Filharmonija narodu: ovaj tekst je za svakoga

Jeste li čuli, narode, pustite odu radosti, neka se ori Betoven s krovova od Žorža Klemansoa do Svetogorske, jer Beogradska filharmonija ima novu reklamnu kampanju! I odmah da vam kažem, govno je. Poveliko. I eto sad ja ovako prost moram da pišem o aktivnostima jedne kulturne institucije i dajem celoj priči neki dodatni publicitet, ali jebiga, nešto se mora uraditi kad već smrdi toliko gromko da ljušti farbu sa moskviča i skreće avione na najbliži aerodrom jer se putnici bune i lupaju ono dugme da ispadnu maske za kiseonik.

Pošto je u pitanju reklamni plakat s porukom za koju postoji ozbiljna šansa da se odnosi na tebe, dragi čitaoče, mogu da učinim makar taj minimum i da ti ga ne pokažem. Jer neću da reklamiram javnu kulturnu ustanovu koja pravi ovakve gluposti i provokacije na nivou koterije devojčica u sedmom osnovne. Ali zato ti lepo zamisli, čitaoče, svojim naivnim, slabačkim i neprosvećenim umom, ovu sliku: partitura (to je ono papir s notama) a preko nje palica dirigentska (to je onaj što maše štapom ispred orkestra, što je pak ono kada sedne njih šurnaes pa uzmu da muziciraju a nije prelo jer imaju instrumente) al nije palica bajo moj nego PRAZILUK. Op, op. A ispod piše belo na černo NIJE ZA SVAKOGA. I logo filharmonija, sezona 2015/2016.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Ako ne dovedu Oribea Peraltu ništa neće uraditi ni ove sezone.[/typography]

Kvota je 1,01 da je ovo smislio Tasovac lično, jer on je bio konceptualista iza svih prethodnih zapaženih BF reklamnih kampanja, sezonama unazad. Postoji neka mala šansa da je ovo izvedba nekog njegovog filharmonijskog epigona što se gasira da oponaša svog duhovnog oca, tog majstora provokacije i samopromocije, koji se kao takav izgleda odlično uklopio u aktuelnu vlast i eto ga danas na poziciji ministra nadležnog za ovaj sajt lol.

U svakom slučaju, tragovi kampanje odišu tasovještvom, za koje smo mislili da ne može zabrazditi grđe od one tugice u Straje Baje pre par godina, ali eto, takva vremena došla izgleda, ne moš više ni neprijatelja krštenog da nanišaniš, bez ikakve ideologije sve se istopilo u pomije. Pa onda ako si Tasovac, i dovoljno si pametan da vidiš u čemu živiš, ti onako menadžerski pragamatično dokazano tržišno uspešno, ideologiju zameniš provokacijom gde sebe prikazuješ kao elitu i slikom pokažeš da si nespojiv sa onima koji to nisu tj. s prazilukašima. Pa bravo. Ovu kampanju ću smatrati uspešnom ako Tasovca zapamte po njoj, bez obzira na sve dobro što eventualno uradi za ministarkog vakta, toliko je dno.

„Nije za svakoga“ nije priča o „ukusu“, pa sad kao meni se ne sviđa klasična muzika samo gotivim onog tipa s timpanima kad zvekne, to je kul deo, zamisli koliko se on smara dok to dočeka huhuahah i zamisli zajebe tad jednom kad ima nešto da uradi uhauhaha pa dupe mu pomeraju posle ostali u svlačionici. Posmatrana u tom ključu, rečenica „nije za svakoga“ govori nesumnjivu istinu, ali to je istina koju je nepotrebno izreći, mislim, nebo je plavo, Vučić je peder i neće brate svako hteti da sluša tvoju muziku, to su osnovni postulati očiglednosti usaglašeni još na Drugom nikejskom saboru.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]VUČIĆU MUŽELOŽNIČE![/typography]

„Nije za svakoga“ je zapravo izuzetno perfidna rečenica, i po tom pitanju jedino dobija neki plusić za skil ova cela priča. Ma koliko bila sintaksički prosta, ta rečenica je neuporedivo nakrcanija značenjem i tumačenjem nego što bi u ovom kontekstu bio neki direktan slogan ili poklič na akciju, pre svega zato što se u negaciji krije nepostavljeno pitanje: ako nije za svakoga, a za koga jeste? Ko su ti koji nemaju praziluk ni u jednom telesnom otvoru? Prepoznaj se brate, upecaj se sestro, nađite u ovome novu potporu za svoj fantazam da ste deo elite, da ste oni za koga filharmonija jeste!

