EuroBasket 2013 – najava

Nakon 33 godine od prvog zlata za SFRJ košarku u Ljubljani , reprezentacije zemalja članica bivše nam države se vraćaju na mesto uspeha, kako bi sa još 18 najboljih euro selekcija, u naredne dve nedelje vodili bespoštedne borbe za najprestižniji status u evropskoj košarci.

Ovo prvenstvo biće zanimljivo po mnogo čemu. Na prvom mestu, ove godine nema izrazitog favorita za šampionski naslov. Za razliku od nekih prošlih takmičenja , nijedna reprezentacija nije jaka kao crna zemlja, niko neće izdominirati i lagano se prošetati do najvišeg postolja, tako da treba očekivati puno neočekivanih obrta: da se neka od ozbiljnijih ekipa ozbiljno usere, a da neki autsajder prebaci svoje mogućnosti i da se dokopaju makar četvrtfinala.

Surova kapitalistačka imperija kakva je NBA liga je rešila da ove godine ponudi svojim evropskim zvezdama mogućnost izbora izmedju hrpe zelenih novčanica ili časnog obavljanja patriotske dužnosti igranja za državni tim. Ogromna većina igrača se odlučila da odustane od reprezentativnih akcija, te da prvenstvo posmatra putem TV ekrana , ljuljajući se na ligenštulu na Havajima ili Dominikani, srčući koktele i duvaneći debele tompuse, dok ih gomila rasne pičetine hlade palminim granama. Shodno tome, nećemo imati prilike da uživamo u majstorstvima Novickog, Pau Gasola, Navara, Žoakima Noe, Kirilenka, Galinarija, Barnjanija, Šarasa Jasikevičiusa, Pekmena i gomile drugih vrhunskih igrača.

Sa druge strane, ovo će biti idealna šansa nekim mladim igračima da pokažu od čega su sačinjeni i kupe svoju ulaznicu za veliku basket scenu. Videćemo može li Šarić da potvrdi prognoze koje ga svrstaju u top 5 izbora na draftu; da li Nedović može da oslobodi atletsku zver koju nosi u sebi; da li će Litvanci u Valančijunasu dobiti novog Sabonisa…

Odogovore na ova i na mnoga druga pitanja koja se nameću daće mečevi koji slede. Do finala , koje je na programu 22. septembra, vodiće se beskompromisni ratovi, sukobi trenerskih strategija, more napetosti , adrenalinskih šokova i tenzija.

Šou može da počne!

SRBIJA

Vreme kada su naši momci išli na velika takmičenja kao na laganu turneju je daleki pluskvamperfekat. Nekada je bilo očekivano da Bodiroga, Sale, Divac, Danilović i ostali brutalno izjebu i zapišaju konkurente u grupi; onda bi nas u četvrtfinalu čekao neko od komšija, ili neka bivša SSSR država. U polufinalu bi se natezali sa braćom Grcima, nezgodnim Italijanima ili atletama iz Francuske, a onda bi u finalu protiv Rusa, Litvanaca ili neke druge selekcije sa renomeom odigrali srčano i na muda, te poneli pehar kući.

Od tada su se mnoge okolnosti promenile. Gomila sumnjivih njuški pod maskom menadžera, agencija , i drugih lica koja posreduju u transferima sportista, su učinili to da igrači više ne moraju da kroz igru u reprezentaciji stiču košarkaško ime i reputaciju. Dovoljno je da se robovlasničkim ugovorom obavežu na vernost svom „zastupniku”, i za tili čas ih eto u Panioniosu, Doksa Drami ili Nimburku , kako ubacuju loptu kroz obruč za par miliona godišnje.

Za državni tim su ostali na raspolaganju idealisti, još neiskvareni klinci, neženje i par zvezda sa karijerom u padu. Čast izuzecima.

Duda Ivković je zbog poznatih problema sa povredama imao dosta muke da skocka tim. Međutim stari trenerski mag još ume da namiriše svežu košarkašku krv. Ova reprezenatcija iako nema jaka imena može mnogo. Igra u odbrani je više nego zadovoljavajuća, što će nam biti i možda najjači adut na turniru. Primetan je visok nivo zajedništva u ekipi: mnogo ovih momaka je sličnog uzrasta, dobro se razumeju, a kao tim lideri su tu kapiten Krstić i Nemanja Bjelica, dva momka sa izuzetnim ljudskim kvalitetima.

