Evroliga – Partizan na skeneru Tarzanije

Nanter je ispucao svoju kvotu odličnih utakmica protiv fajnal for timova, te je glatko izgubio od Fenerbahčea u poslednjem kolu, što je donelo Partizanu prolaz u top 16 fazu.

Svemu tome, prethodila je prvo pobeda Budiveljnika nad Francuzima, i veliki skalp Partizana u Istanbulu. Na jučerašnjem tekstu o Zvezdi, razvila se šarolika, nadasve intelektualna diskusija, u kojoj je između ostalog istaknuto da je Partizanova grupa bila lakša za prolaz, jer je u suštini igrao mini ligu sa Nanterom i Budiveljnikom, a Zvezdina teža, iako u apsolutnom smislu mnogo lakša, jer je bila ujednačenija.

To, kao prvo, ni bukvalno ne stoji. Zvezda se nalazila u grupi, u kojoj je realno mogla da dobije svaku utakmicu osim gostovanja u Izraelu. Partizan je bio u situaciji da vodi taj mali rat za četvrto mesto sa još dve ekipe. Dakle jedno mesto za tri ekipe, što u startu nije naročito prijatna situacija. Dalje, i Budiveljnik i Nanter su bolje ekipe od Lijetuvos Ritasa. Još dalje, u takvom rasporedu okolnosti, kao što je bio Partizan, hoda se po veoma tankom ledu, nema puno manevarskog prostora, Partizan, eto, nije uspeo da napravi brejk ni u Ukrajini, ni u Francuskoj, i dovoljan je bio samo jedan lud dan Nantera u Barseloni da se Partizan dovede u situaciju da mu za spas treba isti takav herojski dan protiv tima koji je kandidat za osvajanje Evrolige. A Nanter je bio veoma blizu da napravi još jedan veliki skalp, protiv CSKA i Barselone kod kuće, igralo se do poslednje sekunde.

Sa druge strane, ima istine u tome da ujednačena grupa kao Zvezdina ima određene mane, ali na kraju dana, da imam moć da utičem na žreb, za svoj tim bih uvek birao Zvezdinu grupu, u kojoj mogu da igram svih 10 mečeva konkuretno i da sve zavisi od mene. A u svakom slučaju, put do napretka sigurno ne vodi preko ikakvog razmišljanja o žrebovima, šeširima i ostalim tehnikalijama. I Partizan i Zvezda treba da igraju basket, grade svoje timove, da svake godine probaju da budu bolji nego što su bili prošle i da svake godine smanje jaz u odnosu na one iznad sebe, sve dok ih ne stignu i prestignu. Zvuči kao kliše izjava praznoglavog fudbalera, ali klišei ne nastaju slučajno.

Partizan je odigrao bledunjavu prvu fazu. Nanter i Budiveljnik su mnogo bolji timovi nego što navijači Zvezde predstavljaju, ali jesu svakako timovi protiv kojih je Partizan trebao da ima skor 3-1 a ne 2-2. Jedan brejk, bilo u Ukrajini, bilo u Francuskoj je trebalo da bude napravljen. Obe utakmice su bile potpuno pobedive, ali je Partizan nesvojstveno sebi zakazao u bitnim momentima, te je na kraju imao više sreće nego pameti sa fantastičnom šuterskom noći u Istanbulu i sigurno ne potpuno nabrijanim Fenerbahčeom. Takođe, Nanter je svoju kvotu odličnih utakmica ispucao i na dva tesna poraza protiv Barse i CSKA. Mogao je tu recimo da izgubi 20 razlike a da napravi brejk protiv Buđavih pa bi gledali sinove Afrike u TOP 16 fazi a ne Partizan.

Partizan me je u ovoj fazi razočaravao igrom protiv velikih timova, do utakmice sa Fenerbahčeom. Ali posle je usledila još jedna, ne mogu reći bleda, ali nefajterska partija protiv CSKA. Partizan je pre nekih 6,7 godina postao ekipa koja više ne razmišlja o šeširima, koeficijentima, ekipa koja može da igra sa apsolutno svakim u Evroligi, u gostima na momente i sjajne dane, a u Pioniru uvek. Prošle godine, Partizan je imao slabiju ekipu nego ove. Lovernj i Bogdanović su prošle godine bili dobri klinci, ove su postali ozbiljni igrači, pogotovu Bogdanović koji se lagano razvija u makar evropskog superstara. Milosavljević je takođe napravio iskorak iz solidnog u dobrog igrača a sjajno je prihvatio i rolu seniora u ekipi. Takođe, ovogodišnji crnac Kinzi je veoma dobar, atipični crnjo koji hoće i da izgine u odbrani a zna i u napadu, a prošle godine je sliv Konga u Partizanu predstavljao ne preterano inteligentni Dru Gordon i nakratko, loši Tori Tomas. To je po meni dovoljno da kompenzuje odlazak Lučića, koji nikad nije ni bio top igrač, mada je sjajno izvlačio sve što može od svojih solidnih granica i odsustvo Bertansa. Problem je svakako i povreda Vestermana, ali i do povrede Alzašanina, Partizan je igrao bledo.  Takođe, njegovo odsustvo je ipak uspešno kompenzovano, neki igrači malo modifikuju pozicije, neki igrači igraju celu utakmicu, ali sve je to mnogo normalnije nego što se pravi drama. Ako mislite da profesionalni sportisti, momci od 21, 22 godine, zveri od dva metra visine i 100 kila, ne mogu da igraju 40 minuta košarke dva puta nedeljno u kontinuitetu, onda ne znam šta da vam kažem.