To je u stvari pitanje koje stari olinjali lisac Tasovac želi da mi sebi postavimo. Da se svi priupitamo gde pripadamo. Da se lepo razvrstamo na elitu i masu, one koji valjaju i one koji ne valjaju i svi srećni, jer uvek oni drugi ne valjaju. A pošto nam ustanova kulture, finansirana iz budžeta, dakle ustanova za koju građani daju pare kroz poreze, poručuje tako nešto i tera nas da razmislimo gde smo se svrstali, to se validno može shvatiti i kao poruka establišmenta narodu. „Ovo je ta kultura ka kojoj težimo. Ovo je ta Evropa: koncerti klasične muzike i advertajzing. Ovo je put koji smo zacrtali i boli nas bre kurac, svi vi ste stoka i pučina grdna što tako ne mislite jer vi ni ne kapirate kakve su stvari u stvari.“

Pa dobro, jel može filharmonija da se reklamira bez toga? Jel mora i ona da jebe nekog u mozak, i to provaljenim forama, poručujući mu da je gowno koje ne kupuje karte za petstoto izvođenje Šumanovog koncerta za violinu i orkestar? Ja sam mislio da je Tasovac makar pametan i pragmatičan, ali očigledno tu neke patologijice ponekad podivljaju pa malo preuzmu primat. I najtužnije od svega je što je ovo jedna nebitna stvar, glupi poster koji zapravo nije potreban da bi se prodale karte a što mu je navodna svrha. Samo što se ta stvar pokazala kao bitna – jer otkriva tvorčev stav oko nekih bitnih stvari.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Samo nemojte da me pitate za neki drugi stav.[/typography]

Zato ovaj plakat ili kampanja ili šta već širi oko sebe toliki smrad. Jer se snishodljivo obraća svim onim ljudima koji ne kupuju karte ali ipak delimično kroz poreze učestvuju u finansiranju ovakve ustanove, i to bez da ih iko pita. Jer se prozivački obraća svima koji kupuju karte a ne uživaju dovoljno, prema proceni arbitara ispravnog, nego se usuđuju da pogledaju mobilni ili zevnu prilikom izvođenja Prokofjeva. Jer dotična ustanova kulture time promoviše elitističku pseudo-ideologiju građanskog „normalnog života“ koja je jedan od uzroka bezidejnog beznađa u kome smo se zatekli. Jer se zasniva na plitkoj provokaciji upakovanoj u pasivno-agresivnu formu, što znači da se niko nije baš tu nešto potrudio oko koncepta, a cilj bi kao trebalo da bude prodaja karata, važi što će neko sad da dođe baš jer je video ovaj plakat. Ne, cilj je zapravo bila promocija „brenda“ (kao elitističkog i “premium”, što bi bilo validno da je u pitanju komercijalni a ne navodno kulturnu proizvod), i po tom pitanju jeste ceo “koncept” malo uspešniji, ali i dalje je čvrsto u kategoriji „sranje“, zbog svega gorenavedenog.

Ali iznad svega, stav koji je ovom porukom zauzela Beogradska filharmonija je sranje jer valjda je dotična osnovana od strane države sa ciljem promovisanja određene vrste muzike, dakle njene popularizacije i pluralizacije, a ne elitizma. Valjda je ideja da program bude komercijalniji da bi i ustanova bila uspešnija u finansijskom smislu –  zar nije aktuelni Ministar to silno poštovanje pa i ministrovanje stekao zahvaljujući svojim menadžerskim naporima (koji su i dalje doduše bili žestoko subvencionisani iz budžeta hehe) da je komercijalizuje i komodifikuje, i da na repertoaru ne bude samo Rahmanjinov, nego i Geršvin i fakin Beogracki sindikat. Sve u svemu, sve ovo je jedno veliko mašenje WC šolje, jer muzika ne bi trebalo da se zaključava nego da se pusti da se slobodno i bez predrasuda raširi po vazduhu, pa kome upadne u uvo, upadne. Dobroj muzici bi trebalo da je sve to ionako svejedno.