan! Pozdrаv!
Petrović nekako eliminisan. Nonšalantim pokretom ruke budim svoju nokiju 3310, koja pokazuje 12:45. Četvrt sata je više nego dovoljno da se stigne do kladionice, pogledaju konobaričine sise, popljuju Francuzi jer sve nameštaju pizda im materina, i uplati jebeni singl. Vraćam telefon u džep, podižem pogled…
[typography font=”Orbitron” size=”24″ size_format=”px”]12:46[/typography]
– Nem ő van az agi, ojojoj.
– Tetka Irma? Otkud ti dizađeš napolje, nisi videla bela dana od devedesdevete. Nije valjda da si skapirala da je bombardovanje gotovo?
– Csend, Šandor! Gledalo ja szudi Szlobodan u Hag, gledalo ja szudi Vojvoda. Nije Irma još iszlapelo hehe.
– Pa dobro, shvati me, malo sam iznenađen, mislio sam da te više nikad nećemo videti u kraju… Darinku još i sretnem, jes da brzo pobegnem jer samo priča o tome kako mora da ti s pijace dovlači kupus, ječam i „Mađar So“.
– Ojojoj, Darinko, ludo devojko! Ta zbog njega izađo!
– Aaaa, osećam da ću zažaliti što ovo pitam, ali… šta je bilo?
– Nema Darinko već tri junapot kivanok! Ni da zsvoni na vratima ni joj kesza szuszne pred pragom! Szato szabila szam ja harom trodona i put pod noge na ulica…
– Pa dobro, jes ti Darinka unuka, ali nije ti rob, ne mož svaki dan… Čekaj, koliko si trodona uzela?
– Rob! To ti se miszlim ja najszgore – da Darinko mi u belo roblje!
– A daaj bre, Irma, znaš šta, žurim…
– Gledalo szam ja na viasat teve program o trefiking! Darinka, on odgovara opis devojka što potpadne pod to, mlado, ludo, jedro, a vedro!
– Au bre Irma, dobro šljaka taj dontro, a? Jel ti ostalo još?
– Nema, szamo recept, čekaš ti u Dom Szdravlja „Laszlo Sekelji“ pet ora pa dobiješ!
– Dobro, Irma, ajde sad lepo kući, počinje ti onaj gejo Holanđanin, da lepo naučiš šta je tandori piletina – pa da mi ispričaš posle, nikad mi nije bilo jasno što bi piletu čovek tako nešto radio…
– Ali Darinko nestalo! Ti je Šandor spasziti moraš!
– Evo, spaziću je, čim je vidim, obećavam.
– Darinko, joooj Darinko, ludo devojko, ördög vigye az anyád…
– Iskuliraj bre Irma, garant je našla jebača nekog. A red je, osamnaes godina u dupe sprcala…
– Joooj jebacza, nego šta! U dupe jebacza, crno Darinko…
– E, Irma, stvarno moram palim… Aj ćao.
– OSZVETI JE! OSZVETI DARINKA! ZA TETAK TI POKOJNI! ZA PRAVDA! ZA ISTINA! NE PRISZNAJEM OVAJ SUD!
E samo još pokojnog tetka da sretnem, moći ću knjigu da napišem o ovom ranom subotnjem prepodnevu tokom kojeg Keln treba da poklekne pred napadima Regensburga, ali da ipak preokrene rezultat i donese ubogom Coji neku crkavicu. Bio sam toliko blizu da sam mogao da pročitam natpis mozzart, kad me je neko snažno prodrmusao za rame.
[typography font=”Orbitron” size=”24″ size_format=”px”]12:57[/typography]
– Izvolite?
– Šta bre ješ gomna, pa ja sam Jocko bre!
– Koji Joc…
– Pa majstor Jocko bre iz Krepoljina, malteriso sam garažu tvom ćaletu!
– Aaaa sad se sećam. Tražili ste isključivo kavurmu i jagodinca!
– Pa nego šta bre! Toj mi je gorivo! Nego, jel jebeš ti nešto?
– Jocko, ja sada stvarno…
– Ili ga još šiljiš? Ajde, kaži Jocku, neću da te kažem kod majke, hehe…
– Šiljim ga još, sve mi dlanovi otekli, hehe. Mogu sad da idem?
– Dićeš bre, tam te svi znaju! Ajde sa Jockom na ladno pivo, pa ne dolazim svaki dan u grad!
– Sreća pa ne dolazite. Imam važna posla sada.
– Kakva posla u subotu bem ti kuću u pičku! Nego, jel ti ćale još u direktor u preduzeću za puteve, imo bi neke anlasere stare da mu doteram?
– Jeste, samo se vi njemu javite.
– To ništa ne radi, odma da ti kažem, al on je i pre muljao tako na te tendere, podelimo pare i bog da nas vidi. Ma gromada ljucka tvoj ćale!
– Znam, ponosim se time. Stvarno moram…
– Dobro, dobro, ideš da ga šiljiš, znam i ja sam u tvoje godine pešes puta dnevno. Ajde objasni Jocku de je ovde pijac pa moš da ideš. Mora upišem pilići.
– Idete pravo niz ulicu, onda na semaforu desno, pa preko puta Mekdonaldsa udarite levo!
– Preko put čega?
– Ajmo ponovo: Vidite onu ženu što baulja kao da je na trodonima, hehe? To mi je tetka. Idite do nje, kažite da znate gde je Darinka, i da ćete joj reći ako vas odvede do pijace.
– Al da znaš, Jocko je smrt za žene, bem li ti tetku!
– Svakako. U zdravlje!
[typography font=”Orbitron” size=”24″ size_format=”px”]13:00[/typography]
Bez daha upadam u kladionicu u trenutku kada sudija daje znak za početak sudara divova.
– BRZO KUCAJ OVDE IZ KECA U DVOJKU!
– Ne mogu, počela tekma.
– Daj jebote, počela pre 15 sekundi.
– Za 15 sekundi može da padne i gol.
– Može kurac, pa ne igra Pančev u cvajti. Još je 0:0, daj kucaj ovo molim te, časti Coja 200 kinti!
– Da častiš možeš, al da kucam ne mogu, promenili nam sistem, sad je ta tekma zaključana za uplate.
[typography font=”Orbitron” size=”24″ size_format=”px”]13:03[/typography]
Skrhan i prazan, tiho, bezvoljno psujem ortake, kolege, rodbinu i majstora Jocka, psujem kladionicu i moju sudbinu kletu. Srećom, za hiljadu dinara još uvek može da se kupi kobaja i litar mlakog vinjaka.
[typography font=”Orbitron” size=”24″ size_format=”px”]14:43[/typography]
U stan sam ušao vidno pripit. Zapravo, teško bih uboo daljinski, sreća da mi je teletekst uvek uključen. Lepo je pisalo: Regensburg-Keln 2:0, poluvreme 1:0. Serem se u snove, eto, bar sam uštedeo soma dinara, to jest nisam uštedeo nego propio, ali bolje to nego da dam kladionici. Zaspao sam pijanim snom.
[typography font=”Orbitron” size=”24″ size_format=”px”]21:17[/typography]
:nokia ringtone:
– Hhh… hunklje… halo!
– Alo Cojo! Kaniđa je!
– Mhda?
– Šta da, spremaj se, nađemo se za pola sata na klupici da se dogovorimo za onaj ceve!
– Mhm.
– Ajde ljubi te brat. I vide li danas Kelna?
– Aha, bulje opet popušili.
– PA TI NISI GLEDO!? Stavili tri komada u nadoknadi, to je bre žoga bonito!!! Mojne da kasniš.
