Fit vs. Sit

Od davnina uzavrevaše pavijanica mlada od pomisli i vidika na bicepsnu venu svog opskrbljivača namirnicama. Omladinci koji ostajaše bez pičke srdiše se grdno, te izumeše religiju, gde će nejač umna razumevanjem snagu nadjačati. Isprva kleknu celo pleme pred tumačenjem neshvaćenih sila, i svi uvideše važnost kontempliranja u osami. Tada istupi ponositi samoosnovani vrač pred djeve i stade se raspitivati o uslovima korištenja rasplodnih komora u nj’. One iskazaše razumevanje za visoko cenjeno zanimanje i bodriše vrača da radije nastavi da drka na pećinske 18+ crteže, uviđavši polarne razlike između cene postajanja mudrim sveštenikom, nasuprot onoj postajanja običnim ratnikom. Tu pravraču puče kurac, i on govoraše „vračevi otsad ne jebu što NEĆEDU, a ne što ne umu!“.

No, zašto moriše srednjepaleolitskog Srbina sadržaj za odrasle tako grdno, kad se tolika čeljad modernog doba pitomo povinjava fenomenu nejebanja kako kakvom izboru, pre nego li invaliditetu? Prvenstveno verovatno jer tek što bi stupio u svoju odraslost, a već bi morao da umre (dvaezdve, tri – ćao). Ali ne dade mu đavo mira, i on sedeše kroz milenijume praveći pičke od majmunova buta, razvijajući rezoluciju klesanih pornografskih figura i nasamarujući nezaštićene kćeri na neophodnost savetovanja sa sveštenim licem u osami, tako proguravajući i koji specimen nejake DNK kroz svoju vrstu. A onda mu sinu – zašto ne bi okupio sebi srodne u zakonodavnu grupaciju i zapovedio da se ne jebe nikako i uopšte? Ta kad već on ne zna dal’ će potomstvo mu ugledati svetlost sledeće generacije, nek’ ne zna niko! Prvo zabraniše da se meće koj’ ‘di stigne, nego da se fino najavi gde i sukim, a odma’ za njim učiniše tako i ostali narodi vaseljene (vazda je Srbin im’o najjače ideje). Potom da bi i instituciju braka sprečio da mnogu decu izmili, izmisli Srbin zabranu izbora, te se jedinstvo svakog pojedinačnog palamara i neophodne mu cupi ugovaraše, da se palija usled uzajamnog dopadanja ne razbahati. Najbolje pičke postaviše Srbin za nedostupne princeze, a preostale zaprljaše siromaštvom, da ih močuga u prnjama ne pozna.

No njuh je kurčev konac svilen, uvek puta nađe, i čeljadi bivaše sve više. Srbin pranrd pokušaše još mračno doba crkve da zapovedi, te se želja za golotinjom u umetnički izraz probi; mete narodu na glavu smešne šešire, te žene podbočiše sise; dade im čakšira širokije, te ih oni zadigoše. I šta god da je izumeo, svaki mu plan bejaše osujećen, i planeta mu se prenaseliše. Tako on pusti volji kolo da vodi, baš da vidi kako će bez njega. Ne lezi vraže, skočiše kuka i motika i umanjiše vraču mnogu silu, te uvidevši nedostatke neželjenog broja dece i sami, uzeše oni ovčije crevo i izumeše začas zamku za seme (ubrzo zatim i mrežu za komarce). I posmatraše umorni vrač svoje umno a nejako potomstvo gde na ulasku u XX vek radosno uskače u vodu u gaćama od padobrana, svojom ako ne nad- a ono tada ipak mnogobrojnošću diktirajući ratničkoj populaciji da to tako treba. Ratnik skoči tada u vodu glavom, a ženke umnih potrčaše za njim, pa ga upitaše otkud se to ume. On skakaše dalje dok mu se gaće oko članaka ne poderaše, pa ženke blejući u članak uvideše da je reč o kakvoj snazi i tražište da skače dalje. Ratnik, pički naklonjen, skakaše dok mu se gaće ne poderaše sasvim, te potom i manžetne otpadoše i raskopča se i džaket. Brzinom tada popularnog samohoda proču se vest o uvidljivosti ratničke snage pojedinaca u blizinama vode, i žene otidoše da čekaju, što muškarci kad čuše, oni potrčaše svi na vodu i čekaše da izobilje ih natera žene da izvade sise, kako bi se što precizniji odabir upriličio. Tako na žalosni poraz vrača, uvrsti se tradicija da se selekcija zarad ćeranja vrši u svako toplo vreme i što više, ali on nije očajavao, jer je znao da će kroz jedva sto godina izumeti ADSL i u tmini svoje svetlošću LED ekrana tinjavo obasjane sobe u stanu svojih roditelja sa mačkom i dva lažna fejzbuk profila spokojno dočekati kraj.