Što se tiče filozofije naše igre na prvenstvu, pored Krstića i Bjelice koji imaju ulogu predvodnika, mnogo se očekuje od Nemanje Nedovića.Evidentan je njegov napredak nakon odigrane sezone u Evroligi, igra mnogo bolju odbranu, kontroliše dinamiku svoje igre, a i ima jako bolju selekciju šuta ( obzirom da mu šut nije jača strana). Raško Katić kao debitant u 33. godini je posebno otkrovenje. Odavno nismo imali visokog igrača sa sličnim osećajem za kontakt igru, koji može vrlo uspešno da odigra ledjima ka košu, i koji uz to može dobro da gadja sa poluodstojanja. Mana mu je ipak nedovljna visina za peticu (208 cm), ali smo videli da ga je Duda u pripremama veoma uspešno koristio na poziciji četvorke.Kalinić je košarkaški vrlo zanimljiv , ima zavidnu igračku inteligenciju, jednostavna rešenja , prati igru. Možda i najparadoksalnija ličnost u repki, jer nije šuter, nema brzinu, nema neku kotrolu lopte , a opet je ostavljao , uz Katića , najkompletniji utisak na pripremama.

Da bi moglo da se kidiše na što viši plasman, nešto mora da se pogodi i spolja. Andjušić je pokazao najkonstantniju šutersku formu na pripremama i to ga je održalo u sastavu (zamerka za katastrofalnu igru u odbrani). Bogdanovićev šut nikad nije ni bio sporan, iako ga je tokom sezone u Partizanu sporadično služio. Bogdan kao i Nedović ima raskošan talenat i uz pravilan napredak bi mogao da se razvije u vrhunskog „ combo“ beka.

Poslednja odluka Ivkovića da ne vodi na prvenstvo rovite Teodosića i Lučića, je izazvala različite komentare. Teo je bez obzira na sumanut karakter i otpor koji ima prema autoritetima najbolje što Srbija ima na pleju. Za njega se moralo naći mesta u avionu , zato što je jedan od problema koji bi mogao da nas guši nedostatak ideje u igri i organizacije igre; pa makar se njegovo učešće svodilo na 10-15 minuta po utakmici. Lučić jednostavno nije imao sreće sa povredom, pogotovo zbog toga što bi verovatno bio član startne petorke.

Sa Dušanom Ivkovićem na klupi svaka ekipa bi imala makar promil šanse za najviše domete , pa je i on jedna naša velika predost u odnosu na ostale rivale. Stručno je najkompletniji kouč prvenstva (Božu Maljkovića je pregazilo vreme, Kazlauskas i Repeša su precenjeni, ostali nisu vredni pomena) uz lukavog Dejvida Blata i perspektivnog Trinkjerija.

RIVALI U GRUPI

Srbija je za protivnike u grupi dobila ex- yu triling Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora , uz baltički tandem Litvanija i Letonija.

LITVANIJA ponovo ima dobar sastav, a u nekim kombinacijama možda mogu i do medalje. Jonas Valančijunas je doktorirao pik end rol igru , i sa kojim kilogramom viška i gomilom jakih utakmica iz NBA biće veoma opasan.Kleiza i braća Lavrinovići su tu, sposobni i za fizičku i za šutersku dominaciju. Nedostatak im je jako slaba bekovska linija ili makar jedan solidan bek koji zna da vrti pik end rol akcije. Bez legende Jasikevičiusa biće teško , ali ne i nemoguće.

MAKEDONIJA je opet sastavljena od gomile veterana koju predvodi General Boško Mekejlebovski.Nakon prijatnog iznenađenja koji su pružili na SP 2011. , sada će ih svi shvatiti mnogo ozbiljnije. Jedan Mekejleb je nedovoljan ukoliko nema odgovarajuću podršku makar nekog saigrača. Pitanje je mogu li tu podršku da mu pruže Pero Antić, braća Stojanovski ili Ilijevski.