Dakle, ne mislim da situacija sa povredama može da bude neko krunsko opravdanje Partizanu za slabe igre. Jeste nezgoda, ali ne i neprelazivo. A Partizan je još prošle godine, sa dakle nešto slabijom ekipom, odveo Barsu i CSKA u produžetke u Pioniru, dobrano uplašio Barsu u Kataloniji, u finišu utakmice i ispustio TOP 16 bezveze. Ove godine su mi zasmetali nastupi protiv CSKA, protiv Barselone u Pioniru i donekle i protiv Fenera u Pioniru. U Kataloniji je bilo ok. U ovim ostalim mečevima nisam video Partizanove zube, muda i drskost koja su proteklih godina osvojila srca i mnogih navijača koji nisu crno beli. Na to se nadovezuju i dva loša meča u Francuskoj i Ukrajini. Tako da je Partizan prošao prilično žabarski ove godine, ali ipak, red je i bio da jednom tako prođe jer je godinama pišao krv i znoj za svaki pređeni metar na putu napretka uz bolne nedostatke sreće.

Partizan i ove godine ima neverovatno mlad tim. Međutim, u protekle dve sezone, nema ni tog jednog jedinog starijeg koji pravi određeni balans i daje pravi začin mladosti. Kecman, Božić, Katić, Palasio, ranije recimo Milojević, Drobnjak, uvek je tu bio jedan a najčešće dvojica starih kajli. A recimo, tim sa pariskog fajnal fora uopšte nije bio mlađan ni u proseku. Zašto je Vujošević odlučio da radikalizuje politiku mladog sastava, ne znam. Ne verujem baš da nije bilo novca da se dovede neki solidan stariji igrač, recimo na poziciju centra. Musli i Gagić neće nikada biti odlični igrači, napredovaće do nivoa solidnih, ok centara i to je to. Stvarno ne vidim potrebu za obojicom u timu, donekle se guši perspektivni Milutinov tako, neće biti dividendi od njih dvojice (a pogotovu neće ako dele minutažu između sebe pa i taj svoj ograničeni razvoj usporavaju) a tu može da se smesti neki solidni stariji centar, za ok pare, koji će da fino doprinese statistički a još više i psihički na ostatak tima, namazani Raško Katić je bio klasičan primer pre koju godinu. I Musli i Gagić su u sada već ozbiljnom kontinuitetu od godinu i po, sranje.  Njihovi proseci u Evroligi zajedno su 8 poena i 7 skokova, a obojica imaju šut za 2 ispod 50 odsto, pritom Gagić posebno kriminalnih 36 posto, 11/30. Podsetiću da je centar pozicija sa koje upućujete šuteve na koš sa daljine od pola metra.

Razmišljao sam o nekim drugim motivima Vujoševića za ovoliko mlad tim, možda kontanje da treba još radikalnije u tom smislu, da će potpuno mlad tim odgovoriti najbolje na izazove koje predstavlja veoma ojačala Zvezda pre svega, jer takav tim uvek ide psihički najrasterećeniji u bitke a veoma smetu protivniku, zbog potencijalne situacije gde te jebu klinci. Vujošević je vrhunski manipulator i strateg, koji razmišlja i na ovaj način. Ali, sve kad se podvuče, ipak nije dobro imati ovoliko mlad tim i Vujošević je verovatno preterao, i to se vidi po odluci da se dovede Tepić. On je igrač koji će da legne kao kec na deset u ovim okolnostima i bilo bi super da je igrao od početka sezone. Milenko je dobar evropski igrač, nije vrhunski, ali je mogao da ima i bolju karijeru posle odlaska iz Partizana. Ovakvim igračima povratak u jato, povratak u topli dom gde uvek imaš da pojedeš kuvano, što je Partizan za Tepića danas, uvek čine dobro. Milenko je i dobio godina, više nije klinac, biće odličan dodatak Partizanu u top 16.

Partizan ima potencijal da svojim navijačima priredi veoma zanimljivu top 16 fazu, možda čak i da prođe. Real i CSKA su jaki kao zemlja (mada CSKA treba dakle četiri puta u sezoni da pobedi Partizan, vrlo moguća pobeda Partizana tu), ali Galatasaraj, Bajern, Žalgiris, Makabi, Kuban, to su ekipe sa kojima itekako može da se igra. Ali Partizan mora da digne nivo igre. Zapravo, mora da počne da igra onako kako može. Nije problem Partizana plafon mogućnosti, on je visok, videlo se to protiv Fenera, Nantera u Pioniru. Samo klinci treba da shvate koliko mogu. Uz uobičajeno Vujošićevo dizanje forme kako idu sve bitnije utakmice, i dodatak Tepića, mislim da Partizan svima može da pruži još 14 utakmica dobre košarke.