Filmska preporuka : Svet koji nestaje
Kanim se ovih dana da odem do bioskopa, da pogledam Vuka sa Vol Strita. Ali nešto ne ide. Siguran sam ja da je to dobar film, verovatno i odličan. Nema tu greške, Skorseze, jedan od nekoliko bogova glume, Di Kaprio, svakako dovoljno nadrkan budžet za šta god da ne fali.
Nije to problem. Problem je što mi se trenutno, jednostavno ne gleda takav film. Nemam problem sa 1000 “fuck” u filmu, sa šikanjem koke, sa surovošću korporativnog sveta, sa gledanjem toga kako je neko napravio 500 000 puta više para nego što ću ja ikada videti. Nemam problem, samo je malo počelo da me smara. Nije samo Vuk problem, 90 posto stvari oko mene, na televiziji, internetu, u supermarketu, viče “aaaaa”, nadrkano je, seva, šljašti. Čoveku nekad jednostavno treba doza Memedovića, pecanja po ledenim brzacima u sibirskim tajgama i hasanja konjetine sa lokalnom mongolštinom.
U tom duhu, ja bi vam ovom prilikom preporučio jedan prirodnjački dokumentarni film, ali u formi priče, sa likovima i radnjom, dakle ne baš potpuna nacionalna geografija. Reč je o domaćem filmu iz 1987. Svet koji nestaje. Film je veoma dostupan, ima ga u delovima na jutjubu. Radnja prati Gileta, mladunče divlje svinje koje ima tu nesreću da se rodi kao trinaesto prase, a svi znamo da majka svinja ima dvanaest sisa.
Gile se dakle, rođenjem, našao u veoma nezgodnoj situaciji. Prosto, ne dobija svoju dnevnu dozu hranljivih materija a majku, braću i sestre to evidentno ne tangira previše. Ne samo što ne dobija hranu, Gile ne dobija nikakvu emocionalnu potporu od svojih bližnjih, te se upućuje ulutanja šumom u potrazi za obe stvari. Kako se Gile snalazi, kome mora da krade hranu, i sa kojim šumskim mladunčetom će uspostaviti drugarstvo, pogledajte sami, da ja ne spojlujem.
Naravno, priča ne prati samo Gileta i kao što sam rekao, ipak je u pitanju dokumentarac. Naučićete puno zanimljivih stvari o raznim životinjama, tu su naravno i sjajni snimci kakve mogu napraviti samo magovi prirodnjačkih dokumentaraca, a sve zaokružuje divna naracija Petra Kralja, koji unosi jednu novu dimenziju u dokumentarac, približavajući vam životinjski svet, sreću, bol, strah, potrebu za ljubavlju, sve dok ne shvatite da ne gledate dokumentarac o životinjama nego da gledate dokumentarac o životu uopšte. I ovom našem, ljudskom.
Film je delo Petra Lalovića, i sniman je na području Baranje.