BOSNA I HERCEGOVINA: Misterija grupe. Po imenima na papiru nisu loši, ali po igri često liče na gomilu pijanih svatova koji svakog trenutka mogu da popadaju pod sto. Mirza Teletović je imao očajnu sezonu; a Aca Trica ni u trenerskim vodama ne može da se otarasi kompleksa koji ima jer je „samo Draženov brat“. Moguć totalni fijasko.

CRNA GORA: Da Peković nije otkazao već bi bili viđeni u polufinalu. Ovako ,i pored perfektne centarske linije Vučević- Dubljević , postavlja se pitanje ko će na spoljnim pozicijama pružiti podršku Tajris Rajsu. Braća Šehovići su ipak druga klasa evropskih bekova.Vlada Dašić nekad oduševi a nekad je tvrdoglaviji od mazge i loptu ne moze da ubaci u olimpijski bazen. Ima materijala za četvrtfinale ako trener Luka Pavićević uspe da izvuče maksimum iz sastava.

LETONIJA: Simpatični Bertansovi zemljaci su vidjeni za jebenu stranku ove grupe. Dok god ide šut mogu da pariraju gotovo svim ekipama, a kad stane šut bivaju nešto jači od KK Mladost Jelakci, šampiona turnira u Jošaničkoj Banji.

FAVORITI

ŠPANIJA: Iako nema starijeg Gasola , Navara i Ibake furija opet izbija na površinu kao prvi kandidat za zlato. Jednostavno imaju to zadovoljstvo da im pred svako novo takmičenje neki od potencijalnih reprezentativaca rapidno napreduje i bez problema zameni neku odsutnu zvezdu. Mark Gasol stiže sa priznanjem najboljeg defanzivca NBA, koji je poslednjih godina postao čudovište u reketu. Rudi Fernandez je imao odlučnu sezonu u Realu, te se i od njega očekuje puno. Stari majstor Hoze Kalderon još pokazuje da je besprekoran u komandi i kontroli igre, pa će španski selektor imati slatke muke kada su u pitanju plejmejkeri, jer su sjajni ove sezone bili i Rubio i Serhio Rodrigez. Felipe Rejes će ponovo biti tu da rempluje i provocira protivničke centre a neku veću ulogu može da dobije i San Emeterio, pogotovo u odsustvu Navara.

FRANCUSKA: Prva zvezda ovog evrobasketa biće Toni Parker, trenutno najbolji ritam igrač na svetu. On će Francuzima biti sve: i egzekutor i asistent i motivator i selektor, jer pravog autoriteta na klupi nemaju. Žoakima Noe nema, ali tu je nikad bolji Nikolas Batum koji se i NBA ligašu Portlandu nametnuo kao jedan od vođa. Tu su još i nikad do kraja dokazani Želabal, Johan Petro iz Atlanta Houksa, De Kolo, te par igrača iz mladog talasa koje predvodi partizanovac Žofri Lovernj. Odustvo bilo kakve discipline u igri i makar minimalnog poštovanja taktičkih zamisli je Francusku uvek koštalo vrhunskih rezultata , i pored toga što u talentu nikad nisu oskudevali. Ovo je možda poslednja šansa da isprave sve greške iz prošlosti

GRČKA: Grke je masovno odsustvo NBA i ostalih zvezda najmanje pogodilo jer nisu tu samo Kufos, Skorcijanidis ali i legenda Dimitris Dijamantidis koji je završio sa reprezentacijom. Okosnica ekipe je tu: Spanulis, Focis, Burusis, Zizis; tako da će najmanje morati da prilagođavaju igru novim okolnostima. Spanulis ima šansu da zaokruži fantastičnu sezonu koju je imao sa Olimpijakosom, zajedno sa saigračima Papanikolauom i Printezisom koji pucaju od samopouzdanja. Na klupi sedi mladi Andrea Trinkjeri , jedan simpatičan lik koji je pokazao da ima zavidno trenersko znanje .Može se očekivati da Grekosi igraju zanimljiv basket, sa puno šmeka i lepih poteza, za šta su, objektivno, i sposobni.

Tekst poslao čitalac Jovke Jzma. Pošalji nam i ti nešto u inboks kad se završi prvenstvo. Možeš i ranije al ne znamo dal ćemo pročitati.