„A šta je met’o na svoje fejzbuk profile“, pitaš danas ti. „Koj’ će mu kurac, kad je mali i gadan?!“, vapiš za odgonetnućem. Dok je stari vrač 1920-ih sedeo pokraj reke i sprečavao prvu (a potom i drugu) seksualnu revoluciju u vidu Woodstock-a i Exit-a izumljavajući prohibiciju alkohola, žene su se okupile oko ratnika toliko snažnog, da su ostali ratnici pali u senku, i iznenada stekli razumevanje za vračevu situaciju kroz protekle milenijume. Analizirajući pojedinačne aspekte uočljivosti nadmoći alfa-ratnika narednih decenija, tek ’60-ih su shvatili da on u vodu uopšte više i ne skače – samo izgleda kao da bi mog’o! I tako Srbin (ne vrač, načelno ono…) izumede siks pek. Trbušni mišić odmah mu se dopao zbog svog odnosa rada i nerada:

1. Da bi ojačao mišić, u poređenju sa drugim mišićima ti predstoji najmanje posla
2. Da bi ga obelodanio, ne moraš da jedeš (tek kasnije će polakomljivom Srbinu nedostajati ‘rana, i preformulisaće pravilo broj 2. u moraš da ne jedeš)

Ratnici se među sobom podeliše. Jedni izumeše teretanu i pođoše da nabavu i oni što je ženskoj milo, a drugi odoše da čitaju stripove sa vračem i gledaju Star Wars dok se ne pojavi ADSL. Uto se mladi vračevi osiliše, shvativši da ženskinjee mora neko da operiše dok se one alfa-ratniku nadivljuju, i naučiše da sviraju gitaru, jer koliko je skakanje u vodu veština za opstanak nepotrebna – toliko je i tamburanje; bitno da je veština, i da se prezentuje. Ovi što pak ni to umeli nisu otidoše sa pokunjenim ratnicima u stripoteku. No kako to prilika nalaže, neko vazda pičke ‘alav, i tako je mladog vrača Stevana jedared put naneo pokraj pogona za nabubrivanje transversus abdominisa, i sadržaj mu zaokupira pažnju. Danima je Stevan sedio pred izlogom od teretane, pitajući se šta to u današnjici još ratnike od vračeva razdvaja. I ne časi časa, upisa se Stevane u redove teretane, i reče „jađ’ da umem da tamburam, I da budem jaki!“ I žene se zabuniše od tol’ke veštine, i otidoše za njim, dok je alfa-ratnik uzim’o časove gitare. Kada se fenomen globalizovao, žane stadoše u sredinu između nateklih vračeva i ratnika sa auto-tjunom i rekoše „STOOOP“. Svi se utišaše, jer su znali da moraju da saslušaju, inače neće jebat’ niko (da, ženama biološka konstitucija dozvoljava da izaberu da neće da se seksaju). I žene govorahu: „Man’te vi tambure i mišića, nego ko od vas ume da jebe“. Muški se zabuniše i, šta će drugo – udruženo zajebaše. To je starog vrača pod sretnim spletom okolnosti (zahvaljujući posedu omanjeg Raspućina u gaćeronu) vratilo na scenu i spasilo ga kačenja slika tuđih trbušnjaka na fejzbuk, a ko je bio manje sreće – ost’o je da lista Zagora (tako Srbin izume zagorevanje). I mi, kroz istoriju bez konkurencije najkrupnija grupacija, vitlači posve kraćanoga Paje, renaselismo napuštene teretane i novonastale igraonice, a bo’me pazarismo i adeesela.

Kako se ženke i dan danas stide da prave popis dužine i obima svake pojedinačne batine na ulascima u natkrivene rasplodne odaje u XXI veku znane i kao ispostave „klabing scene“, one u svojoj nenaprednosti sreću ekvivalentno nenapredne muškarce koji još idu u teretanu verujući da će time potvrditi sretanje kriterijuma po pitanju veličine, a ove im, očitavajući im znatno manje stidljivo – siks pekove, veruju.

I tako umesto otkrivanja liste ultra lakih tajnih vežbi i značimlekoznačiplazma-vanja, dolazimo nakon dugog puta samoiskušavanja, samopoređenja, dedukcije i kontemplacije do odaje, a u njoj ogledalo, a u odrazu mi (naime, ti): da li se uopšte isplati dizati guzicu od kompjutera i umarati se znači trbušnjacima? Ima li smisla? Nema li besmisla? Nije li plitko? Čime u duhovnom smislu rezultira? Da li da vežbam ovih deset dana do letovanja na nasumično odabranoj vodi na koju će se skupe pijane pičke kojima je svedno ko ih vodi kući?

Naravno da da, zlatno pravilo uspeha u jebanju ili makar izbegavanja neuspeha u njemu je: kad god imaš izbor – izaberi da ne budeš vrač.